Kakava su vaša iskustva sa roditeljima vaših supružnika, devojaka, momaka... Ja baš i nisam druželjubiv tip... Otvaram se samo retkima, malo pravih i iskrenih prijatelja i naravno najveći je moja žena. Dal sam ja možda težak čovek... E..., pa moja tasta je super zena.

Zaista, evo trudim se da joj nađem neku manu… Ne uspevam, sve mislim sa mnom nesto nije u redu. Ima kćer jedinicu, kasno je dobila posle više od decenije pokušaja. Sama je, posle razvoda sa  muzem, odgajila i vaspitala divno dete, moju najveću ljubav. Oženio sam je i odveo iz grada u kome je živela sa majkom. Imamo srećan brak, mnogo harmonije, međusobne ljubavi i razumevanja i malo dete. Kada bih ponekad prespavao kod nje sa suprugom tasta mi je čak spremala med i orahe… Mene je to izuzetno nerviralo, zeleo sam da je posmatram kao majku svoje žene, da je poštujem, a ne da budemo ortaci.

Normalna bre komunikacija i određena distanca uslovljena razlikom u godinama, različitim interesovanjima i sl. Nisam ja nju birao, već njenu kćerku…

E sada, žena je već u poznim godinama i bolesna, dijabetes, može još da se brine o sebi. Pokušao sam da uzvratim pristojnošću i brigom, normalnom komunikacijom, ja ni sa svojom majkom, bre, ne pričam mnogo, al se sa taštom mnogo trudim. U drugom je gradu, sama je…. Moja supruga ovde gde živimo nema nikog svog i td… Svaki drugi vikend bi mi odlazili kod nje da je obiđemo. Dolazila je i ona kod nas. Tašta mi ništa nije rekla ni za to što sam razveden i imam dete iz prvog braka. Vrlo tolerantna u stavovima, druželjubiva, voli kafanu, fudbal, izlaske, slavi rođendane, zajebava se, psuje, puši (mnogo puši)…

Ja najviše volim svoju ženu i porodicu, ali kada dođe da nas obiđe to se za mene pretvara u pakao. Po ceo dan sa suprugom nemam ni minut slobodnog vremena, podrazumeva se da je iz pristojnosti pozovem da se prošetamo kada u stvari želim da izađem sa svojom suprugom. Ona to sa izuzetnim zadovoljstvom prihvata. Kada odlazimo u posete, rodbini i prijateljima i ona ide sa nama. Kupujemo joj poklone, izlazimo sa njom, par puta smo se čak i zapili u kafani. Mislim da pokušava da dopre do mene, a mene ona jednostavno ne interesuje, idi baba pleti džempere… Ne želim da se družim sa njom.

U unučetu uživa, mali je beba još. Kad odvučem svoju ženu na minut u drugu sobu ona nas zove, traži da detetu pevamo, da igramo sa njim, a ona gleda i uživa. Neko bi rekao idealno. Meni nije, smara me, užasno mi je dosadna sa svojim pričama iz lude mladosti i provodima, putovanjima i druženjima, … Kad mi se žena porodila puklo je, bio sam sam sa njom deset dana dvadeset i četiri sata. Jebiga šećeraš, nervoza podigne šećer, a to menja svest. Doveo sam ženu i dete posle deset dana iz porodilišta i onda katastrofa. Rekao sam joj da nema pušenja, sem na terasi. Ej, malo dete, nedonošče, žena se tek porodila, a ona joj puni glavu kako sam skitao dok se ona porađala, zvao bivšu ženu, maltene jebavao šta sam stigao. Naravno gluposti iz poremećene svesti. Otišla je i pet meseci nismo komunicirali nikako. Pomirili smo se prećutno, ja samo zbog žene, ona verovatno zbog deteta.

Žena radi doktorat, insistiram da ga privede kraju, pomažem joj, trudim se, ali sa malim detetom to nije lako. Mojim roditeljima je naše dete peto unuče, i rade, ne mogu baš mnogo da pomognu. Imaju i oni mane, ihaj..., al se moja supruga ne ljuti, shvata da ih ja ne podržavam kada nešto kažu ili pogrešno urade. Evo već četvrtu nedelju moja tašta je sa nama, moja supruga nije mnogo odmakla u svom radu, domaćinstvo se održava jedva nekako, a sa ženom se vidim nasamo samo kada legnemo mrtvi umorni od dnevnih obaveza i kada ujutro ustanemo. Razgovarao sam ja sa ženom o svemu tome, ima pomaka, sad i ona priznaje da ima gušenja, ali majka je majka…
Morao sam ovo da podelim, čisto da mi bude lakše, a i da sam bolje razumem.

Hm... nesto mi nije jasno... to je i najgora i najdivnija tasta...
Iako nisam udata, vec sam 7 godina sa istom osobom i da... njegova majka se prema meni odnosi kao prema svom detetu... i obrnuto...
Sta vise... ja obozavam da pricam sa njegovom majkom... nas dve poticemo iz istih krajeva i imamo slicna zivotna iskustva i zivotne stavove koje njena porodica ne razume... tako da smo jedna u drugoj nasle zanimljive sagovornice... 

Znam da je ovo sto govorim svetogrdje na balkanskim prostorima... ali... jbg.. tako je...

Ali postoji i ona recenica: "Vi deco radite kako mislite da treba, mi se necemo mesati. Ako treba pomoc, tu smo."
I zaista je tako... obezbedili su nam sve uslove za zajednicki zivot. Nase je samo da ih postujemo i volimo.

E, sad... meni se cini da ti je tasta jednostavno... usamljena... izvela je dete na put, ostala je sama...
Sto je ne povezes sa svojim roditeljima... znam par slucajeva... ukljucujuci i moju porodicu gde su se "prijatelji" jako lepo druzili, iako su postojale odredjene razlike i povremeno podbadanje... 
Valjda imas i neke starije poznanike, kolege...
Ako nista drugo... skrpite neke pare i posaljite je na put... cudo jedno kako se tako pronalaze srodne duse...

Ja sam bio malo srkastičan, ona se trudi da mi priđe pretpostavljajući šta bi meni kao muškarcu odgovaralo. Sve mi to deluje previše usiljeno i neprirodno.
Juče smo slavili njen rođendan, jebe mi se iskreno. Ja i svoj jedva da spomenem i da nema moje drage ne bih ga ni slavio. Ono što mene iznenađuje su moja osećanja netrpeljivosti, nisam loš čovek. Možda samo pokušavam da neke stvari postavim na mesto onako kako bi to i meni odgovaralo. Recimo, sinoć smo otišli u restoran da baba duva svećice, evo vidiš kako sam odvratan, i namerno nisam hteo da joj skinem kaput i okačim na čiviluk kao pravi džentlmen. A ona je uporno sedela u njemu jedno dvadeset minuta. Prema supruzi sam bio drugačiji, naglašeno prijatan. Kako sam uživao da gledam dok se preznojavala. Stvarno me nerviraju ljudi koji glume neki nivo, sad ću ja njoj da skidam kaput. E oću boli me....

PA, koliko vidim.. niste deca...
Stariji ste npr. od mene... i zena i ti...
Ne znam sta vas sprecava da joj lepo i kulturno skrenete paznju da i vi njoj mozete doci u posetu, a ne samo ona vama...
Plus uvek mozete da joj uplatite neko putovanje (znam da sam dosadna s tim  )

Лука, нешто мораш и да истрпиш у животу.

Ja sam naravno zatražio godišnji kako bih pomogao svojoj supruzi... Ne sećam se kada sam ga već koristio radi sebe. I sad su se tu neke stvari promenile zbog prirode rada koji moja žena radi. Godišnji mi je naravno isplanirala tašta. Lepo ćemo sad u sredu otići kod nje, bićemo sa njom jedno pet šest dana, za promenu...

Kad bih mogao poslao bih je na put oko sveta, al ova redovna putovanja traju samo nedelju- dve.

Ono što mene brine su moje emocije. Dal ću uspeti da se iskontrolišem. Što je najgore ni moja supruga nije toliko oduševljena. Al eto, da se maaajka ne uvredi.

Jedini razlog što sam na ovom forumu je da se izduvam, puf, puf...

Imam ja poštovanja i normalan odnos prema starijim i roditeljima, potrebna je svako nekada podrška i razgovor, nekada i oslonac. Al kada vidim da neko hoće da ga ja uveseljavam i zabavljam. More... znam, srediću ja taštu već. Samo strpljivo, zato sada udaram u džak da ne puknem kad ne treba.

Твоја жена је дужна да уради нешто по том питању. Родитељи су понекад досадни до бола уколико их неко у томе не спречи.
Па нек се и посвађа, па шта!
Ваљда јој је важнији муж од мајке!

Ako ti je tashta toliki Jack, a ti joj lepo reci:"Alo zheno, iskuliraj bre malo, necu sa tobom da se razvlachim sve vreme, necu da pevam pesmice detetu ... ocu bre da sam nasamo sa svojom zhenom, a valjda nisi zaboravila kako to izgleda ..." ... ili neshto slichno.  

Luka dve stvari ću ti reći, može da se kaže ne i na pristojan način, i tašta treba da ide svojoj kući

Reci otvoreno za odmor ja sam isplanirao ovo. I neka joj ćerka nađe neku družbenicu koja bi joj pomogla oko kuće i nabavke i pričala sa babom u babinoj kući.

Naravno da jeste, pa nisam ja bilo kakav muž, već najbolji.
Ono što mi je posebno simpatično je da gledam moju taštu kako neveruje da njena kćerka ima više poverenja  u mene nego u nju.

Niko od nas nije loš čovek, tašta će blizu sedamdeset. I teška je, moja žena je izuzetna i majka sada i žena i kćerka. Oseća i potrebu i želju da se nađe svojoj majci. Sad samo treba podvući neku crtu. A tu ću ja da pomognem.