Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Мој живот у Доминиканској Републици  (Pročitano 1650 puta)
29. Avg 2012, 09:08:37
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
Browser
Mozilla Firefox 7.0.1
mob
Nokia 
Мој живот у Доминикани

Прошло је 11 година од како сам стигао у Републику Доминикану. Било је то тачно 28. фебруара сада далеке 2001. - а мени делује као да је било јуче. Сама помисао да одлазим из хладноће на плус 30 степени уливала ми је неку радост која је на тренутке била прожета страхом - шта ћу кад стигнем тамо и да ли ћу се снаћи…

У Доминикану сам кренуо после читања једног специјалног додатка из новина Недељни Телеграф, мислим да се звао „Мека за имигранте“. Кренуо сам да тражим посао са надом да останем тамо, да се снађем и да себи приуштим оно што нисам могао у Србији. Одлучио сам да морам да пробам да останем, а уколико нешто крене наопако рачунао сам на повратну авионску карту која је била на 6 месеци.

Први утисци су били лоши: од кашњења авиона, преко великих гужви на Имиграционој до изласка на топли влажан ваздух - помислио сам да нећу моћи да дишем. После преспаване ноћи у Boca Chica крећем пут Санто Доминга да бих кренуо на север у Sosua пошто сам чуо да тамо има наших људи.

После три месеца одлазим по препоруци у Пунта Кану па у Баваро где сам остао све до данашњих дана. Ово је место са преко 20 хотела затвореног типа. Укратко, углавном није баш онако како су причали, ово није мека за посао и није баш да само на вас чекају. Сви послови су везани су за туризам тако да сам радио од рецепционисте до шефа ресторана и то углавном преко везе јер ако конкуришете и предајете биографију, може да потраје. Упознао сам доста наших људи али сам приметио да некако нисмо бас носталгични и расположени за нека велика дружења као што су то на пример наши људи у Канади или Аустралији.

Наши људи углавном долазе да се опробају у свом властитом бизнису или као ја да понуде своје знање. Овде се не долази да се зараде неке велике паре већ да се живи пристојно - колико ко може, али сама помисао на климу и где се налазимо оно прво ставља у други план…

Доминикана је до пре 5 година била једна од држава на Карибима са највећом стопом привредног раста од чак 9% на годишњем нивоу. Наравно услед економске кризе од 2007. привредни раст се успорио пошто им је економија везана за САД.

Доминиканци су веома гостољубив народ: за ових 11 година нисам никад осетио да сам странац. Да не бих патио за родитељима довео сам их овде и од 2003. године нисам ишао за Србију. Једини проблем нас Срба у Доминикани је тај што немамо амбасаду а ни конзулат па све што треба да се заврши мора преко Кубе или да се иде за Србију.

Сазнао сам да је овде пре неких 20 година дошла група наших професора музике који предају и свирају у филхармонији у Санто Домингу, па мислим да је то наша најстарија српска имиграција у овим крајевима.

Чини ми се да је проблем Доминикане велики број неписменог локалног становништва као и велика класна подељеност између богатих и сиромашних. То се види и на улицама метрополе, док се возите улицама испред вас ће се смењивати богати и сиромашни делови града.

Али, ако желите да се опустите и да уживате у вечитом лету и шетате најлепшим плажама са разгледница, да осетите под стопалима ситан бели песак, и ако имате авантуристичког духа - онда је ово права дестинација за вас. А ако ово прочита још неко ко живи у овим крајевима, волео бих да напише нешто!

Александар Миљковић, Доминикана

http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Moj-zivot-u-Dominikani.sr.html
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 1.328 sec za 14 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.