Na vest o smrti velikog glumca Pola Njumena
Omiljeni negativac Holivuda
Autor: M. Vukelić | Foto:Beta - AP | 29.09.2008. - 05:00


Omiljeni dežurni negativac starog Holivuda Pol Njumen oduvek je smatran jednim od najboljih filmskih glumaca sveta, ali reakcije na vest o njegovoj smrti potvrđuju njegov status ikone kakav su imali još samo Marlon Brando i Džejms Din. Dobitnik je brojnih nagrada uključujući „Oskara“ za ulogu u Skorsezeovom filmu „Boja novca“, ali je ipak najpoznatiji po legendarnom filmu „Buč Kasidi i Sandens Kid“.

Nastupio je u više od 65 filmova tokom pedesetogodišnje karijere. Debi je imao 1954. godine u filmu „Srebrni pehar“, ali je slavu stekao ulogom u filmu „Neko gore me voli“. Njegov dobar izgled, sa upečatljivim plavim očima, zagarantovao mu je brz uspon ka slavi, ali ipak mu je trebalo malo više vremena da bi bio ozbiljno shvaćen kao glumac.
Pol Njumen je slavu stekao tumačeći likove kakvi bi teško mogli proći kao nekakvi heroji, ali koji bi na kraju zahvaljujući Njumenu postali upravo to. Tako je u filmu „Had“ (1963) tumačio lik čoveka koji prodaje obolelu stoku da bi se obogatio. U jednom kasnijem intervjuu, Njumen je rakao da im je namera bila da kod gledalaca probude gađenje, a stvorili su narodnog junaka. Slično je bilo i sa ulogama u filmovima „Cool Hand Luke“ (1967), u kojem je glumio nepokornog robijaša, već pominjanom „Buč Kasidi i Sandens Kid“ (1969), u kojem se uz Roberta Redforda pojavio kao verovatno najomiljeniji pljačkaš ikada, kao i sitni krimos u filmu „Hustler“ (1961), čiji je nastavak „Boja novca“. Kao glumac svojevrsni povratak na scenu imao je u poslednjih desetak godina u filmovima „Hudsakerov čovek“ (1994) braće Koen i „Put bez povratka“ (2002) Sema Mendesa.
Pol Njumen je bio veliki humanista i filantrop, ali i čovek poznat po „najdugovečnijem braku u Holivudu“. Jednom prilikom na pitanje novinara koja je tajna tako dugog braka, odgovorio je: „Zašto bih išao napolje po hamburger, kad kod kuće imam biftek!“ Naime, sa glumicom Džoan Vudvord u braku je od 1958. godine i sa njom je imao tri ćerke, dok je iz prethodnog braka imao dve ćerke, od kojih je jedna umrla od predoziranja. Njegov jedini sin, Skot Njuman, takođe je umro od prekomerne doze droge. Nakon njegove smrti, Njumen je osnovao centar za borbu protiv narkomanije i alkoholizma, a sav prihod od svoje „Newman’s Own“ fabrike preliva za salate davao kampovima za odmor dece obolele od raka. Kao vatreni ljubitelj brzih automobila, i takmičar osvajao je i titule prvaka Amerike.
„Trik je u tome da čovek živi tako da na svet dođe i s njega ode s najmanje frke“, rekao je u jednom intervjuu. „Ne želim da budem svetac. Mislim da u bi u životu trebalo da budemo poput seljaka koji u zemlju vraća ono što je od nje uzeo“.

Izvor: Blic

Legenda,jedan od mojih omiljenih. Ali ostaje nam Brick.Luke,Butch Cassidy,Fast Eddie... "raindrops keep fallin ' on my head"....eh...
RIP care

Slava mu

Legende ne umiru! Slava mu!

Pol Njumen (1925-2008)



Pol Njumen (Paul Newman), omiljeni glumac mnogih generacija, preminuo je nedavno u svojoj kući u Konektikatu. Imao je 83 godine i bolovao od opake bolesti. Kao višestruko nagrađivan glumac, priznati humanitarni radnik, filantrop, politički aktivista, ali i reli vozač, Pol Njumen predstavlja jednu od najpoštovanijih ličnosti 20. veka. Bio je podjednako omiljen kod muškog dela publike - zbog svog kul ponašanja i istih takvih uloga, i ženske populacije - zbog svojih čeličnoplavih očiju i filmova kao što je "Mačka na usijanom limenom krovu" .

Iako je čitavog života pokušavao da se otarasi prideva "seksepilan", koji ga je uporno pratio, sigurno je da početak karijere upravo duguje svom dobrom izgledu. U prvim godinama karijere glumio je na televiziji, ali se posle nekoliko godina probio i na filmu ulogama u filmovima "The Silver Chalice" iz 1954. godine, "Somebody Up There Likes Me" iz 1956, "Dugo toplo leto" ("The Long, Hot Summer"), "Mačka na usijanom limenom krovu" ("Cat on a Hot Tin Roof") iz 1958. godine - za koju je dobio i prvu nominaciju za Oskara, i "Slatka ptica mladosti" ("Sweet Bird of Youth") iz 1962. godine. Često je igrao problematične likove poput onih u filmovima "Fast", "Cool Hand Luke", "The Hustler" i "Hud", od kojih je za gotovo svaku ulogu nominovan za Oskara.

Prva priznanja kritike i šire publike koja su ga uvela u red filmskih zvezda stižu tek s filmom "Butch Cassidy and the Sundance Kid", u kom igra pored pored Roberta Redforda (Robert Redford). Sedamdesetih godina prošlog veka snima pre svih "Žaoku" ("The Sting"), te "The Towering Inferno", "Slap Shot" i "The Life and Times of Judge Roy Bean".

Krajem šezdestih se prvi put okušao i kao reditelj filmom "Rachel, Rachel", koji je 1969. godine bio nominovan i za Oskara i u kome je jednu od glavnih uloga igrala njegova supruga Džoan Vudvord (Joanne Woodward). Posle ovog debija usledili su i filmovi: Sometimes a Great Notion (1971), The Effect of Gamma Rays on Man-in-the-Moon Marigolds (1972), Harry & Son (1984) i "Staklena menažerija" ("The Glass Menagerie") iz 1987. godine s Njumenom u režiserskoj stolici.

Posle devet nominacija za Oskara, Njumen je "zlatnog dečaka" poneo kući tek 1986. godine za ulogu Brzog Edija Felsona u filmu "Boja novca" ("The Color of Money") Martina Skorsezea (Martin Scorsese). Osamdesetih snima još dva filma za koje biva nominovan za Oskara: "Presuda" ("The Verdict") iz 1982. godine i "Absence of Malice" iz 1981. godine.

Svoju uspešnu glumačku karijeru nastavlja i tokom devedesetih ulogama u filmovima "Mr. & Mrs. Bridge", "Ničija budala" ("Nobody's Fool") i "Poruka u boci" ("Message in a Bottle"). Iako je duboko zagazio u osmu deceniju života, Njumen beleži još jednu nominaciju za Oskara ulogom u filmu "Put bez povratka" ("Road to Perdition") iz 2002. godine. Jedna od poslednjih uloga ovog velikog glumca spojila je dve njegove velike strasti - film i automobile: pozajmo je glas simpatičnom Doku Hadsonu, penzionisanom trkačkom automobilu "hadson hornetu", u filmu "Automobili" ("Cars").

Njegova kompanija "Newman's Own", koja proizvodi prehrambene proizvode, već nekoliko decenija sav svoj profit donira u humanitarne svrhe, što se tokom godina zaokružilo na sumu od 250 miliona dolara datih raznim organizacijama tog tipa. Njumen je 1994. godine dobio i jednu od najpriznatijih humanitarnih nagrada - "Jean Hersholt".

Starijoj generaciji sigurno je poznato da je bio u srećnom braku s glumicom Džoan Vudvord, koji je prekinut njegovom smrću nakon njihove pedesetogodišnjice braka. S Vudvardovom je imao tri ćerke, a s prethodnom ženom dve ćerke i sina koji je umro od slučajnog predoziranja 1978. godine. Upitan za formulu uspešnosti svog braka s Vudvardovom i kako to da je nikada nije prevario, izjavio je: "Zašto ići za hamburgerima kada te sočna šnicla čeka kod kuće?"

Izvor: Krstarica