Čak i roditelji koji ne koriste tehnike vaspitavanja kao što su kazne odlaska u ćošak, prirodne i logične posledice, odvraćanje pažnje, malo znaju o obrnutoj psihologiji.
Koristeći ovu tehniku, u cilju da deca već jedanput završe večeru, možete reći sledeće: „Kladim se da ne možete pojesti sav taj grašak za 30 sekundi!“ Isti pristup ćete primeniti kada ih pokušavate naučiti da vraćaju igračke na mesto, „Daj meni, ja ću. Verovatno ni ne znaš kako da ih sve uklopiš u kutiju.“
U suštini, detetu govorite da učini skroz suprotno od onoga što želite da učini.
Ovo se ne sme mešati sa težnjom da učinite obavljanje kućnih poslova što zabavnijim. Ako kažete „Hajde da vidimo ko može skloniti igračke za 5 minuta...“, onda to nije obrnuta psihologija jer detetu govorite da učini ono što želite da učini.

Jedna od tehnika koja je pokazala pozitivne rezultate je da „ohrabrite“ dete da uradi ono što silno želi. Na primer, možete ga uplašiti da ne prelazi samo ulicu tako što ćete reći „U redu. Idi. Samo ćete udariti kola...“

 Da li obrnuta psihologija funkcioniše?

Roditelji koji koriste ovu tehniku, priznaju da može funkcionisati. Ali, da li ste tada dobar roditelj?
Ako mališan dobija loše ocene u školi, je l' pametno reći „To je u redu. Verovatno nisi dovoljno pametan/a da bi ocene bile bolje“
Neka deca će posle ovakvih reči, zaista više raditi i dobiti bolje ocene, ali većina će pomisliti da nije pametna i prestaće da se trudi za bolje rezultate.
Dok koristite obrnutu psihologiju, ako uočite da najpre i više od svega manipulišete detetom, onda iznenada sve poprima negativan ton i ne izgleda kao dobro roditeljstvo. Ipak, disciplina treba da predstavlja učenje, zar ne?
Takođe, obrnuta psihologija ne funkcioniše uvek. Kada i pokaže rezultate, neka tradicionalna tehnika disciplinovanja bi dala isti ishod.

Korišćenje obrnute psihologije

Ako je već koristite, ne činite to često i ne koristite je ukoliko pogađa detetovo samopouzdanje ili budi osećaj krivice.
Na primer, ako dete ne želi da se kupa uveče, možete reći „U redu. Onda idemo pravo na spavanje.“ To bi trebalo da deluje jer deca će učiniti sve samo da ne idu rano u krevet.
Ukoliko ne želi da sedne na svoje sedište u kolima, recite „Nema problema. Onda ne idemo u park.“
Zašto su ovi primeri prikladniji od gore pomenutih? Iako pokušavate da privolite dete da uradi nešto što ne želi, i dalje mu ostavljate mogućnost izbora umesto da na negativan način manipulišete njime.
Koristeći čistu obrnutu psihologiju kod dece koja ne žele da se kupaju, roditelj bi trebalo da kaže nešto nalik „U redu, nemoj se kupati. Onda ćeš smrdeti i niko te neće voleti...“ ili „Razbolećeš se od bacila na koži i onda ćeš morati u bolnicu.“
Samo napred i koristite obrnutu psihologiju, sve dok nemate ništa protiv da kasnije plaćate godine i godine terapije koje će biti potrebne da se detetu vrati samopouzdanje i ispravi šteta koju ste naneli.

mojabeba.com

Moze funkcionisati  smislu nekih rezultata(dete ce mozda uraditi to sto se od njega ocekuje) ali nije preporucljivo. Dete mora da zeli da uradi nesto. Nista mu nece znaciti ako ga naterate jednom a tu radnju koju radi treba da radi svakodnevno (npr tusiranje ili pranje zuba)

Kod moje ćerke je to odlično funkcionisalo.
"Ma u redu je, razumem da ti to ne možeš.." bila je rečenica koja je momentalno izazivala reakciju "Ma šta ne mogu!"
"Nije sramota biti osrednji đak." bila je najbolji motiv za učenje.
Na kraju, kad uradi onako kako treba, prizna da me je prozrela, ali da je shvatila da sam u pravu.
Doduše, sada kada je veća...kad nešto baš neće..nema te sile, obrnute ili izvrnute psihologije koja bi je naterala da to uradi.

To prolazi samo kod temperamentne dece. Oni drugi bi se samo skenjali još više.

jebem ti zivot..mogu li bre ljudi normalno da vaspitavaju decu..ma i ovo je grub izraz,da uce decu..
Te neke obrnute psihologije,parapsihologije,turbopsihologije,reinkarnacije..marsovci
Moja baba je imala 4 razreda osnovne skole..pa je uspela bez ovoga da vaspita decu da budu pravi i zdravi ljudi.
Kako nam napreduje civilizacija i kako smo pismeniji deca nam sve ludja i ludja...veca ironija nema od ovoga

Drugo vreme, njih nije bilo toliko ni briga sta dete zeli. Dete im je bilo "covek u malom". Nisu imali preterano ljubavi i paznje za njega (nisu ga bas bacali u smece ali razumes poentu  ) ali uprkos tome dete je nekako raslo pa cak se i pre osamostaljivalo nego sada. Danas je stanje malo drugacije pa se zato i ljudi i bave toliko decom i njihovim potrebama. Drukcije vreme-drugaciji pogledi

Ma nije..mislim ne slazem se..ok ako ti tako mislis..
Ja samo mislim da tada nisu postojali razmazeni stvorovi..kao sada..

Pa to ti i pricam. Danas se na decu gleda kao na Bogove, ranije to nije bio slucaj

...problem je u razmazenosti.
jebote,ja nisam smeo svom ocu da se obratim,samo ako mi se ucinilo da je neraspolozen...
a moj meni onako u prolazu....debeli,idemo li danas u bioskop,da gledamo montevideo...a sta ima u skoli zgoljavi?....sve isto sto i juce,debeli....i tako bi mogao dokle hoces...
jednom ga pokupim iz skole,seda u auto i pita: ...tata,kad si ti isao u skolu,da li si dobijao keceve?...jesam....
tata ja tebe volim...i ja tebe,ali zasto pitas?....dobio sam danas keca....cutim i vozim i razmisljam...jebote,ja za ovo nisam imao muda ni u prvom srednje....razmazenost definitivno!!!

Pa dabome da je razmažen kad si ga razmazio 

Mene kolima u školu i iz škole nikad niko nije vozio. Vodili su me peške 5 dana, posle sam išla sama. A keca da dobijem kevi sam još i smela da kažem, ćaletu nikako. Ubio bi boga u meni pa sam se naučila da se potrudim. Sestra je dobijala kečeve i na nju nikad nije vikao, razmažena je i sama je sebi najveći zlotvor.