Bilo koja reč koja vodi ka ratu je po običaju nasilna. Ako pogledamo kroz istoriju, nasilje nikada nije donelo dobro. Da li smo danas, kao društvo, sposobni da otvorimo mogućnost dijaloga bez nasilja?



„Uvredio si me!"

„Nisam."

„Jesi."

„Pa i ti si mene."

„Nisam."

„Jesi."

„Nisam!"

Čini vam se kao da je su u pitanju devetogodišnjaci, ali ovo je primer dvoje odraslih, koji okrivlju jedan drugog, ali i poriču posledice svog ponašanja. Čini se da je i rasprava različitih zemalja, pa i onih koje se bore za resurse, vrlo slična.

Maršal Rozenberg je 1999. godine opisao strukturu svoje nenasilne komunikacije „Nenasilna komunikacija, jezik saosećanja". Rozenberg je razvio četiri komponente ovog procesa. Naime, njihov cilj je da nam pomognu da postanemo svesni svojih i tuđih osećanja.

Po Rozenbergu, neophodno je naučiti kako da dopremo do osobe, mimo njenog ponašanja. Takođe, ukazao je na potrebu da budemo saosećajni i puni razumevanja bez obzira šta druga strana govori ili radi. Na kraju, ovi procesi će omogućiti da donesemo odluku o postupku koji će se zasnivati na činjenicama, a ne na egu i emocijama.

Deluje jednostavno, ali nije lako.

Četiri komponente nenasilne komunikacije su posmatranje, osećajnost, potrebe i odgovori, izraženi što je jasnije moguće. Primer, opservacija : „Vidim da mašeš tim štapom." , osećanja: „Plašiš me kada vidim da mašeš tim štapom." , potreba: „Želim da se osećam sigurno pored tebe." , odgovor: „Da li bi hteo da prestaneš da mašeš tim štapom dok pričamo?"

Drugi aspekt komunikacije sadrži volju da se prime iste četiri vrste informacija. Na taj način stvara se razumevanje i rešenje, koje samo može da obogati naš život. Središte komunikacije se pomera. Nema više gubitnika ili dobitnika, niti ko ima više ili manje prava, bitno je stvoriti situaciju koja je efektnija za sve učesnike.

Razumevanje je ključno. Kako znate da niste saglasni, ako pre toga niste ni pokušali da saslušate tuđe mišljenje?

„Morate zahtevati da najpre razumete, a potom da vas razumeju. Iznenadićete se koliko se ne razlikujete od vašeg neprijatelja" , napisao je Stiven Kovej, autor knjige „Sedam navika uticajnih ljudi".

Niko od nas nije naivan da pomisli da bi ovakav proces odjednom promenio svet, ali može biti početak promena.

Izvor

...reci su ubitacnije od bilo cega...
normalno,to vazi samo ako ti ih uputi neko,do koga ti je veoma stalo,neko veoma bitan u tvom zivotu...
ono iza coska,ledja i sa 20m ,ma to je ono pas laje vetra nosi...

Words are like bullets, you know?   

Ne kaže se zalud da ne ulazi zlo u usta, već iz usta.

Reči mogu i da smetaju i da škode ako ih izgovori ozbiljna osoba u ozbiljnoj situaciji. Reči bolesne osobe za koju okolina zna da sopstvene komplekse niže vrednosti hrani mišlju kako je druge povredila uglavnom postignu suprotni efekat, dodatno nahrane sujetu onog kome ta osoba zavidi i dodaju još jedan red na ogradu bojkota.