Vreme sjanih materijala i složenog, drečavog dizajna fudbalskih dresova je završeno, moda sada diktira vraćanje na dobri, stari, jednostavan stil.

Tako će Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, barem po opremi, ličiti na ona od pre 20-30 godina.
"Sada se sve više traži vanvremenski dizajn, posebno kada je reč o Svetskom prvenstvu", rekao je Mark Huper, modni urednik muškog londonskog magazina " Esquire".

"Velika je odgovornost na dizajnerima dresova, jer će ovog leta kafići biti puni momaka u fudbalskoj opremi, pa bi ljudi bili veoma uznemireni, ako bi oni loše uradili svoj posao", dodao je Huper.



Što se tiče dresova na SP, Holandija očigledno ima najklasičnije i najimpresivnije od svih. Proizvodjač sportske opreme "Nike" napravio je narandžasti dres sa visokim okovratnikom i bez i jednog ukrasa za tim Marka van Bastena.



Rivalska nemačka kompanija "Adidas" otišla je u "retro" dizajn sa španskim crvenim dresovima sa tankim žutim prugama. Ti dresovi podsećaju na one koje je "Adidas" pravio ranih osamdesetih godina.

Protiveći se trendu, jedan od retkih timova koji će na dresu imati grafičke elemente je Engleska, na čijim "Umbro" dresovima je na desnom rukavu zastava.

"Zašto to nije izostavljeno? Malo je sramota, ali barem nema više onih prskanih detalja", kazao je Huper.

Ima još opreme koja će rastužiti modne dizajnere. Navijači su navikli na hrvatske dresove sa crvenim i belim kockicama, u stilu njihove nacionalne zastave, ali to ostaje izuzetno neuobičajen dizajn.



Bolju ocenu nije dobila ni italijanska kompanija "Loto", koja je napravila plave dresove za Srbiju i Crnu Goru, sa belim "špicastim" detaljima od rupičastog materijala.



Dres koji je napravila "Puma" za Iran takodje je krajnje jednostavan, potpuno beo, što je tipično za tog proizvodjača, koji pravi opremu za 12 timova na SP.

Ipak, možda će dizajn "Pume" za čarape, koje su prugaste, učiniti da se neke obrve podignu.



Dizajneri imaju zamerku i na, inače, klasičan dizajn italijanskog dresa. Čudjenje je izazvao detalj - zatamnjeno polje ispod pazuha, koje se lako može protumačiti i kao trag znoja.
Medjutim, italijanski stilisti znatno bolje su prošli van terena.

Engleska formalna odela dizajnirao je Djordjo Armani, dok će Italijani biti u odeći "Dolče i Gabana".



Ako postoji jedan dres koji se može izjednačiti sa pojmom dresa svetskih prvenstva, onda je to žlatno-žuti sa zelenim tankim prugama - dres Brazila, koji se tokom godina gotovo uopšte nije promenio.

"Sa tim dresom se ne može igrati, ne sme se", ocenio je Huper.


Izvor: MTS-Mondo

"Puma" dominira Mundijalom

Nemački proizvodjač sportske opreme Puma prvi put je potukao svog rivala Adidasa osvojiši najviše sponzorskih poslova sa timovima svetskog prvenstva u fudbalu.

Puma je spozor 12 od 36 zemalja u šampionatu koji večeras počinje u Nemačkoj. Konkurent, Adidas, koji normalno ima jači nastup, ove godine je zaostao, pošto timovi nekih država sa kojima je zaključio posao nisu uspeli da se kvalifikuju.

Ulozi su visoki u ovom takmičenju u koje su vodeći svetski proizvodjači sportke robe potrošli milione na snabdevanje i sponzorisanje timova da bi na svetskom prvenstvu nametnuli svoju marku i povećali prodaje.

Adidas, koji tvrdi da je najveći na svetu u fudbalskoj opremi, bio je decenijama vodeći snabdevač na svetskim prvenstvima. Ali, ovaj put je bio loše sreće sa više timova, ukljčujcući evropskog prvaka Grčku, koji nisu ušli u finalno takmičenje.

Kao spozor Fife, Adidas će dati lopte za igre i dresove za sudije i pomoćno osoblje.

Za pobedu Puma delom duguje velikim ulaganjima u fudbalske proizvode u okviru napora firme da na tržištu otkine što veći deo kolača od Adidasa.

Analiticari kažu da ugovori sa ključnim timovima kao što su Nemačka, Engleska i Bazil, znatno pomažu povećanju prodaje.

Industrijski izvori navode da poslovi sa vodećim timovima koštaju dvocifrene brojke u milionima evra godišnje, dok su male ekipe, kao Trinidad i Tobago, gotovo besplatne.

Američki Ribok, koga je kupio Adidas, na svetskom kupu nema ugovor gotovo ni sa jednom ekipom.

Najki (Nike), najveći na svetu, je takodje žestoko investirao u fudbalski posao. U ranijim turnirima uspevo da je prati Adidas u broju spoznorskih ugovora. Sada je sponzor osam reprezentacija, dok Adidas ima ugovore sa šest.


Izvor: B92-Sport

10. jun 2006. | 16:47 | Izvor: Reuters

Pomama za dresovima O.Slonovače

Dresovi Obale Slonovače narandžaste boje marke „Puma“ rasprodate su u svim radnjama u Hamburugu i okolini.

Za sada nema objašnjenja za ovaj novi fudbalski modni hit na sveeru Nemačke:

“U svim našim radnjama u gradu i okolini dresovi Obale Slonovače su rasprodati. Lokalno stanovništvo kupuje te dresove. Za sada nam nije jasno da li nameravaju da navijaju za tu reprezentaciju, ili im se jednostavno dopada boja dresova“ saopštio je portparol Pume.

Izvor:B92-Mundijal

Reporteri Glasa opipavali atmosferu na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj

I ženske gaćice u znaku Mondijala

Možete kupiti sos u flašici sa brazilskim ili italijanskim dresom, periku sa nemačkim bojama, čokolade i sir u obliku lopte. Platite pivo pet evra, a ako vratite plastičnu čašu, daju vam evro. Skoro svaki prozor i izlog, okićeni su zastavama zemalja učesnika

Pevaj, gledaj, jedi, diši fudbal. Nemačka je sva u znaku Mondijala. Čik pomislite, da neka od dama sa trajnom frizurom ne zna ime i karijeru fudbalera kojeg će selektor Jirgen Klinsman uvesti u igru kako bi pojačao pritisak na Poljsku. Od glave do pete svi su fudbalski odeveni i obrazovani. Zato, valjda, i u seks-šopovima mogu da se kupe vibratori sa crnim orlom i u nemačkim nacionalnim bojamaÖ

Šalu na stranu, Nemačka je veoma ozbiljna zemlja. Sređena, organizovana, sa vrednim i urednim stanovništvom. Tako ćete u restoranu na autoputu (po četiri trake u oba pravca) morati da ubacite evro u mašinu koja će vam izbaciti kupon i otvoriti prolaz da biste ušli u toalet. S istim kuponom, koji i posle obavljene nužde takođe vredi evro, možete kupiti nešto u restoranu. Savršeno, nužda te primorava da trošiš.
      

FARBANJE PEŠAČKOG PRELAZA

Neverovatno, selo od 11.000 hiljada stanovnika zapravo je jedan od centara katoličanstva, ima nekoliko supermarketa, isto toliko apoteka, dvadesetak restorana, tridesetak butika, nekoliko prodavnica automobila, sve skockano i sređeno, a pešački prelaz izbledeo, šalili su se izveštači iz Beograda prvih dana u Bilerbeku. Samo dva dana kasnije, potpuno beznačajni pešački prelaz osvanuo je sveže ofarban.

DVA "SKANDALA" U BILERBEKU

Prelepo selo od 11.000 stanovnika u kojem je tokom Mondijala smeštena reprezentacija SCG imalo je za poslednjih desetak dana dve velike neprijatnosti: nestao je signal kablovske televizije uoči početka otvaranja SP, a u četvrtak je pukla internet veza, što je kod lokalnog stanovništva prokomentarisano kao skandal.
Vlasnik hotela "Bilerbeker - Hof" u kojem su smešteni izveštači iz Srbije bio je toliko potresen ovim događajima da je morao da pije neke "nemačke bensedine". TV signal je ipak omogućen ekspresno, posle nekoliko sati, tako da je prvi meč bilo moguće gledati, a veći problem je bila internet konekcija, na koju se čekalo čitavih devet časova, ali samo zato što je u četvrtak bio neradan dan zbog zadušnica.
      
   
   

Sama nemačka disciplina neguje se kroz različite aspekte. Kazna za bacanje opuška na ulici je 20 evra, a prekoračenje brzine najmanje 200. Odatle i nagla kočenja u susret saobraćajnom znaku za ograničenje brzine. Ili, kada na gradskom trgu želite da gledate prenos utakmice na velikom video-bimu i pri tom kupite pivo, koje tom prigodom obično staje pet evra, dobićete evro nazad pošto vratite plastičnu čašu iz koje ste pili. Nemci još nisu smislili kako da prodaju čuvene kobasice (s jako malom zemičkom) a da se ulice ne uprljaju, ali i vraćanje plastičnih čaša je dovoljno da se prištedi, a da i posle fešte u centru grada ulice ostanu uglavnom čiste.

Naravno, u gradovima domaćinima Svetskog prvenstva, poput Hamburga, Berlina, Hanovera, Nirnberga, Frankfurta, Štutgarta, Kajzerslauterna, Kelna, Dortmunda, Gelzenkirhena i Lajpciga, znatno je teže kontrolisati velike reke stranaca iz 31 zemlje učesnice. U svakom od tih gradova organizovan je "fan fest", odnosno velika žurka na otvorenom koja je posebno fantastičan događaj na dan utakmice. U ostalim gradovima, samo je manje stranaca, ništa drugo. Skoro svaka kuća, skoro svaki prozor i izlog, okićeni su zastavama zemalja učesnika, loptama, dresovima, naravno najviše sa nemačkim obeležjima.

Posebno je zanimljivo kada vidite bakicu za volanom najnovijeg "mercedesa" kako "juri" 30 na sat, poštujući ograničenje kroz naseljeno mesto, a na čijem krovu se leprša nemačka zastava. Takvih scena je zaista mnogo. Pa, šta reći kada gradonačelnica malenog Bilerbeka, u kojem je smeštena naša reprezentacija, vozi za ove prilike obični "audi" kabrio.
      

AVETINJSKI LAJPCIG

Nešto sasvim suprotno od Nemačke na zapadu videli smo na istoku, u Lajpcigu: ruska infrastruktura i gomila praznih zgrada čak i u samom centru!
Tamo kao da je Zapad juče došao. Eventualno je uži centar uređen po nemačkim standardima, a ostalo deluje prilično socijalno. Kako smo čuli, Lajpcig je pre desetak godina imao oko 700.000 stanovnika, a zbog seobe na zapadni deo zemlje, sada ima više od 350.000. Prazne višespratnice deluju prilično avetinjski. Objašnjenje se nalazi, osim u seobi u bogatije regije, u činjenici da su zapravo iste zgrade vlasništvo Jevreja koji posle pada berlinskog zida pokušavaju da povrate oduzetu imovinu.

CEO TIM U JEDNOJ KESICI

Mondijalski suveniri mogu da se kupe na svakom koraku, a cene su od pet evra pa naviše. Ono što bi naše zaljubljenike u fudbal možda i najviše obradovalo su sličice albuma "panini", koje mogu da se kupe u povećoj kesici, a u kojoj se zapravo nalazi cela jedna reprezentacija, tako da mogućnost duplikata u toj varijanti i ne postoji. Možete da kažete, na primer: "Dajte mi jedan Brazil".
      
   
   

Ali i stranci se brzo i lako naviknu na pravila ponašanja. Posebno što su Nemci apsolutno spremno dočekali SP i uvek će vam izaći u susret, pomoći, objasniti šta treba. Engleski im nije jača strana. I ono malo što znaju nerado izgovaraju, ali ako govorite i samo par reči nemačkog jezika sva vrata su vam otvorena. Možda je najbolji primer ono što se desilo jednom od kolega novinara iz Srbije. Prilikom presedanja zaboravio je kesu sa suvenirima u vozu, iako je na stanici, kao i ostali putnici, uredno dobio papir sa odštampanom rutom i satnicom svoje trase (!). Sreća da je bio svestan da se nalazi u jednoj poštenoj zemlji, pa je uredno prijavio svoju zaboravnost, a dan kasnije je služba železnice tražila samo da tačno ispriča šta se u kesi nalazilo i zatim su mu poslali paket poštom u hotel, što je, istina, morao da plati 20 evra.

I izbor u supermarketima je u znaku svetske smotre fudbala. Možete kupiti sos u flašici sa brazilskim, nemačkim i italijanskim dresom. Takođe, šešir ili periku sa nemačkim bojama, ženske gaćice, tepih ili ćebe sa znakom Mondijala, čokolade i sir u obliku lopte...
Ono što bi, eventualno, moglo ovde da zasmeta jeste ponekad preterana štednja i preciznost. Dakle, ako u restoranu sa knap cenama, gde je espreso dva evra, pivo 2,80, čorba 3,5, a najjeftinije jelo osam evra, zatražite kafu s mlekom - to ćete i dobiti. Šećer vam neće doneti. Osim ako budete uporni.


Izvor: Glas Javnosti \ Predrag Roganović