pa normalno da cesh biti i zdraviji i srecniji - naucicesh da kontrolishesh svoje telo i um . 

ok, nije mi problem ako sreća treba da bude bezuslovna, neka druga teško da i postoji, mene zanima zašto sreća ne bi trebalo da bude cilj?
jer mi sve ovo nabijanje jogi-moći suviše liči na svojevrsno bildovanje. neko bilduje mišiće, neko "duh" (što god to bilo), ali bildovanje ostaje bildovanje, šta god bildovali.

U neku ruku zeleti nesto za sebe je malcice sebicno. Covek treba da se oslobodi zelja, narocito onih koje imaju dodir sa materijalnim. Sreca je pogresan ciilj, pravi cilj je spoznaja sebe, a zatim univerzuma i Boga. 

A da li postoji razlika izmedju sebe - Boga i universuma?

"Moci" jogija ne dokazuju nista osim da ih je moguce ostvariti. Time se ne postize ama bas nista niti je covek blizi sebi Bogu ili univerzumu. Napredovanje kroz stepene prosvetljenja da bi se spoznao Bog....pa cemu - zasto ga ne spoznati odmah SAD. Sta nas sprecava? Osim upravo naseg uma i ega koji se hrani napredovanjem kroz umisljene stepene prosvetljenja.

Neko moze da trci maraton za 1 sat i 10 minuta neko drugi ne moze da pretrci ni 200m - da li to jednog cini boljim od drugog, ili vrednijim Boga na bilo koji nacin.....

Kroz sebe spoznaš sve ostalo, dakle i vezu između čoveka, univerzuma i Boga. Nisam imao trenutak spoznaje, ali naslućujem, osećam neku vezu između svega. To je zasad moj utisak.

Ako sebi zelim srecu, tu nema ama bas nista sebicno. Sasvim drugo pitanje je da li je eventualno nacin na koji to ostvarujem sebican ili ne.
Stremiti sreci je pre potreba nego zelja, i ne mora imati veze sa materijalnim.
Sreca je nije pogresan cilj, cak sta vise odlican je - ako je za to potrebna spoznaja kao sredstvo, onda OK.

Odlicno primeceno. Potpisujem.

lepo napisano decku999, a da li si ti vec ostvario svesnost jedinstva s bogom ili samo filozofiras

iz perspektive cilja ,stepeni prosvetljenja ne postoje . iz perspektive puta ,prosvetljenje ne postoji 

Apsolutno BF - kao i uvek tacno u sridu.

DA li sa ja dostigao jedinstvo sa Bogom i Univerzumom - da li je bilo ko od nas ikada napustao to jedinstvo, ja da pitam? Sta ima da se tu dostize. Da li pitas maratonca koji je upravo dotrcao na cilj da li je siguran da je trcao maraton? Zasto mislis da je nepohodno postizanje bilo cega i zasto mislis da treba da postignes nesto sto vec nemas.

Svaka iluzija cilja radja zelju za dostizanjem tog cilja a svaka zelja je zelja uma i kao takva zarobljava nas u tu iluziju cilja. U realnosti cilj ne postoji, u realnosti ni mu ne postojimo (bar ne mi koji trazimo cilj) - postoji samo onaj maratonac koji nikada nije ni poceo da trci ali je ostvario sve svetske rekorde.

bf onda takodje ne postoji ni dno, samo pregrade hehe

decky slazem se da jedinstvo oduvek postoji ali govorim o svesnosti o njemu, tj da li si miran kako kazes da treba biti, da ne robujes iluzijama, a ti si tako lukavo izbegao odgovor ili jos lukavije potvrdno odgovorio hehe