Citate li nesto ??  Hajde, hajde, citajte,    da vidite da nije tek tako jednostavno o necemu pricati.


Knjiga

"Nevidljiva ruka", autor Ralf Eperson
Uvod u istoriju zavere


Uvod

Ratovi počinju onda kada jedna nacija upadne na teritoriju druge; ekonomske depresije događaju se kada se na tržištu dogode neočekivani lomovi; inflacija se javlja kada cene skaču zbog nestašica; revolucije počinju kada se narod, uvek spontano, digne da bi zbacio postojeću vlast. Ovo su tradicionalna objašnjenja istorijskih događaja. Sve se odvija slučajno. Ne izgleda da ima ikavih pokretača.
Ovakva objašnjenja ostavljaju u umovima ozbiljnih istraživača mnoga pitanja koja tinjaju. Da li je moguće da su lideri na vlasti i drugi isplanirali ove događaje a zatim ih orkestrirali do postizanja željenih ciljeva? Je li moguće da su čak i velike istorijske katastrofe bile deo ovog plana? Postoji objašnjenje istorijskih događaja koje na ova pitanja odgovara porvrdno. Ono se zove viđenje istorije kao zavere i predstavlja alternativu viđenju istorije kao slučaja koja je danas na snazi. Moguće je, dakle, sumirati glavne istorijske događaje u dve alternativne škole mišljenja: Viđenje istorije kao slučaja: istorijski događaji dešavaju se slučajno, bez nekog očevidnog razloga. Vladari nemaju moći da utiču na njih. Viđenje istorije kao zavere: istorijski događaji odigravaju se prema utvrđenom planu iz razloga koji su ljudima obično nepoznati.
Džejms Varburg (James Warburg) u svojoj knjizi Zapad u krizi, viđenje istorije kao slučaja objašnjava ovako: „Istorija je pisana više slučajem nego namerom, često potpuno iracionalnim delima luđaka."1
Sleded koji je ponudio viđenje istorije kao slučaja za objašnjenje glavnih događaja u svetu bio je Zbignjev Bžežinski (Zbignew Brzezinski), savetnik za nadonalnu bezbednost predsednika Kartera (Carter). Napisao je: „Istorija je mnogo više produkt haosa nego zavere... oni koji kroje politiku sve više su obasuti događajima i informacijama."2
Postoje, međutim, i oni koji se ne saglašavaju sa pozicijama Varburga i Bržežinskog. Jedan od njih, na primer, bio je Freklin D. Ruzvelt (Frenklin D. Roosevelt), koji je sigurno video mnogo monumentalnih događaja tokom svoje uzastopne vladavine. Citiram predsednika Ruzvelta:
„U politici se ništa ne događa slučajno. Ukoliko se i dogodi, tako je bilo planirano."

Ukoliko su isplanirani događaji štetni, sledi da bi ljudi koji bi u tim događajima patili, delovali tako da događaj na vreme spreče, ukoliko bi za njega unapred saznali. Ljudi očekuju od vlasti da ih zaštiti od štetnih događaja. Ali, ukoliko se događaj ipak odigra, budući da se od aparata vlasti očekivalo da ga spreči,
znači da su organi vlasti podbacili u obavljanju svojih zakonskih dužnosti. Postoje samo dva objašnjenja zbog kojih su zakazali:
1. događaji su ih nadvladali i nisu mogli da budu sprečeni ili
2. događaji su dopušteni jer su vlasti želele da se dogode. Povremeni posmatrači teško mogu da poveruju u to da ovi neverovatni događaji nisu mogli da budu sprečeni, s obzirom na to humani, savesni ljudi ne dozvoljavaju da se štetni događaji odvijaju.
Ukoliko se dogodi da se planirani, neželjeni događaj desi, oni koji su ga planirali, morli su to da čine u tajnosti kako bi sprečili da te planove otkriju oni koji bi bili pogođeni njihovim dejstvom.
Planeri, koji u tajnosti planiraju događaje koje drugi ljudi ne žele, po definiciji su zaverenici. Vebsterov rečnik definiše zaveru kao: „udruženje ljudi koji u tajnosti rade na ostvarivanju nekog zlog ili nezakonitog cilja." Zaverenici ne samo da moraju da rade u tajnosti, već moraju da preduzmu sve moguće mere da bi osigurali da se njihovi planovi ne obznane. Prvi zadatak Zavere, dakle, jeste da se ljudi ubede da Zavera ne postoji. Ovo zadatak otkrivanja mahinacija zaverenika čini još težim.

Postoje tri načina raskrinkavanja Zavere:

Prvi način je da neki zaverenik odustane od Zavere i javno izloži ono što o njoj zna. Ovo zahteva izuzetnu hrabrost od pojedinaca i ovakav način raskrinkavanja Zavere veoma je redak.
Drugi način obuhvata one koji nisu svojevoljno učestvovali u zavereničkom planiranju događaja, a što su to tek kasnije shvatili. Ove osobe, kojih nema mnogo u istoriji, takođe su obznanjivale unutrašnje ustrojstvo Zavere izlažući sebe velikoj opasnosti.
Treći metod otkrivanja Zavere prepušten je istraživačima koji otkrivaju planiranje događaja u prošlosti. Vaš autor je jedan od ovih istraživača.

Ova knjiga stoji na stanovištu da Zavera postoji, i da je ogromnih razmera, duboko usađena i stoga izuzetno moćna. Ona deluje da bi se postigla apsolutna i brutalna vladavina nad celim čovečanstvom, koristeći ratove, depresije, inflaciju i revolucije za ostvarenje svojih ciljeva. Nepromenljivi cilj Zavere bio je i ostao uništenje svih religija, svih postojećih vlasti i svih tradicionalnih ljudskih institucija i izgrađivanje Novog svetskog poretka (ovu fazu definisaćemo kasnije) na stvorenim ruševinama.
Zapamtite da će Zavera, ukoliko postoji, učiniti sve što može da bi odacila optužbe kako onih koji je istražuju, tako i onih koji tvrde da su joj pripadali.
Postoje i oni koji su, možda i ne shvatajući svoj doprinos proučavanju Zavere, pružilipredviđanja o veličini vladajuće grupe. Jedan od takvih bio je i Valter Ratenau (Walter Rathenau), koji je 1909. godine upravljao nemačkim „General elektrikom". On je rekao: „Tri stotine ljudi, koji se poznaju međusobno,
upravljaju ekonomskom sudbinom Evrope, a naslednike biraju isključivo među sobom."3 Jedan drugi obavešteni posmatrač, Džozef Kenedi (Joseph Kennedy), otac pokojnog predsednika Džona Kenedija, identifikovao je pojedince koji vode Ameriku. Izjavio je: „Pedeset ljudi vodili su Ameriku, i to je visoka brojka."
Doktor Kerol Kvigli (Dr. Caroll Qyigley), profesor istorije na Univerzitetu Džordžtaun, koji je prethodno predavao na Harvardu i Prinstonu, napisao je knjigu od 1300 stranica, pod naslovom Tragedija i nada. Ova knjiga, objavljena 1966, bila je, prema autorovim recima, rezultat dvadesetogodišnjeg istraživanja Zavere. Doktor Kvigli zaključuje:
„Postoji, i generacijama je postojala međunarodna mreža anglofila, koja, u izvesnoj meri, deluje na takav način da radikalna desnica veruje da to čine komunisti. U suštini, ova mreža, koju možemo označiti kao Grupu 'Okruglog stola', nema odbojnost prema saradnji s komunistima ili sa bilo kojom grupom, što često i sprovodi u delo.
Znam za operacije ove mreže, jer sam je proučavao dvadeset godina, a dve godine - u ranim šesdesetim - bilo mi je omogućeno da proučim njene dokumente i tajne zapise." No, Kvigli je uradio nešto što niko drugi nije. Priznao je da podržava Zaveru o kojoj je pisao:
„Nemam averziju prema njoj ili većini njenih ciljeva, i ceo svoj život sam joj bio blizak kao i mnogim njenim instrumentima. Imao sam zamerki, kako u prošlosti, tako i sada na nekoliko njenih delatnosti... ali, u suštini, glavna razlika u mišljenju leži u tome što ona želi da ostane nepoznata a ja verujem u njenu ulogu u istoriji, koja je toliko značajna da zaslužuje da bude poznata."

Krajni cilj ove Zavere jeste vlast. Postoje ljudi koji vlast žele više čak i od materijalnog bogatstva, mada ove dve stvari veoma često idu zajedno. Jedna od tih osoba je i prethodno pomenuti Džozef Kenedi. Spisateljica Perl Bak (Pearl Buck), koja je bila poštovalac porodice Kenedi, napisala je u svojoj knjizi Žene Kenedijevih, sledeće: „Rouz Kenedi (Rose Kennedy), Džozefova žena, znala je da čovek koga ljubi voli vlast više od moći novca. On je želeo moć, vlast, i dobiće je.

Zavera koju doktor Kvigli i drugi vide, zahteva, dakle, i zaverenike, te je logično upitati se zašto bi se poznati i bogati ljudi priključivali jednom takvom poduhvatu. Čovek koji je odgovorio na ovo pitanje bio je pisac Bier Koun (Blair Coan). U knjizi Crveni Veb je napisao: „Odgovor je sasvim obrnut od pitanja: Ovi ljudi (umešani u Zaveru) postaju slavni prvenstveno zbog toga što su deo Zavere."
Dakle, učesnici ne postaju slavni i/ili bogati pa se onda priključuju Zaveri- oni postaju bogati i slavni zato što su pripadnici Zavere. Ali, koji je njihov motiv? Šta nagoni ljude da jure za bogatstvom i položajima? Bivši kongresmen Džon Smic (John Schmitz) objašnjava da postoji i dodatni cilj: vlast! Ljudi se
pridružuju Zaveri da bi došli do novca a onda i do vlasti. Šmic je napisao: „Kad čovek ima novca koliko mu treba, njegov cilj postaje vlast."
Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin) je, objašnjavajući ovu vezu između novca i vlasti, rekao: „Postoje dve strasti koje imaju snažan uticaj na delatnost ljudi. To su... ljubav prema vlasti i ljubav prema novcu... kada se ujedine... daju najžešće moguće efekte."9 Sama vlast, međutim, ima kvarljiv uticaj na onoga koji je traži. Lord Ekton (Lord Acton) je često citiran zbog svog objašnjenja vlasti: „Vlast kvari; apsolutna vlast kvari apsolutno."
Oni koji žude za vlašću biće iskvareni njome, želeći da namerno izazovu krize, revolucije i ratove sa ciljem da zadobiju još veću vlast. Ova kvarljiva priroda same trke za vlašću objašnjava razloge zbog kojih moralna svest pojedinaca koji niti želi vlast nad drugima niti razume želju za takvom vlašću ne može da shvati zašto bi vlastoljupci želeli da izazovu ljudsku bedu putem ratova, kriza i revolucija.
Drugim rečima, zaverenici su uspešni zbog toga što moralno ispravni građani ne mogu da prihvate činjenicu da postoje osobe koje žele da izvedu neverovatno destruktivna dela protiv drugih ljudi.
Još jedan vlastoljubac, ruski anarhista Mihail Bakunjin, objašnjava da proces kvarenja zahvata čak i one posvećenike slobode kojima je vlast data da bi zaštitili nemoćne: „... posedovanje vlasti pretvara u tiranina čak i najodanijeg prijatelja slobode." Uživanje u posedovanju vlasti nad drugima opisao je i jedan prijatelj vlastoljubivog Džozefa Kenedija: „Dopada mi se Kenedi. On razume vlast. Vlast je kraj. Koje drugo uživanje postoji osim uživanja u potpunom osećaju kontrole? On bi rekao: „Dajte mi da vidim bilo koji drugi motiv kod ljudi koji komanduju."

Dakle, motiv zaverenika je indentifikovan:
To je vlast!

Lightsoft,odlicna je knjiga,procitajte obavezno  ...a evo i ja da postavim nesto sto sam obecao drustvu sa jedne druge teme...

Imas vec temu o knjizi i onome cime se bavi:

http://forum.burek.com/index.php/topic,342211.0.html

jebi ga ,nisam video.... ...ne mogu da te stignem koliko si brz

 BEOGRAD - Amerikanci su pronašli način da ceo svet uteraju u americki klise. To je jedna od kljucnih tvrdnji u knjizi pukovnika Svetozara Radisica, doktora vojne vestine, bivseg portparola Vojske Jugoslavije i predavaca u skoli nacionalne odbrane VJ. Pod naslovom "Satana se vise ne krije", u knjizi koja je logican nastavak njegovog prethodnog istrazivackog dela "Neokortikalni rat", Radisic zasigurno otvara nove frontove.
   - Kontrola uma je kljucni cilj takozvanog neokortikalnog rata, koji treba da pomogne politickim oligarhijama najrazvijenijih zemalja sveta da lakse vladaju planetom - pocinje pricu dr Radišic.
ZASTRAŠUJUĆE MOGUĆNOSTI
   - Danas postoji niz novih razvijenih oruzja o kojima se malo zna, a koje su stvorene radi napada na ljudski mozak. Krecu se u dijapazonu od raznoraznih sekti i udruzenja do posebno kreiranog oruzja kojem je meta ljudski um - prica pukovnik Radisic. - Protivnik najcesce nije svestan napada. Krajem oktobra 1999. objavljeno je da NATO uvodi nove vrste humanog naoruzanja. To je oruzje koje proizvodi apsolutno nesnosnu buku i tako dezorijentise protivnika, puska koja proizvodi zvuke toliko jakog intenziteta da nanosi bolove, oruzje koje emituje neprijatne mirise i iritira kozu, zatim oruzje koje izaziva mucninu, pistolje koji se pune lepkom, penaste bombe, objasnjava Radisic.
   - Oruzje iz tajnih laboratorija velikih sila cudovisno zastrasuje - nastavlja Radisic. Napravljeno je, na primer, elektromagnetno oruzje koje radi na principu primene ekstremno niskofrekventnih elektromagnetnih polja, o cemu su govorili 1993. dr Edvard Teler i Klej Estrli na Univerzitetu Dzon Hopkins u Merilendu. Kako su to tada rekla dvojica doktora, oruzje je razvijeno na osnovu proucavanja ponasanja ljudskog organizma tokom kosmickih letova. Pazljivo je pracena funkcija mozga i dokazano je ne samo da se um moze brisati, vec i sasvim unistavati. Pisuci o mikrotalasima, americki naucnik dr Majron Volbart, u knjizi posvecenoj novim tehnologijama takvo oruzje oznacava kao najnehumanije, jer bukvalno moze sprziti vojsku.
Maja 2001. i americki dnevnik "NJujork Tajms" potvrdio je postojanje mikrotalasnog oruzja konstatujuci da americka vojska vec sada ima u posedu oruzja pod nazivom "tehnologija aktivnog odvracanja". Sastoji se od aparata za kontrolu uma, a ti uredaji salju radio signale koji na protivnika deluje tako sto ima osecaj da mu je koza potpuno spaljena - objasnjava pukovnik Radisic. To, najnehumanije, tzv. radiofrekventno oruzje, imace u buducnosti veliki uticaj na taktiku. NJegova ofanzivna dimenzija je zastrasujuca, konstatuje Radisic.
   - Preko velikih faznih antena na zemlji ili u svemiru, a sve je pocelo Reganovim projektom "Rat zvezda", to oruzje (radi se vise o maserima koji stimulisu na odredeni nacin mozdanu koru nego laserima), moze postati stratesko, ali njegovom upotrebom se ne bi nanosili gubici neprijatelju ubijanjem zive sile, vec smanjivanjem broja mentalno upotrebljivih oficira i vojnika, i gradana kao potencijalnih vojnika, a sve to snagom elektromagnetnih impulsa usmerenog dejstva.
   - Strateski napad na pojedinu zemlju ovako usmerenim talasima imao bi "hirurski" karakter. Oruzje bi delovalo na velike usmerene ciljeve ali samo na ljude bez izazivanja masovnih razaranja - pojasnjava Radisic.
VEŠTAČKE OZONSKE RUPE
   Pukovnik Radisic u svojoj knjizi pise i o tajnom americkom oruzju koje se krije iza naucnoistrazivackog projekta nazvanog HAARP. Temu je nedavno aktuelizovao i ruski Generalstab, trazeci od Amerikanaca da dozvole inspekciju svojih postrojenja na Aljasci koja proizvode radio talase ekstra niske frekvencije. Instalacije su u bazi na 20 kilometara od grada Gakona na Aljasci i leze na nepreglednim zalihama prirodnog gasa. Autor "istrazivackog" projekta je americki fizicar Bernar Istlund. Ovaj sistem, po mnogim izvorima, moze da obezbedi skretanje raketa sa trajektorije leta podizanjem jonosfere i da tako zastiti teritoriju od balistickih projektila. HAARP postrojenja ometaju i sve radio komunikacije u jonosferi (visine od 64 do 950 kilometara od zemlje), niskofrekventnim talasima mogu da se kontorolisu sve podmornice i ispituje supljine ispod zemlje, i sto je najstrasnije, zracima niske frekvencije ometa se rad ljudskog mozga i mozak mogu trajno da ostete.
 
- Novim oruzjem, izvedenim iz HAARP projekta, naucnici tvrde da mogu da kontrolisu klimu u pojedinim regionima sveta kao i to da je njime moguce otvoriti ozonske rupe namernim grejanjem jonosfere na bilo kom delu Zemljine kugle - veli Radisic. Najsporniji deo Istlundovog istrasivanja vezan je za njegov prvobitni zadatak na Aljasci, koji je radio za firmu za transport gasa sa Aljaske dalje za SAD - pojasnjava pukovnik. Radeci na ovom projektu Istlund je "odgonetnuo" (o cemu je pisao i "NJujork Tajms"), da je za SAD najbolje da gas ostane gde jeste i da se koristi za snabdevanje "supersistema", usmerivača niskofrekventnog zračenja za uništavanje balistickih raketa i kontrolu vremenskih prilika gde to pozele Amerikanci. Slicna istrazivanja svetske laboratorije za merenje registrovale su na vise mesta u svetu u Tihom okeanu, u Dusanbeu, u Severnoj Americi, u juznoj Aziji i Norveskoj sto govori da se uveliko radi na ispitivanju modaliteta ovog cudovisnog oruzja...
   Cak su i nasi naucnici u svojoj Studiji o geofizickom ratu potvrdili da jakim radio predajnicima poput onih na Aljasci mogu se podesiti radio talasi koji kod coveka trajno mogu poremetiti mozdane performanse na duzi period - zavrsava Radisic.

ČERČILOVA VIZIJA
   Nase dve zemlje su te koje kontrolisu sudbinu sveta, koje kontrolisu nauku i tehnologiju, koje kontrolisu kulturu. Buduce imperije bice imperije uma. Kontrolisati ono sto covek misli nudi vece dobiti od oduzimanja zemlje i provincija drugih naroda ili njihovog iscrpljivanja eksploatacijom - rekao je jos 6. septembra 1943. Vinston Cercil, obracajuci se anglofilima na Harvardskom univerzitetu. To, kako tvrdi dr Radisic, dovoljno govori da planovi anglo-americke osovine - da apsolutno zagospodare svetom - ne datira od juce.

MRAČNA STUDIJA
   NajmraCniju studiju buducnosti napravili su Tejvistok institut i Stenford riserc grupa sa istoimenog Univerziteta. Zakljucili su da na planeti ima mesta za samo tri milijarde stanovnika, dok su ostali beskorisne izjelice. Kroz Tejvistok institut i slicne skole proslo je oko milion ljudi koji su sada, instruktori novog svetskog poretka, kao vojni, ekonomski i finansijski savetnici u gotovo svim svetskim centrima moci. Danas su te grupe okupljene oko Levinovog instituta za grupnu dinamiku, Institutu za socijalna istrazivanja u Micigenu, Bostonskog instituta za istrazivanje mozdanih talasa, Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD u Micigenu... Sve pobrojane institucije ispiraca mozgova su na jaslama bogatih fondacija Felon, Morgana, Rokfelera.
  Vojne sile razvijaju tehnike futurističkog ratovanja koje liče na scene iz naučno-fantastičnih filmova 

Insektima i glodarima juriš na neprijatelja 

U arsenal budućnosti spadaju kontrola uma, podsticanje homoseksualizma, ali i "obeležavanje" rivala hemikalijom koja stvara nesnosan zadah iz usta 
Da li postoje moćne osvajačke vojske, sastavljene od klonova? Kako se uticalo, utiče i kako će se uticati na ljudske mase da bi one bespogovorno izvršavale zapovesti? Da li je moguće da se moć jednog uma prenosi beskontaktnim putem na druge ljude i da se snagom misli i usmerenom energijom utiče na raspored sila i moći u svetu? 

Brojni američki filmovi snimljeni su na temu zastrašujućeg vojnog arsenala budućnosti. Na ovakvu viziju futurističkog ratovanja podseća nedavna izjava predstavnika američkog ministarstva odbrane koju su agencije listom prenele, a to je da je američka vojska odbacila predlog iz 1994. da razvije "afrodizijak" koji će podstaknuti homoseksualnu aktivnost među neprijateljskim vojnicima. 

Ideja da se među neprijateljskim vojnicima podstakne homoseksualnost pojavila se u dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a reč je o zahtevu laboratorija u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Paterson u Ohaju za finansiranje istraživanja hemijskog oružja koje neće izazvati smrt. 

Teroristi ispranog mozga 

Poslednje četiri godine, kaže dr Igor Smirnov, u Rusiji su se pojavili slučajevi takozvane lakunarne amnezije: ljudi koji su naizgled psihički zdravi, ali se ne sećaju ni kako se zovu, niti gde žive. Takvih je po raznim psihijatrijskim klinikama zemlje u ovom trenutku oko 100. - Periodi gubitka pamćenja mogu da traju mesecima, a ti "zombiji" se čak i pod hipnozom plaše da se sete onog što su radili - rekao je dr Smirnov Moskovskim novostima, praveći paralelu s teroristima samoubicama koji na sličan način ne odgovaraju za svoje postupke. Metode brisanja sećanja su različite - od psihohemijske, gde se koriste neuroleptici i narkotici, preko elektrošokova do najvažnije metode, semantičkog uticaja određenim komandama i sugestijama - istakao je Smirov, napominjući da se time intenzivno bave stručnjaci Instituta za sudsku i socijalnu psihijatriju u Moskvi. 

"Jedan neukusan, ali totalno nesmrtonosan primer bili bi snažni afrodizijaci, posebno ako bi hemikalija istovremeno izazivala homoseksualno ponašanje", navodi se u tom dokumentu kojeg se dokopala i na Internetu objavila organizacija Sanšajn Prodžekt. Bilo je još zanimljivih ideja u tom zahtevu: po neprijateljskim položajima širile bi se hemikalije koje privlače krvožedne insekte, glodare i veće životinje, stvaranje "snažnog i trajnog zadaha iz usta" kako bi se nanjušili borci koji pokušavaju da se umešaju među civile i slično. 

To bi bilo smešno da nije sasvim moguće, kažu eksperti. - Reč je o tzv. oružjima Sudnjeg dana. U SAD postoji široka grana vojne nauke koja se bavi izumima i usavršavanjem raznih načina dejstava u ratovima u kojima cilj nije ubijanje neprijatelja, nego potčinjavanje njegove volje sopstvenoj - komentariše za Glas Milan V. Petković, generalštabni pukovnik u penziji, nekadašnji vojni izaslanik oružanih snaga Jugoslavije na Bliskom istoku, bivši profesor i šef katedre obaveštajne službe u Vojnoj akademiji, geopolitički analitičar, publicista i stalni saradnik Instituta za geopolitičke studije iz Beograda. 

Petković objašnjava da je reč o takozvanom neokortičkom (neokorteus je kora velikog mozga) ratovanju - teoriji o načinima delovanja na psihu koju je prvi izneo pukovnik američke vojske Šafranski, pa se ona po njemu i zove. - Na način razmišljanja mogu da deluju talasi visoke frekvencije kojima se izaziva uznemirenost, nespokojstvo i samoubilačke namere, na primer. Najbezazlenija hemikalija koja utiče na raspoloženje čoveka je smejavac. Skopalamin je hemijska supstanca pod čijim dejstvom čovek više nema tajni - takozvani serum istine, koji su Nemci upotrebljavali još tokom Drugog svetskog rata. Ako su tada bila u upotrebi ta sredstva, zamislite koliko je nauka napredovala i šta su naučnici izumeli do danas - nabraja Petković. 

Nedavno je i Tanjug objavio članak o novim istraživanjima člana Ruske akademije prirodnih nauka dr Igora Smirnova, naučnika koji se smatra ocem psihotronog oružja. Eksperimenti dr Smirnova uključuju, pored uobičajene psihoze i neurolingvističkog programiranja, i ubacivanje skrivenih komandi u muziku ili tekst. O iskustvima u praksi naučnik je ispričao da ga je 1993. zvala američka vlada da pomogne u Teksasu gde se 170 ljudi iz sekte Dejvida Koreša zabarikadiralo u jednoj zgradi, preteći samoubistvom. 

On je predložio da im se pusti muzika s kodiranim pozivima porodica članova sekte da se vrate kući, ali taj predlog nije prihvaćen i rezultat je bio tragičan akt njihovog samospaljivanja. U krizi sa otmicom talaca u moskovskom pozorištu na Dubrovki operativci takođe nisu imali sluha za predloge Smirnova, jer mnogi ne veruju da se može delovati na ponašanje čoveka mimo njegove svesti. Smirnov ima predlog za borbu protiv čečenskog ekstremizma: skrivenim zvučnim uticajem na ljude može se kontrolisati njihovo ponašanje mimo kontrole volje. To deluje ovako: slušate muziku ili gledate sliku u kojoj je sadržana šifrovana poruka i za 12 do 14 minuta ona počinje da prodire u vašu svest. 

- Na Aljasci postoji "Zona 51", američka baza koja nije ucrtana na kartama. U njoj se vrše eksperimenti na izradi novog oružja slične vrste - kaže Petković. - Zna se da, između ostalog, postoji delovanje Haarm pomoću elektromagnetnih talasa koji se šalju sa Zemlje u atmosferu, odbijaju se o satelit i vraćaju na Zemlju, delujući na psihu čoveka, o čemu sam pisao u knjizi "Koncepcija globalne diverzije" - dodaje on. - U budućnosti će biti sve manje konvencionalnih ratova jer cilj neće biti uništavanje, nego potčinjavanje i stvaranje robovske radne snage - zaključuje Petković.

Evo jedne ideje (malo sam izgleda preterao sa kafom): A sto mi ne bi cipovali nase politicare. Tj. da zabranimo da neko moze da se bavi politikom sem ako nije cipovan. Da uvedemo neki sistem reverse controle? Nisam jos ovo ocigledno razradio tako da primam sve sugestije i kritike...

Smanji kafu pod hitno....

odlicna tema 

WSA - World SErvice Authority - osnovano 1953. Neprofitna organizacija. Promovira građanstvo svijeta, svjetski zakon i svjetsku vladu. Ima urede u Šangaju i Washingotnu. Izdaje World Passport (Svetski Pasoš, Svjetsku Putovnicu).
Osnivač - Gary Davis, bivši glumac i pilot za vrijeme 2. svj. rata koji je odbacio američko državljanstvo 1948 da bi živio kao građanin svijeta...

ostalo, na engleskom:

The World Service Authority (WSA), founded in 1953, is a non-profit organization that educates about and promotes "world citizenship", "world law", and World Government. It has offices in Washington, D.C. and Shanghai, China. It is best known for issuing World Passports.

The WSA was founded by Garry Davis, a former Broadway actor and World War II bomber pilot who renounced his U.S. citizenship in 1948 to live as a "citizen of the world". It was set up to be the administrative agency of the "World Government of World Citizens" which he declared on September 4, 1953. Besides issuing World Passports, the WSA registers applicants as "world citizens", and issues "world citizen" identity documents, such as birth certificates, identity cards and marriage certificates.

World Passport

The World Passport is a document issued by the World Service Authority, a non-profit organization[1], citing Article 13, Section 1, of the Universal Declaration of Human Rights. World Passports have reportedly been accepted on a de facto, case-by-case basis by over 150 countries and, at one time or another, on an explicit, legal or de jure basis by Burkina Faso, Ecuador, Mauritania, Tanzania, Togo and Zambia. However, Burkina Faso withdrew its de jure recognition of World Passports in 1992, and Zambia has also reportedly withdrawn its recognition. Immigration authorities in Canada[2], New Zealand[3], Switzerland[4] and the United States[5] have stated that they do not recognize such documents because they are not issued by a competent government authority, and thus do not meet the definition of a passport. The latest edition of the World Passport, issued January 2007, is an MRD (machine readable document) with an alphanumeric code bar enabling computer input plus an embedded "ghost" photo for security, printing overcovered with a plastic film.

Wikipedia

jos jedan nalozeni sektas. odbacio americko drzavljanstvo, a bori se za americki cilj.