Biti sklon fobiji znači imati neverovatan strah od određenih stvari, situacija ili aktivnosti i upravo po tome se fobije razlikuju od svakodnevnog stresa ili brige. Neki ljudi se osećaju zabrinuto i pod stresom su u određenim situacijama, npr. kad govore pred velikim brojem ljudi i slično.

Kada je reč o ljudima koji su skloni fobijama, sve to je mnogo ekstremnije i ide do te mere da ljudi imaju puno poteškoća sa obavljanjem čak i svakodnevnih životnih aktivnosti poput odlaska na posao, vožnje liftom... Osobe koje imaju određene fobije pod konstantnim su stresom koji je uslovljen činjenicom da se nalaze previše blizu predmeta koji ih uznemiruje, u uznemirujućim situacijama ili se bave aktivnošću koja kod njih pokreće strah.

Svi ljudi koji pate od fobija razvili su jednostavan mehanizam odbrane i zaštite - izbegavanje onoga šta ih plaši, kako bi izbegli neprijatan osećaj.

U cilju proučavanja, fobije su svrstane u pet grupa:

Fobije od prirodnih elementarnih nepogoda, kao strah od munja i grmljavine...
Fobije od životinja, kao strah od paukova, pasa itd.
Fobije od injekcija, povreda i krvi
Fobije od određenih situacija i prostora, kao strah od mostova ili vožnje liftom
Ostale fobije, u koje spadaju strah od gušenja, davljenja ili povraćanja. Kod dece, to su strah od buke i strah od ljudi u kostimima, kao što su klovnovi.

Naravno, svako od nas je kad-tad u životu bio sklon nekom vidu fobije. Zanimljivo je da je kod žena mnogo veća verovatnoća za pojavu fobije nego kod muškaraca. Takođe, mnogi ljudi koji imaju fobije skloni su i drugim problematičnim poremećajima, kao što su napadi uznemirenosti, depresija ili zloupotreba određenih supstanci.

Glavnim simptomom fobije smatra se pojačani osećaj straha zbog prisustva stvari od koje se osoba posebno plaši. Karakteristično je i to da osobu obuzme osećaj uznemirenosti i straha i pri samoj pomisli da se može naći u neposrednoj blizini stvari ili biti učesnik u nekom događaju koji u njoj izaziva osećaj straha. Kad je reč o deci, ona to pokazuju plačem, izlivima besa, ukočenošću ili hvatanjem za nešto što im pruža utehu i umanjuje strah. Što se odraslih osoba sa fobijom tiče, one su svesne da je količina brige i straha koji osećaju mnogo veća nego sam strah od posledica koje ta stvar može imati po njih.

Reakcije osoba koje imaju neku od fobija:
gubitak kontrole
napadi panike
osećaj prevelikog stresa i straha (ubrzani rad srca i poteškoće sa disanjem)
nesvestice - za mnoge osobe koje pate od fobija izazvanih povredama, krvlju i špricevima, padanje u nesvest kada se nađu u blizini igle/šprica ili u sličnoj situacijama redovna je pojava

Sam intenzitet straha zavisi od toga koliko se osoba sa fobijom nalazi blizu predmeta fobije. Dakle, što mu je je bliže, to je intenzitet same fobije veći.

Najčešći simptomi po kojima se prepoznaje da osoba pati od neke fobije:

Plašite se mnogo više nego ostali ljudi oko vas izvesnih predmeta, situacija ili aktivnosti.
Pod stresom ste ili dobijate napada panike čim se nađete u blizini nečeg gorepomenutog.
Ukoliko ste tinejdžer ili odrasla osoba, shvatate da je količina straha koju osećate u vezi sa nekim predmetom ili situacijom nerazumna.
Trudite se da na svaki način izbegnete predmete i situacije koje vas plaše.
Strah i količina stresa koji osećate onemogućavaju vas da normalno obavljate svakodnevne aktivnosti, poput odlaska na posao ili kupovine...
Ukoliko ste mlađi od 18 godina, imate simptome fobije najmanje 6 meseci.
Vaši simptomi ne odgovaraju nijednim drugim problematičnim poremećajima kao što je napad panike i slično.

Do sada je ustanovljeno da najviše uspeha u lečenju fobija daje kognitivno-bihejvioristička terapija. Ukoliko ste se prepoznali u nekom od ovih simpotma, veoma je bitno da posetite psihijatra što pre, jer vam on najviše može pomoći.


Izvor: Krstarica