Gordana Matković za Glas o penzijama, stanju u penzijskom sistemu, retroaktivnom uplaćivanju doprinosa...

Mnogi neće ni dočekati penzije

Ne možemo mi u ovakvim uslovima reći da se na zapadu odlazi u penziju sa 60, odnosno 65 godina i da sledimo njihov primer
Najveći problem je što će se u narednih nekoliko godina dešavati da upravo ti stariji ljudi ostaju bez posla
Rešavanje problema oko neuplaćivanja doprinosa je otvaranje Pandorine kutije, zato što se ljudi dovode u neravnopravan položaj

BEOGRAD - Priče da će u Srbiji ponovo biti podignuta starosna granica za odlazak u penziju konačno je potvrdio i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović. Kako je on najavio, dogodine bi se u penziju išlo sa 63,5 odnosno 58,5 godina života, a od 2009. godine muškarci bi radili do 65, a žene do 60 godina.

Gordana Matković, ekspert i saradnik Instituta za liberalne i demokratske studije, govori za Glas o trenutnom stanju u penzionom sistemu, uvođenju privatnih penzionih fondova u Srbiji, retroaktivnom uplaćivanju doprinosa, ali i problemima, koji bi eventualno izazvali produženje starosne granice za odlazak u penziju.

Poslednjih nekoliko godina broj penzionera u Srbiji se znatno povećao, a najstarije građane prilično je uznemirila vest da će starosna granica za odlazak u penziju biti produžena. Šta će penzionerima doneti to pomeranje?
   
Činjenica je da u vreme dok smo mi donosili odluku o starosnoj granici, imali uvid u dva relevantna podatka - u regionu je prosek bio 58 godina za žene i 63 godine za muškarce, tako da smo mi tadašnjim pomeranjem nadoknadili ono u čemu smo zaostajali u odnosu na region. Smatram da je svako sledeće starosno pomeranje granice potpuno neprihvatljivo, imajući u vidu i današnju strukturu privrede. Ne možemo mi u ovakvim uslovima reći da se na zapadu odlazi u penziju sa 60, odnosno 65 godina i da sledimo njihov primer. Pri tom, mora se uzeti u obzir i to da je sasvim drugačija situacija kada neko radi u kancelariji a neko u tekstilnoj industriji, gde ceo radni vek provodi za mašinom.

Da li to znači da će mladi ljudi koji nemaju posao biti u još većem problemu, jer će se u tom slučaju radna mesta retko oslobađati za nove radne snage?

Naprotiv, veći problem će biti to što će se, ako se budu pomerile starosne granice, u narednih nekoliko godina dešavati da upravo ti stariji ljudi ostaju bez posla. Sasvim je očigledno da je i Vlada o tome razmišljala, jer je dala posebne olakšice poslodavcima koji bi zaposlili ljude koji imaju više od 45, odnosno 50 godina. Upravo zato se postavlja sasvim logično pitanje - zašto se onda istovremeno donosi i odluka o pomeranju starosne granice.

Veliki problem u poslednjih desetak godina predstavlja i to što ljudima nisu uplaćivani doprinosi. Da bi se on rešio, postoji predlog da se formira poseban budžet iz kojeg bi se oni nadoknadili.
Takvo rešavanje problema oko neuplaćivanja doprinosa je otvaranje Pandorine kutije, prvenstveno zato što se na taj način ljudi dovode u neravnopravan položaj. To bi značilo da bi trebalo samo jednom broju ljudi "pokriti" to što im nekoliko godina nisu uplaćivani doprinosi, za šta je odgovorna država.

Postavlja se pitanje, zašto onda isto tako država nije bila odgovorna i za to što doprinosi nisu uplaćivani ljudima koji su radili kod privatnika, a takvih je u poslednjih petnaestak godina bilo mnogo. Uostalom, šta će biti sa firmama koje su mogle da plaćaju doprinose za svoje zaposlene, a nisu, jer su koristile povoljan trenutak da to izbegnu i izvlačile profit na taj način. Onda bi trebalo uzeti u obzir i izbeglice i raseljena lica i, po toj logici, i njima bi trebalo da se prizna staž koji su ostvarili na nekom drugom mestu.

Ta mera je veoma problematična i tu će, kako to obično i biva, verovatno neko profitirati. Naravno, da ne pričamo o tome da je to mera koja je suprotna merama koje se predviđaju u penzionom sistemu, jer će se pojedinim ljudima omogućiti da pokriju staž koji im je nedostajao, čime će se direktno uticati na povećanje broja penzionera. S druge strane, navodno se pomera granica starosti za odlazak u penziju kako bi se smanjio pritisak na penzioni fond, što samo govori da su to dve stvari sa potpuno suprotnim dejstvom.

Država će, navodno, uplatiti i doprinose ljudima koji su radili kod privatnika.
Tek to bi bilo nepravedno. Novac koji bude ušao u taj fond je zapravo novac svih građana. Zbog čega bi onda oni plaćali iz svog džepa, zbog toga što je neki privatnik, nekada držao radnike na crno. Mada, smatram da je to nemoguće i da zakon ne bi mogao da predviđa takvu odredbu.

Manji broj invalidskih penzionera

U Srbiji postoji 30 odsto ljudi koji primaju invalidske penzije. Strana konsultantska kuća, kada je radila studiju o dobrovoljnom penzijskom osiguranju, predložila je da se ovaj broj smanji. Gordana Matković smatra da invalidske penzije apsolutno nije moguće ukinuti, a da su Zakonom o penzijskom osiguranju, koji je usvojen 2003. godine kriterijumi za odlazak u invalidsku penziju znatno pooštreni.
- To je već pokazalo rezultate, jer je danas znatno manje invalidskih penzionera, nego što je bilo pre nekoliko godina, a s druge strane, razbijene su mreže korupcije, kojih je bilo dosta u ovoj oblasti. Smanjenje broja invalidskih penzija u Srbiji mora ići postepeno, one se ne mogu drastično smanjivati, niti, pak, potpuno ukinuti.
      
Dobrovoljno osiguranje

O dobrovoljnom penzijskom osiguranju se uveliko priča i oko toga se većina slaže. Ono ne samo da treba da se uvede, već najpre bi trebalo da se reguliše zakonom. Mi već sada imamo firme koje nude ovakvu vrstu osiguranja, ali sve one rade po nekom zakonu koji se odnosi na životno osiguranje, pa u okviru toga i na neku štednju za starost. Naravno, to neće spasiti sadašnje i buduće penzionere, jer to ne znači da će se ikada ukinuti ovaj tekući sistem finansiranja penzija. Postoje međutim različita mišljenja o uvođenju drugog stuba penzijskog osiguranja. Ja sam protiv toga, jer smatram da su troškovi oko njegovog uvođenja previše visoki za nas. On podrazumeva to da deo doprinosa koji se uplaćuje zaposlenima ide u poseban fond, a taj novac se dalje ulaže u, na primer, izgradnju infrastrukture. Kada dođe do penzionisanja, ljudi bi jedan deo novca dobijali iz penzionog fonda, a jedan iz tog drugog. Međutim, činjenica je da će u tom slučaju biti mnogo manje novca u penzionom fondu, što znači da bi u tom slučaju deficit, koji je kod nas već veliki, trebalo da se pokrije iz budžeta, ili da se smanje penzije postojećim penzionerima.
      
      
Glas javnosti \ M. Blaževski ,Foto: Rajko Ristić