"MMF ukida srpske skole..." :: Politicki ~ Geopoliticki forum

" ...Svetska banka ukida srpske škole

Ako niste pročitali...

„Rasipništvo“

Neobično je da analitičari iz Svetske banke nisu uočili takvu „sitnicu“ da se u srpskom budžetu izdvaja 4,1 milijarda dinara (ili 44 miliona evra) godišnje za donacije raznim NVO! Šta tačno Svetska banka predlaže Srbiji kao način uštede, najbolje se vidi iz oblasti koju je Sajmon Grej (direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu) odabrao da ilustruje njihove ideje – u prosveti. Grej hladnokrvno navodi podatak da su činovnici Svetske banke predložili da se u Srbiji, zbog mera štednje, ukine 11.000 odeljenja u osnovnim i srednjim školama!

Naime, većina odeljenja u srpskim školama broji manje od 30 đaka, a, kako kaže Grej kao ovdašnji glasovornik Svetske banke, „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeljenja sa manje od 30 učenika vode većem kvalitetu“. Zato je Svetska banka predložila Srbiji da ukine 11.000 odeljenja, tj. 37 odsto svih odeljenja u osnovnim školama, i 13 odsto svih odeljenja u srednjim školama!

Grej nam u svom tekst ne otkriva samo svu izvanrednost predloga Svetske banke Srbiji. On nam otkriva i svojevrsno oduševljenje ekipom reformista, spremnih da primene ove genijalne savete, koju nalazi u u srpskoj administraciji.dakle, Grej nas obaveštava da ukidanje 11.000 odeljenja u srpskim školama ne samo da nije samo fantastični predlog činovnika iz Svetske banke, već i da „reformisti“ u našem Ministarstvu prosvete na takvoj „reformi“ srpskog školstva već uveliko rade!

S druge trane, sa ovim neverovatnim otkrićem da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeljenja sa manje od 30 učenika vode većem kvalitetu“ pod hitno ćemo da obavestimo i naše kolege u Evropi i SAD-u. Jer, zamislite samo, tamošnji nastavnici i pedagozi, i dalje pogrešno misle da su manja odeljenja bolja za đake. Zbog toga je prosečan broj učenika u jednom odeljenju u državnim školama (u osnovnom obrazovanju) u Austriji 20, Belgiji 20, Češkoj 21, Danskoj 20, Nemačkoj 22, Grčkoj 18, Mađarskoj 20, na Islandu 17, u Irskoj 24, Italiji 18, Luksemburgu 16, Poljskoj 21, Portugaliji 16, Slovačkoj 20, Španiji 19, Britaniji 26 (u privatnim osnovnim školama 11!) i u SAD-u 24 (u privatnim 19). Kako će se samo Danci, Belgijanci, Grci i ostali oduševiti kaad saznaju za istinu da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeljenja sa manje od 30 učenika vode većem kvalitetu“! Sigurni smo da će to izazvati pravu pedagošku revoluciju, čiju će ponosnu avangardu činiti činovnici iz Svetske banke, i reformatori iz srpskog Ministarstva prosvete, koji su prvi napravili ovo fantastično naučno otkriće!

Ironiju na stranu, ovo je jedan od tipičnih primera kako pripadnici transnacionalne političko-ekonomske birokratije zasenjuju prostotu „domorodaca“. Teško je izbeći utisak da oni misle kako mi, domoroci, ne samo da ništa ne znamo, već i da kod reči „EU standardi“ i „svetska iskustva“ namah padamo u hipnotički trans, nakon čega mogu da nam rade šta god hoće. Još problematičnije je ako se, u saučesništvu sa domaćim, kompradorskim reformistima, pri tome koriste ili direktnim neistinima ili poluistinama.

Da, tačno je da nema automatske kauzalnosti između broja učenika u odeljenju i kvaliteta obrazovanja. Manje učenika u odeljenju ne znači automatski i viši kvalitet. Ali, to je samo zato što kvalitetno obrazovanje zavisi još od najmanje dva faktora: motivacije i sposobnosti učenika i motivacije i sposobnosti nastavnika. No, iz toga što broj učenika u odeljenju nije jedini faktor kvalitetnog obrazovanja ne sledi da on nije nikav faktor kvalitetnog obrazovanja. U pitanju je elementarna logička razlika između nužnog i dovoljnog uslova. Manji broj učenika nije dovoljan uslov da obrazovanje bude uspešno. Ali, kao što zna svaki prosvetni radnik, manji broj učenika jeste nužan uslov za kvalitetnu nastavu.

Da bi smo pojmili alarmanstnost „saveta“ Svetske banke da Srbija treba zatvoriti 11.000 odeljenja, moramo da znamo funkciju ove transnacionalne institucije u svetskom finansijskom poretku. Ona je parnjak MMF-u i najčešće zajedno sa njim nastupa prema malim zemljama, čije vlade traže pozajmice. Obe institucije su vrsta akcionarskog društva, u kojem SAD ima najveću kvotu (u Svetskoj banci oko 16%). Dok MMF daje pozajmice koje obezbeđuju spoljnu likvidnost, Svetska banka daje novac za obezbeđivanje unutrašnje likvidnosti. Ove ustanove pozajmice uslovljavaju zahtevom da ih daju u ratama, tako da posle svake rate imaju pravo da od zemlje-zajmoprimca zahtevaju određeni način vođenja ekonomije i društva. Davanjem pozajmica nekoj vladi, MMF i Svetska banka postaju jedna vrsta njenog staratelja i faktički upravljači u toj zemlji.

Tako Svetska banka, recimo, u Srbiji trenutno finansira „reformu pravosudnog sistema“ (koja, kao što je već o tome pisano, podrazumeva otpuštanje oko 700 sudija). Dakle, kada je reč o podeli zaduženja, Svetskoj banci upravo i pripada finansiranje „reforme“ obrazovanja. U tom smislu, njeni „saveti“ u ovoj oblasti imaju istu snagu kao i „saveti“ MMF u fiskalnoj ii monetarnoj politici.

Možda najrđaviji učinak Cvetkovićeve vlade jeste bezglavo zaduživanje zemlje. Procenjuje se da će se dug srpske države, do kraja 2009, gotovo udvostručiti ( sa 8,93 na preko 16 milijardi evra). Posledica tog zaduživanja neće biti samo to da ćemo u budućnosti sve što kao društvo zaradimo morati da dajemo na otplatu dugova sa kamatom, već i da će naši poverioci dobiti dugoročno pravo da upravljaju ovim društvom. Međunarodni činovnici, prvenstveno iz finansijske sfere, odlučivaće ne samo o srpskim porezima, penzijama ili socijalnim davanjima, već i o srspkom obrazovanju, zdravstvu, nauci i kulturi. Naravno, ozbiljna država, tačnije, ozbiljna, odgovorna i patriotska vlast, odbila bi takav „savet“. Ona bi znala da bi takva kratkoročna ušteda u budžetu na duži rok mogla naneti nepopravljivu štetu srpskoj prosveti i kulturi."

Izbor iz nedeljnika „Pečat“, 14. avgust 2009, broj 76