Za smrtnonosnu ledenicu
odgovoran i kućni savet

BEOGRAD - Slučaj Beograđanina Petra Đorđevića, koji je preminuo od posledice povrede koju je zadobio kada mu je na glavu pala ledenica sa krova u Pop Lukinoj ulici, otvorilo je pitanje odgovornosti u ovakvim situacijama. Iako komunalna inspekcija Skupštine grada skida odgovornost sa gradskih otaca, jer navodno gradskim odlukama takve situacije nisu definisane, pravnici tvrde da se odgovornost ipak mora utvrditi i da ona može biti ili na Gradu ili vlasniku objekta.

Slučaj ledenica koje vise sa svih beogradskih streha i o kojima niko ne razmišlja dok se ne desi slučaj sa tragičnim ishodom ne spada u događanja koja su posledica više sile, a pravnici kažu da je smrtni ishod sugrađanina posledica nehata, nastala na osnovu neuklanjanja potencijalnih zaleđenih ubica.

Nažalost, subota je za gradske čelnike neradni dan, pa do zvanične izjave nismo uspeli da dođemo, a dežurna komunalna inspektorka (nije želela da se predstavi, jer nije nadležna za davanje izjava), rekla je za Glas da Komunalna inspekcija nema odluku po kojoj bi reagovala na ovakve slučajeve. Ona je objasnila da ovakve odluke nema na nivou Grada i da je dužnost svakog građanina da brine o svom stanu ili objektu.
- To vam je kao kad vam saksija padne na glavu. Tada je odgovoran vlasnik stana, odnosno saksije, a ako je u pitanju stambena zgrada onda se odgovornost mora podeliti na nivou Kućnog saveta, kaže dežurna inspektorka.

Nezvanično saznajemo od jednog beogradskog javnog tužioca da stvar jeste proceduralno komplikovana, ali da ipak postoji propis koji definiše odgovornost, odnosno da je neko ipak nadležan za uklanjanje "ledoubica".

Advokat Vladimir Golubović za Glas kaže da se najpre mora utvrditi odgovornost, a u ovom slučaju je to objektivna odgovornost na osnovu neuklanjanja, koja se zakonski tretira kao nehat. On objašnjava da se slučaj može goniti sa krivičnog i materijalnog aspekta. U prvom slučaju pravno lice, kao što je Grad ne može odgovarati krivično, ali zato može materijalno. Krivična odgovornost nastupa ako se utvrdi da ima elemenata za ovakav vid gonjenja i tu može odgovarati vlasnik zgrade ili skupština stanara solidarno.

- Pretpostavljam da će Tužilaštvo reagovati po službenoj dužnosti. Porodica pokojnika može podneti prijavu protiv NN lica, a stvar dalje prelazi u ruke policiji. Ako je u pitanju privatni objekat, onda sledi krivična prijava protiv vlasnika. Porodica može tužiti državu, odnosno Grad za naknadu materijalne štete, kaže Golubović.

On se slaže da Grad ne može odgovarati za svaku terasu, ali da odgovornost ipak mora postojati.
Smrtni epilog nemilog slučaja možda će u narednim danima najzad definisati šta se može učiniti da se buduće nesreće preduprede. Reč odgovornost, najčešće pominjana u ovom slučaju, trebalo bi da dobije vlasnika, odnosno da se najzad razvije svest ko je za šta odgovoran.
G. Tadić