IN < - Mladi i sekte - >LO
<< < (2/3) > >> :: Odgovori!
Autor: SerbianFighter :
Poslušnost jednom vodji
Okruženje se smatra neprijateljskim svetom

Sekta naizgled nudi pomoc u racionalizaciji i sistematizaciji koja izgleda pogodna da upravo izadje u susret šizofrenima ili prešizofrenima i da im ponudi oslonac. Zbog toga nije cudno da se u sektama isprva može ustanoviti poboljšanje, ali kasnije ipak svi ti slucajevi postaju psihoticni.

Zato se pripadanje sekti smatra inicijalnom situacijom za psihoze, pošto se prve manifestacije, kao i recidivi, ne smatraju slucajnima, vec situativno uslovljenima. Upravo su opisane polazne situacije te koje izazivaju ranjivost na sistematsku primenu sugestivnih tehnika u sektama. Pokušaji individualizacije ne samo kod izgradnja identiteta nije okoncana, bivaju ugroženi i ometeni kad zbog primenjivanih psiho-tehnika pada granica izmedju Ja i okruženja i kad se doživljava "opšte stapanje".

Ne postoji samo kod labilnih osoba opasnost od takvih duševnih iskliznuca koja dovode do razvoja ludila koje se više ne može kompenzovati, vec na primer, uopšte kod ovih osoba koje su se pre svoje 25. godine intenzivno bavile meditacijom mogu nastati teški lomovi u razvoju licnosti. Cak i kod nešto starijih i zrelijih mogu nastati smetnje u vegetativnoj regulaciji.

Koliko delovanje sekte može biti opasno po vec mentalno obolele osobe pokazuje i slucaj jednog spisa za internu upotrebu u satanistickoj verskoj sekti "Ordo Templi Orientis" - O. T. O. Tekst toga dokumenta prenet je na sledecoj strani u punom obimu.

Ukupno gledano, izmene licnosti mogu se utvrditi: Apsolutno novo usmeravanje egzistencije prema do tada nepoznatom ili neprimenjivanim nacelima; Potpuna promena ponašanja prema okruženju koje se više ne smatra mestom sopstvenog postojanja, vec neprijateljskim svetom kojeg je potrebno izmeniti ili od kojeg je potrebno dici ruke; Radikalizacija svih postupaka u životu;

Potpuno potcinjavanje sopstvene volje rasudjivanja nekom drugom autoritetu; Jedna vrsta kompleks fiksacije što se iskljucivo želi da se bude u blizini istomišljenika; Cvrsto vezivanje sve do poslušnosti, za jednog vodju od kojeg se preuzimaju pogledi na svet i modeli ponašanja; Ogranicavanje licnosti na mali broj oblasti zanimanja koja u javnom ili privatnom životu ne služe nicemu (mantranje, narociti oblici meditacije i slicno); Pojava paranoidnih predstava; Nerealno osecanje svemoci;

Nastajanje narkomanske zavisnosti od "posebnih iskustava" i droga koje se pri tome stvaraju u organizmu; Postojanje zavisnosti od jasnih i na prvi pogled korisnih pravila o životu i od pomoci pri donošenju odluka koje pruža sekta; Gubljenje radne i poslovne sposobnosti; Gubljenje samostalnosti, i kao posledica toga, sve veca nesposobnost da se živi normalnim životom. Što više duhovnih kapaciteta kult veže za sebe, to manje preostaje za ucešce u tradicionalnom životu i društvu;

Gubljenje sopstvenog identiteta u korist identiteta neke druge osobe ili grupe; Slabljenje emocionalnih veza sa porodicom i prijateljima; strah od razdvajanja, odnosno bol pri razdvajanju. Posle izlaska (jednog) roditelja deca ostaju u vlasti sekte; Poremeceno socijalno ponašanje, odnosno socijalna nekompetencija, što se izražava kroz gubitak sposobnosti za stvaranje emocionalnih veza, smanjenu kriticnost i potcinjavanje "ljudskosti" apstraktnim idejama; Fanaticnost; Opšta regresija, Osecanje krivice i stida koja mogu nastati i zbog nedovoljnog prihvatanja nekog dela sopstvene prošlosti od strane sekte;

Nesposobnost koncentracije i gubljenje (smanjivanje inteligencije; Sugestivno izazvanom promenom u razmeni transmitera može se objasniti i natprosecna ucestalost psihoza u kultovima. Pri tome nije rec o funkcionalnim, vec o reaktivnim psihozama. Poremecaj razmene materija jeste isti, ali je izazivac u prvom slucaju endogen, a u drugom egzogen. Metode deprivacije primenjivane u kultovima dovode do izmena u razmeni transmitera.

Poseban oblik ugrožavanja zdravlja, narocito mentalnog, predstavlja upražnjavanje razlicitih oblika meditacije, to jest primena meditativnih tehnika. Zbog toga ce posledice primene tih tehnika biti obradjene zasebno.

Meditativne tehnike izazivaju promenu moždanih funkcija. Kod meditanata sa dužim stažom javljaju se epilepticni obrasci kao i stanja, a pojavom grcenja kod ucitelja TM. Istrajno nadraživanje pojedinih oblasti mozga ponavljanom stimulacijom (na primer - mantrom) može dovesti do nastupanja epilepticnih obrazaca. takvi obrasci mogu biti povezani i sa javljanjem psihickih ili psihoticnih tegoba, kao što su simptomi anksioznosti ili osecanja depersonalizovanosti.

Dugotrajna meditacija može imati znacajan uticaj na moždanu aktivnost. Ovo može biti narocito opasno ako je rec o deci i adolescentima, ciji je mozak još u razvoju, ili o psihicki labilnim i psihicki bolesnim osobama, kod kojih ionako postoje patološke promene moždanih funkcija.
Autor: SerbianFighter :
Program promene mišljenja
Piše: Zoran D. Lukovic

Kod upražnjavanja meditacija mogu nastati sledece posledice: Ponovna pojava teških psihosomatskih simptoma posle pocetka meditacije; zabeleženo je nekoliko slucajeva pokušaja samoubistva; Teške depresije; pojava teške psihoticne epizode posle dobijanja instrukcija o TM, narocito posle dužeg meditiranja (dužeg od 20 minuta na dan), izmedu ostalog kod osoba sa anamnezom šizofrenije;

Halucinacije i emocionalne smetnje posle produženog meditiranja; Halucinacije i emocionalne smetnje posle produženog meditiranja; (Hronicno recidivirajuce) pojave depresionalizacije u trajanju do 1 sat; Osecanje izmenjene stvarnosti u budnom stanju (cesto se takav osecaj javlja u prisustvu ucitelja meditacije); Pojacanje anksioznosti; Složeni epilepticni fenomeni (vibracije, zvucne halucinacije - narocito u vezi sa licnim imenom, pojacano doživljavanje proze, poezije i religijskih pojava); Epilepticki obrasci EEG-a kod onih kod kojih duže meditiraju;

Nagla akutna stanja anksioznosti i fleš-bek (flash-back) ranijih traumaticnih iskustava. Ispitivanje o nekim intimnim stvarima neke osobe može biti olakšano kad se kod stanja ogranicene svesti pažnja fokusira na odredena pitanja, a istovremeno se zadrži sposobnost reagovanja; Kod 46-48% svih meditanata koji duže od osamnaest meseci upražnjavaju transcendentalnu meditaciju zabeležene su neželjene pojave, kao što su asocijalno ponašanje (13,5%), anksioznost (4,5%), frustracije (9%), rasejanost (7,2), motoricki nemir (9%), nepoverljivost (6,3%), netolerantnost prema drugima (4,5%) i socijalna izolovanost (7,2%).

Mladi koji pristupaju grupama kao što je TM imaju natprosecne šanse da obole psihijatrijski. Na osnovu odgovarajuce literature, kao i na osnovu poznatih slucajeva mogucno je izvesti zakljucke o tome koji patogeni uticaj verske sekte koje primenjuju meditaciju imaju na razvoj licnosti kod mladih. U širokom rasponu posledica izdvajaju se vezivanje za vodu, bezuslovno prihvatanje ucenja o postizanju savršenstva (spasenja i totalna integracija u grupu).

Ovi faktori mogu dovesti do teških psihickih posledica. Izmedu ostalih, to su depresivno-sucidalne krize i psihoticna oboljenja. Po napuštanju sekte javljaju se duboki poremecaji identiteta i orijentacije, koji zahtevaju terapijsku obradu.

Fiziološko dejstvo meditativnih tehnika ima težište u uticanju na kortikalne procese. Posredstvom rezultata u merenju promena EEG-a dokazani su na habituaciju (navikavanje na ponovljenu draž). Promene centralnih fenomena habituacije u smislu povecanja habituacije kriju i opasnost manipulacije. U takvim slucajevima mogucno je povecano usmeravanje pažnje na naknadno prezentovane sadržaje. Promene u smislu smanjenja habituacije mogu izazvati povecanu razdražljivost. Takode su zabeleženi i slucajevi da posle nekih oblika dugotrajna meditacija pojacana spremnost da reaguje na spoljašnju draž i da postoji i posle aktivne meditacije. Ova povecana spremnost može se zaustaviti samo ponovnim ulaskom u meditaciju.

Posle obrade nekih slucajeva psihoza kod osoba koje su ucestvovale na razlicitim vežbama meditacije postavljeno je pitanje da li je dopustivo govoriti o specijalnoj meditativnoj psihozi. Obrada opisa simptoma govori da postoji specijalan sindrom izazvan manipulacijom svešcu. Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema.

Ona sadrži aktiviranje i opterecivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, cesto dugotrajan, psihotican proces. Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema. Ona sadrži aktiviranje i opterecivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, cesto dugotrajan, psihotican proces.

Posledice TM narocito po adolescente koji meditiraju jesu: Poremecen donos prema roditeljima, prijateljima i poznanicima; Napuštanje dotadašnjih aktivnosti i hobija; Zanemarivanje obaveza u školi, na studijama ili na radnom mestu, sve do potpunog prekida bavljenja time. Jednostrani, sterilni razgovori koji se odnose samo na TM; Nadmenost i fanaticno zastupanje ucenja TM.

Kurs za ucitelje TM najcešce dovodi do ociglednih promena licnosti. Dolazi do okretanja od stvarnog sveta. Uz potcenjivanje svih materijalnih vrednosti i sigurnosti teži se "kosmicko božanskoj sveti". Ovu promenu pojacava ucenje da svako uvodenje nekog novog clana uvecava sposobnost da se dostigne kosmicka svest.

Nastavljanje pohadanja kurseva dovodi do dalekosežnih i katastrofalnih posledica. One se javljaju pre svega kod onih adolescenata koji se TM bave intenzivno, jer oni traže neki životni cilj vredan zalaganja. Oni su cesto idealisticki nastrojeni i društveno angažovani . Takvi mladi ljudi izloženi su bez zaštite delovanju sekte i ne primecuju kako se njihov predašnji odnos prema stvarnosti lagano razgraduje. Njihovu savest omekšavaju i oni, korak po korak, preuzimaju norme i vrednosti sekte. Ti mladi ljudi pod uticajem sekte potpuno napuštaju svoj normalni život, postaju pokorni sekti i nesposobni da se staraju o sebi.
Autor: SerbianFighter :
Dan zapocinje oko podneva
Sektaši su lenji, preosetljivi na buku i stres, nepravicni...

U velikom broju slucajeva roditelji su naveli sledece posledice: Promena normalnog dnevnog rasporeda sa znacajno smanjenom sposobnošcu podnošenja svakodnevnih obaveza. Dan zapocinje tek oko podneva, posle intezivne jutarnje meditacije; Preosetljivost na stres i buku; Zahtevi nemeditanata shvataju se kao tutorisanje i oštro se odbacuju;

Osecanje licne nesposobnosti i samoizolacije; Nadmenost i cesto nepravicnost.

Programi izmene mišljenja druge generacije teže tome da razore odbrambeni sistem clanova tako što ih izlažu vežbama i iskustvima koji clanove preplavljuju emocijama ili koji disociraju njihovu svest. Intenzivno i brzo zasipanje osecanjima nezadovoljstva i vežbama koje dovode do sisocijacija, mogu cesto izazvati psihološku dekonpezaciju i citav niz psihijatrijskih sindroma.

Posledice primene programa izmene mišljenja u sektama spadaju u obicno jednu od 6 grupa: reakcije vecine prva su i najveca grupa. One su nezavisne od toga koliko dugo je neko bio u grupi. Karakterišu ih osecanja otudenosti i pometenosti izazvane gubitkom ili slabljenjem ranije važecih normi, ideala i ciljeva. Napuštanje grupe i povratak normalnom društvu stvara jednu vrstu kulturnog šoka. Da bi se uspešno prilagodili, bivši clanovi moraju svoje presektaško Ja pomiriti sa "otcepljenim" sektaškim Ja i sada nestalim poslesektaškim Ja.

Ostalih pet tipova psiholoških reakcija jesu razliciti oblici indukovane psihopatologije. Iako se delovanjem programa izmene mišljenja pogoršava vec postojeca psihopatologija, najveci broj pojedinaca imao je pre sekte normalnu psihološku predistoriju.

Tih ostalih pet tipova su; Reaktivne psihoze slicne shizoafektivnim. Shizoafektivne smetnje u vidu duboke depresije ili manicnog sindroma sa istovremenom pojavom psihoticnih simptoma, na primer - halucinacija, u trajanju od najmanje dve sedmice, bez prisustva upadljivih efektivnih siptoma. Pri tome su iskljuceni shizofrenija i organski uzroci.

Što se tice programa izmene mišljenja, ovde i srodne psihoticne pojave tipicno su izazvane stresnim iskustvima koja nastaju prilikom grupnih treninga svesti. Afektivne komponente, obicno hipomanicne ili manicne, koje se ocigledno odnose na ponašanje i stavove koji su zastupljeni u grupi, razvijaju se neposredno pre ili posle dekompenzacije, izgleda da su depresivne reakcije u nekih osoba posledica interakcije licne psihološke istorije sa situativno uslovljenim osobenostima grupe.

Borba sa snovima

- Postraumatska opterecenja. Ova opterecenja imaju pet osnovnih obeležja: osoba je doživela neki dogadaj koji se nalazi izvan uobicajenog ljudskog iskustva i koji bi za skoro svakoga bio veoma opterecujuci; traumatski dogadaj stalno se ponovo preživljava na razlicite nacine, na primer u snovima ili osecanjima koja stalno naviru; Stalno izbegavanje draži koje su u vezi sa traumom ili ogranicavanje opšte reagibilnosti; Stalni simptomi povišenog nivoa nadražljivosti, ukljucujuci najmanje dva od sledecih obeležja: poremecaje u spavanju, razdražljivost ili izlive besa, teškoce u koncentraciji, hipervigilantnost, preterane reakcije straha, fiziološke reakcije pri dogadajima koji lice na traumu ili je simbolizuju, Trajanje od najmanje jedan mesec; Takve smetnje mogu se kod žrtava primene programa izmene mišljenja opaziti kao posledice seksualne zloupotrebe, finansijske propasti izazvane delovanjem vode grupe, smrti deteta zbog zapostavljanja nege deteta, te teške i dugotrajne psihološke zloupotrebe koja bitno razara žrtvino samopoštovanje.

Uvodenje u trans

- Bliže neoznacene disocijativne smetnje. To su smetnje cije je pretežno obeležje jedan disocijativni simptom, to jest ugrožavanje ili izmena normalnih integrativnih funkcija, identiteta, pamcenja ili svesti, koji ne ispunjava kriterijume za jednu specifikovanu disocijativnu smetnju. Medu svim navedenim primerima nalazi se i slucaj osoba koje su bile izložene dugom i intenzivnom procesu mera prinude sa ciljem menjanja stavova, kao što je proces ispiranja mozga ili indoktrinacije za vreme zarobljeništva kod terorista ili prilikom boravka u sekti.

Zbog osobine programa izmene mišljenja druge generacije da primenjuju tehnike za uvodenje u trans, na primer - meditacije, ali i glosalije, hipnoze (direktne ili indirektne) ili mantranja, bliže neoznacene disocijativne jesu jedna od najcešce postavljenih dijagnoza za bivše clanove sekte.
Piše: Zoran D. Lukovic
Autor: SerbianFighter :
Lecenje obolelih od sindroma sekti
Piše: Zoran D. Lukovic

Anksioznost izazvana opuštanjem. Neke osobe pokazuju atipicne reakcije na programe opuštanja i meditacije, tako što postaju anksioznije i upadaju cak u psihoticna stanja. Za sada nije poznato zašto se to dešava, iako postoje pretpostavke da vežbe opuštanja ili meditacija, buduci da uopšte miruje svest, smanjuju i sposobnost pružanja slabog psihološkog otpora teškim nesvesnim konfliktima. Osobe posebno podložne gubljenju granica Ja mogu negativno reagovati na hipnoticke vežbe, koje pokušavajuci da indukuju misticna iskustva, zapravo razaraju Ja.

- Razlicite reakcije. Ove reakcije obuhvataju; Kombinaciju straha i kongenitivnih smetnji, to jest teškoce u koncentraciji, ugrožavanja pažnje i pamcenja, a narocito kratkotrajnog pamcenja; Fobije; Psihološke faktore koji uticu na pojavu telesnih obolenja kao što su moždani udar, cir na želudcu i infarkt srca.

Imajuci u vidu sve do sada iznete cinjenice može se zakljuciti da je posledica pripadanja sektama svojevrstan poseban sindrom koji zahteva kazalno i simptomatsko lecenje. Da bi dijagnostikovanje i lecenje bili uspešni, potrebno je da se medicinsko i paramedicinsko osoblje, a i ostali, upoznaju sa osnovama ucenja i delovanja sekti. Neophodna literatura o tim pitanjima postoji najviše na nemackom i engleskom jeziku, te bilo neophodno da odgovarajuce nadležno ministarstvo izda prevode potrebnih knjiga. Pri ovim zdravstvenim ustanovama, a narocito onim koji se bave mentalnim zdravljem, potrebno je shodno praksi u svetu, otvoriti odelenja i savetovališta za problem sekti. Za pocetak bi tamo mogla raditi upravo polaznici ovakvih obrazovnih predavanja i/ili seminara.

Pitanje lecenja obolelih od sindroma sekte podrazumeva i odgovarajuce metode i ustanove. Metodski gledano, svaki pacijent zahteva zaseban pristup, a vremenom bi se na osnovu prakse, mogla izgraditi doktrina koja bi se primenjivala uz dopunu odgovarajucim iskustvima iz drugih zemalja. U svakom slucaju, ne bi se smelo primenjivati nikakvo "deprogramiranje".

Ta metoda je 1984. od strane Saveznog suda SAD ocenjena kao "gruba terapija", a evropski strucnjaci opisuju "deprogramiranje" kao zamenu Ja-identiteta u interakciji sa drugima istovetnu promenu identiteta-psihomutacijom - koja se dogada u sektama prilikom pristupanja grupi. Još više je pogrešno govoriti o "reprogramiranju", jer onda vec prema samom izrazu jasno je da je rec o zameni programa drugim, a cilj lecenja od sindroma sekte treba da bude upravo uklanjanje svakog oblika isprogramiranosti-zavisnosti.

Takode ako znamo kuda cemo uputiti na lecenje narkomana, alkoholicara, srcanog bolesnika ili coveka sa slomljenom nogom, onda moramo imati i ustanovu, za lecenje žrtava sekti, to jest obolelih od sindroma sekte. Glavnu ulogu u tim ustanovama imali bi psihijatri, klinicki psiholog i lekar specijalist interne medicine, ali bi morala biti obezbedenja i saradnja sveštenika one crkve (tradicionalne religije) kojoj je oboleli pripadao pri ulasku u sektu.

Što se tice prevencije u oblasti sekte, najbolji nacin zaštite svakako je odgovarajuce informisanje celokupnog stanovništva i donošenje zakona, što bi trebalo da bude posao nadležnih državnih organa, što je praksa u svetu. Do donošenja državnog programa zaštite od sekti odlicna sredstva prevencije jesu i razliciti obrazovni seminari koji bi morali ispunjavati dva zahteva:

- Da od predavaca zahtevaju da svoja predavanja zasnivaju iskljucivo na proverenim dokazanim podacima, to jest na cinjenicama, bez ikakvog senzacionalizma i bilo kakvih proizvoljnosti;

- Sva održana predavanja, koja bi se morala dostavljati napismeno, objaviti po završetku seminara u vidu zbornika radova, koji bi se mogao koristiti kao prirucnik.

Kako da se ponašate ako vam se neko od clanova porodice nalazi u sekti

Šta treba da cinite:
- Pokušajte da ostanete u redovnom kontaktu putem pošte ili telefona, cak i kada vam osoba malo ili retko odgovara.
- Izražavajte iskrenu ljubav prema clanu sekte u svakoj mogucoj prilici.
- Vodite dnevnik komentara, stavova i dogadaja povezanih sa njegovim životom u sekti.
- Uvek sa dobrodošlicom docekujte povratak "sektaša" u porodicni dom, bez obzira na to šta je receno.
- Sacuvajte kopije prepiske izmedu vas i te osobe.

- Zabeležite sva imena, adrese i brojeve telefona ljudi povezanih sa sektom.
- Držite jezik za zubima ako "sektaš" pravi neumesne komentare.
- Procitajte sve preporucene knjige o sektama i kontroli uma, kao i sve ostalo što ce vam pružiti dodatna obaveštenja o doticnoj sekti.
Autor: SerbianFighter :
Sekta uzima samo najbolje
Pomozite deci u pokušajima da se oporave od manipulacije

Tražite pomoć i informacije od organizacija specijalizovanih za protivsektaško delovanje; one brinu o vama i vašoj ličnoj situaciji.
- Lagano ga podsećajte na predsektaški život. Pokazujte mu (joj) slike bivše ljubavi, sportskog kluba gde je igrao(la), puštajte muziku koju je slušao(la) u predsektaškom životu.

Šta ne treba da činite:
- Nemojte srljati u prihvatanje mogućeg rešenje pre nego što pažljivo istražite problem sekti.
- Nemojte govoriti: "Ti si u sekti, tebi je ispran mozak", iako je to, nažalost, tačno.
- Nemojte davati novac članu sekte.
- Nemojte se osećati krivim; porodice nisu uzročnici ovog problema.
- Nemojte se ljutito ili neprijateljski ponašati prema dotičnoj osobi.
- Nemojte misliti da ste usamljeni - to se dešava hiljadama porodica svake godine.
- Nemojte potcenjivati moć koju sekta ima nad svojim članom.
- Nemojte izazivati neprijateljstvo "sektaša" ismevajući njegova verovanja.

- Nemojte se ponašati kao sudija ili protivnik osobe koja je u sekti, njegovog učitelja, niti učenja sekte.
- Nemojte se sukobljavati ni sa jednim od vođa ili članova sekte.
- Nemojte dozvoliti da vas neki "stručnjak" za sekte ubedi da platite velike sume novca bez prethodne provere njegovih kvalifikacija.
- Ne gubite nadu u uspeh u pomaganju člana vaše porodice da napusti sektu, bez obzira na to koliko je drugo žrtva u sekti.
- Nemojte zapostavljati sebe niti ostale članove porodice.

Kako prihvatiti i kako se ponašati sa svojim detetom koje je tek izašlo iz sekte

Izlazak vašeg sina ili kćerke iz sekte može biti težak. Ovo je napisano da bi vam umanjilo teškoće pri uspostavljanju delotvornog opštenja i jačanja porodičnih veza. Ali, nemojte to shvatiti kao da treba da preuzmete ulogu savetnika ili terapeuta, već da vaša svest o tome može znatno pomoći procesu ponovnog prilagođavanja.

Pristupanje sekti ne ukazuje na grešku, manu ili slab karakter. Sekta traži najbolje kvalitete: član zbog njih biva vrbovan.

Članovi pokušavaju da vode perspektivan život u ljubavi. Ne zastrašujte ih tvrdnjom da to čine iz slabosti ili zlobe. Vaš potomak je žrtva sopstvenog idealizma i želje za promenom u spoju sa procesom sektaške indoktrinacije. Takođe, bitno je shvatiti da su slabosti, strahovi, nesigurnost, osećanje krivice podsticani i gajeni da bi sekta razvila zavisnost i uništila slobodnu volju pojedinaca. Vaš sin ili kćerka će pokušavati da se oporave od ovog oblika jake manipulacije.

Raniji posmatrači bivših članova sekti izneli su neke pretpostavke o pojavi šizofrenije. Postoji kultna ličnost koja funkcioniše nalik na normalnu ličnost. Vremenom, može se prepoznati ova sektom zavedena (izmenjana) ličnost. Vreme i to leči. Razgovor sa bivšim članom, istraživanje, razumevanje kontrole uma i povratak u normalni život, čak i lagan, pokazali su se kao najbolji lek. Postoje i oni kojima može zatrebati dodatna profesionalna nega, psihološka ili psihijatrijska. Međutim, ovim ljudima je takva pomoć mogla biti potrebna i pre stupanja u sektu. Strpljenje i podrška su ono najbolje što im vi možete pružiti.

Rasejanost

Povremeno se može javiti stanje zbunjenosti ili dezorijentisanosti. Termin "rasejanost" se obično odnosi na reaktiviranje sektaške indoktrinacije. Zbunjenost može poticati ili od poteškoća pri prilagođavanju, ili od rasejanosti. Te smene, obično, nisu ozbiljne, budući da ih je moguće prebrinuti kraćim razgovorom ili prebacivanjem pažnje na nešto drugo.

Većina bivših članova prolazi kroz to. Ne treba se plašiti razgovara sa detetom o tome. Ovo stanje, obično, ne ukazuje na pretnju za povratak u sektu, ali i može. Takođe, posavetujte se sa osobljem rehabilitacionog centra, jer oni znaju vaš slučaj.

Bivši članovi mogu imati poteškoća pri odlučivanju

U podsvesti, članovi sekti su utekli od (donošenja) nekih mučnih, teških odluka u svom ličnom životu. Sekta je, umesto njih, donosila većinu odluka. Pre svega, potrebna im je praksa da bi se vratili u potpuno odlučivanje. Za neke je to, u početku, pravi problem.

Svakodnevne životne nejasnoće mogu se zloslutno pomaljati. Budite svesni procesa. Može potrajati duže no što mislite. Odluke vašeg sina ili ćerke o budućim planovima, (životnim) vrednostima, itd, mogu se, čini se, maglovito i sporo pomaljti. Ovde će vaše strpljenje biti od pomoći. Bivši članovi, takođe, moraju biti i sami strpljivi. U toj situaciji najbolja pomoć je da se konkretne odluke donose korak po korak.

Van strukture sekte, užurbanosti i podrške, postoji prazan prostor. Treba malo vremena da bi se on ispunio. Dotle, oni možda neko vreme neće znati šta da rade sa sobom. Neki padaju u, naizgled bezrazložnu, depresiju. Ipak, budite svesni novih oslonaca koji se razvijaju. Još jedan pozitivan faktor je i njihovo sopstveno otkriće da su bili zloupotrebljeni i obmanuti. Bol često za sobom ostavlja osećaj praznine i ranjivosti. Pa opet, nekima je toliko laknulo što su izašli, da jedva čekaju da produže život.

Bivšem članu može jako teško ići sklapanje novih prijateljstava, recimo zbog stida. Najobičniji društveni razgovori mogu predstavljati problem. Vaše dete se upravo opeklo, tako da će uspostavljanje poverenja, bar izvesno vreme, ići teško.
Piše: Zoran D. Luković
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana
> Verzija za PC