Mladi čobani iz Vrbasa prošli višenedeljno usavršavanje u inostranstvu

U Englesku po znanje

Udruženje uzgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa, nazvano po jedinom pašnjaku na obodu grada, rešeno je da stočarstvo u ovom delu Vojvodine podigne na najviši nivo. U štalama i ekonomskim dvorištima stotinak domaćina uključenih u „Bikaru“ danas se nalazi više od 1.500 ovaca i ovaj broj biće još veći kada za nepunih mesec stignu jaganjci.

Ovce iz Vrbasa već su na dobrom glasu i, po rečima Vladimira Kankaraša, predsednika udruženja i jednog od uzgajivača, privatne mesare iz ovog dela Vojvodine nedeljno traže i do 1.000 jagnjadi, što udruženje još uvek ne može da obezbedi.

- Primarni cilj nam je povećanje stada, ukupnog broja grla i broja umatičenih ovaca, ali i oplemenjivanje postojećih rasa. Pored prostog uvećanja broja, nama su potrebna nova znanja i savremene metode uzgoja, pa će uskoro, već po drugi put, naši mladi ovčari krenuti u Englesku na usavršavanje - kaže Kankaraš. Na Ostrvo kreću mlađi članovi porodica koje se bave ovčarstvom, a prva iskustva od engleskih farmera u Vrbas je doneo 24-godišnji Peter Vikor mlađi, koji je već boravio sedam nedelja u Kentu. Vrbaski uzgajivači otputovali na obuku uz pomoć ADF-a i Udruženja odgajivača ovaca Vojvodine.

- Zadovoljan sam onim što sam naučio i spremam se da ponovo otputujem u Englesku. Bio sam na farmi sa 5.000 ovaca i najvažnije je da sam naučio da jagnjim ovce. Tri nedelje, koliko je trajalo jagnjenje, bile su veoma teške, ali mi nije žao. Ustajali smo u pet i radili do sedam sati uveče. Ni najbogatiji engleski farmeri, kao što je bio naš domaćin, ne libe se najtežih poslova i sve vreme radio je sa nama. Za to vreme sam sam ojagnjio 300 ovaca - kaže Peter.

Za svoj rad dva mlada Vrbašanina dobijala su džeparac, bila su smeštena u kućama farmera i delila sve sa njima, a slobodnim danima zajedno su posećivali London. Udruženje „Bikara“ nedavno je izabralo novih pet momaka koji će boraviti u Kentu najmanje mesec dana.

- Jasno nam je da je savremen uzgoj ovaca kod nas još uvek u povoju, ali ne odustajemo od primene novih metoda. Kada nam je nedavno gostovao jedan uzgajivač ovaca sa Novog Zelanda, bili smo iznenađeni kojom brzinom šiša ovce. Zakačen oko stomaka za pojas, na kom skoro da visi, i sa profesionalnom mašinom, naš gost ošišao je jednu ovcu za 2,5 minuta, i ukoliko mu neko dovodi grla do mesta gde radi, dnevno može da ošiša i do 400 ovaca. Upravo ove veštine, ali i druge, moraju naučiti naši momci, jer želimo da u svemu stignemo profesionalce sa Zapada - kaže Vladimir Kankaraš. Ni vrbaski uzgajivači nisu bez znanja jer su gostu sa Novog Zelanda, iako je otvoreno sumnjao, uspeli za samo pola sata da poprave mašinu za šišanje koja se pokvarila. Vladimirov sin Vukašin sprema se na put u Englesku, usavršava jezik i očekuje da, kada se vrati, još više unapredi porodično stado.

- Naš cilj je da prerastanjem našeg udruženja u zadrugu organizujemo market ovaca, kao u Engleskoj, gde bi se okupljali svi trgovci i birali ovce koje žele kupiti - kaže Vukašin. Ni naši mladi ovčari nisu ostali dužni svojim domaćinima i preneli su i u Englesku neke veštine.

- Na Ostrvu su cele porodice uključene u uzgoj, nema radnika u najmu, već rade podjednako svi. Starac od 82 godine kod koga smo bili uz pomoć pasa svakodnevno izvodi ovce na pašu i čuva ih. Bilo nam je neverovatno da engleski farmeri ovčije meso kupuju u mesari, iako su im torovi puni ovaca. Za jedan rođendan ponudili smo im da im pokažemo kako mogu sami napraviti pravi srpski specijalitet. Moj 24-godišnji prijatelj dobio je dozvolu da zakolje jedno jagnje, odrao ga je i ispekao na ražnju. Usput smo ih ponudili domaćom rakijom koju smo poneli i kad su je ukrstili sa svojim pivom, kao što im je običaj, mnogi od njih ostali su skroz pijani za stolom - kaže Peter i dodaje da Englezi nisu mogli da sakriju veliko iznenađenje znanjem koje su prezentovali. Neprestano su pitali - gde si to naučio, kako to znaš?


Izvor: Blic \ G. D.