Пишући приjе тачно 95 година о квалитету духовног живота у Србиjи, први српски историчар религиjа Веселин Чаjкановић закључио jе да "када се сабере све, ми имамо, не праву религиjу него суjеверjе".

Па, ма како таj Чаjкановићев став сматрали претjераним, он у одређеноj мjери одсликава стање ствари како тада, тако и данас након скоро jедног виjека, сматра професор београдског Богословског факултета Владимир Вукашиновић.

Суjеверjе jе, додаjе Вукашиновић, међу нама. Има га у цркви и ван ње. Ова древна пратиља човjечанства позната jе по недискриминаторности - поробљава људе различитог нивоа образовања, интелигенциjе, социjалног пориjекла, националног и религиjског опредjељења - и данас узима данак као што jе то чинила и током протеклих виjекова...

"Свако дефинисање суjевjерjа директно израста из начина на коjи живимо и мислимо вjеру. Оно jе, наjкраће речено, погрешна врста вjере, погрешан начин вjеровања, jедна магиjска религиозност. Религиозност коjа претпоставља ирационално увjерење да одређени обjекти и поступци (ритуалне радње) посебним магиjским моћима коjе посjедуjу или изазиваjу, утичу на људске животе. Суштинска одлика оваквих увjерења, а у томе jе основна разлика између вjере и суjевjерjа, почива у томе да њима лични Бог или ниjе потребан или jе његово присуство од секундарног значаjа. Суjеверjе jе, због тога статично, а вjера динамична... Суjеверjе се ослања на технике надмудривања и умилостивљења, а вjера са повjерењем одговара на Божиjе љубавно откривење", пише Вукашиновић.

И премда човjек никад ниjе изградио друштво коjе би терет цивилизациjе подниjело без опиjата, ни установе коjе би га посве лишиле страхова и стрепњи, он jе сам или са мањим заjедницама непрекидно трагао за приjеким путевима до циља, настоjећи да све што га препада и онеспокоjава надмудри или умилостиви! Ту, у тим мутним дубинама психе jе кориjење суjевjерjа.

Хроничари су jош давно забиљежили да Поповци (сељани око херцеговачког Поповог поља) све што им се у животу незгодно догоди приписуjу вилама, џиновским вjетровима што дуваjу из крашке пећине Вjетренице, вjештицама, вукодлацима и другим "нечастивим духовима". Већина их прво "лиjек" и савjет тражи код баjалица, гатара, хоџа... а празновjерице и врачање, као и другдjе по Херцеговини, зову - чваровање.

Поповци за нека лица тврде да су баксуз, да их не ваља ни у путу срести, а таквим баксузима сматраjу бркату жену и безбрка човjека, па често веле "Бог те сачувао брката женска и jолпаза мушка!"

Вjеруjу да и пол будућег дjетета могу регулисати по своjоj вољи, па тврде "ако се супружници за вриjеме сношаjа смиjу зачеће женско диjете, а ако стисну зубе, биће мушко!"

Aко неком израсте чмичак (гноjна бубуљица) на десном оку кажу да jе у сродству са женом коjа управо носи мушко диjете, а ако jе чмичак на лиjевом оку сматраjу да му jе сродница "тешка са женским дjететом".

Aко су дjеца учестала, па жена не жели да убрзо занесе, онда доjи диjете по двиjе-три године!

Да би неко стекао магиjску моћ и могао помоћи другима, мора прво имати магиjску палицу (штап), а до њега ће стићи овако: кад спази змиjу коjа jе ухватила птицу, узме штап и прво њиме дотакне змиjу, а затим птицу. Тако учини три пута, изговараjући: пусти аждаjо птицу! Таj штап добиjе неку силну, таjанствену моћ. Па ако жена тешко рађа, веле, треба jе тим штапом прекрстити преко леђа, говорећи: "Пусти чедо! Боже и света Богородице, спреми пелене своjе, да Н. (име жене) повиjе чедо своjе! Тако треба учинити три пута и вjеруjе се да ће жена лакше родити.

Кад "носећа жена" осjети у кући да jе диjете у њоj оживjело сматра се да ће бити мушко, а ако таj први трзаj осjети негдjе напољу - биће женско. У jужноj Херцеговини, такође, погледуjу како трудница устаjе, па ако се устаjући ухвати за кољена вjеруjу да ће родити мушко диjете, а ако ђипне лако, без подупирања, кажу да ће бити женско!

Сjеверниjе, око Гацка и Невесиња, виjековима су се биле укориjениле другачиjе суjевjерице или празновjерице, попут: кад жена почне рађати не треба то казивати већем броjу укућана, jер што год више њих зна, жена ће се с бременом теже растати, а кад жена роди, све док први сан по породу не одспава не смиjе за ватру прихватати - jер ће jоj диjете бити зло и плачљиво!

Трудна жена у тим краjевима ниjе смjела ни у пожар гледати (кад гори кућа, штала, поjата или планина) jер се боjала да се на дjетету не покажу ране, такозване "огорjелине".

"A ако овакав пожар гледа", пише стари хроничар Лука Грђић Бjелокосић, "треба да узме од истог пожара неколика угљена. Овако угљење треба оставити. Пошто се диjете роди, ако се по њему покажу какве ранице, оно угљевље треба стући и са младим маслом помиjешати, па ранице мазати".

О празновjерицама при смрти и послиjе смрти међу Србима толико jе "подука" и "препорука" да не би стале на неколико оваквих страна... Испреплетен нелагодама, сумњама, стрепњама, страховима, сударима с непознатим и необjашњивим, људски живот jе од колиjевке па до гроба прожет суjевjерjем и непресушном потребом за оним што краћим, приjеким, путем ка срећи, спокоjу и смирењу!

Нема области ни етапе у том животу кроз коjу не провиjава, без обзира jе ли риjеч о рађању, удаjи, женидби, здрављу, школовању, напредовању у послу, метеоролошком времену, љетини, рату, смрти...

Ниjе заобишло чак ни штуцавицу, па у jедном запису о њоj пише: кад коме штуцавица учеста, добро га jе са чиjем изненадити, ако jе диjете, на примjер, рећи му "Што си украо у бабе jаjе?"

У овом непрегледном распону невоља и посрнућа егзистира велики броj помагача и "спаситеља" - биjелих магова, екстрасенса, видовњака, регресотерапеута, пророка, видовњака, шамана, астронумеролога - одреда самозванаца, коjи за себе тврде да скидаjу црну магиjу, уклањаjу нечисте силе, исцjељуjу, проричу будућност, проналазе изгубљене особе, проричу будућност...

И наjнеобавjештениjи читалац овог листа зна да у сваком, па и наjмањем краjу, понека жена "салиjева страву" или наводно посjедуjе способност ванчулног "гледања".

A како су само мале човjекове бриге брбљиве, а велике ћуте - о стварном квалитету те помоћи се jако мало зна. Као што се мало зна и о томе колико новински хороскопи вjерно читаjу будућност. Aли клиjената, очигледно, ником не недостаjе. У то смо се већ низ пута увjерили посjећуjући у Нецвиjећу код Требиња, како су нам многи рекли, наjвећег живог херцеговачког видовњака и пророка Николу Нинковића.

Срдачан, љубазан, домаћински расположен, Нинковић нам jе чак признао да код њега свраћаjу и угледни политичари, али никад ниjе изрекао ниjедно име оног или оне коjи су од њега тражили помоћ.

- Дискрециjа jе с моjе стране загарантована. A они, ако хоће, могу да причаjу jесу ли долазили код мене и jесам ли им помогао. Нека слободно изнесу и ако сам погриjешио! - каже Нинковић, истичући да jе наjвећи херцеговачки пророк свих времена био Мато Глушац и да се такав више никад неће родити.

Истраживачи ове поjаве, што се редовно противи уобличењу, срећу се и са jош jедном непремостивом препреком. Нико им, наиме, не жели открити карте до краjа, боjећи се да би тако могла исцурити чаробна моћ магиjе. Без обзира да ли то раде у Републици Српскоj или у подручjима Неготинске краjине, чувене су "влашке магиjе" - због коjе се гдjекад дешаваjу и стравична убиства. Управо овакве трагедиjе с времена на вриjеме подсjете да снага предрасуде може имати снагу чињенице. Нажалост - и фаталну посљедицу! Aли ни у Републици Српскоj, гдjе пуцњаве због празновjерица нема, нико не воли да му у том смислу завируjете у интиму или ће вас одбити површним и мање важним одговорима.

На срећу, познати трговац коњима из љубињског села Дубочице Здравко Новокмет пристаjе да нам исприча нешто од оног шта jе видио и чуо минулих децениjа на стазама и богазама од Калиновика до Требиња.

- Умирањем села умрло jе доста старих чваровања - каже, али дио их jе преживио и пренио се у градове с новим генерациjама, а тамо су никла и нова, у складу с новим временима и начином живота...

- A шта сам слушао? Слушао сам да jе уторак наjбаксузниjи дан у седмици; да су понедjељак, четвртак и субота дани кад треба започињати нове послове. Никад се не ваља шишати недjељом, сриjедом, ни кад jе неки светац. Плаништари коjи гоне стоку на љетњу испашу на Зеленгору од кућа никад не крећу уторком и сриjедом! Сриjедом, такође, не ваља клати ни продавати браве, jер ти се деси нека несрећа... На планинама се jош одржало оно старо вjеровање да има људи злих очиjу, па ако стопаница сири млиjеко, а таква jоj особа дође у госте, она одмах прекине с послом!

У сватовима и даље важи оно, кад те неко позове, окрени нешто наопако, макар чарапу или џепно огледалце, да би младенцима кренуло по добру... За мене као сточара и трговца коњима и сада jе jако важно правило: купцу продаj краву, али му не даj уже, jер ће ти послиjе лоше кренути! Исто тако, продаj коња, али не даj оглав.

Школска дjеца у градовима и ови кладионичари и играчи лотоа вjеруjу у срећне броjеве, па онда самим тим знаjу и коjи су им несрећни... И тако даље, и тако даље, али видим свак се нечег држи.

Приjе jе, наставља Новокмет, у свим селима куд jе пролазио било гатара. Наjвише у Борчу код Улога. Гледале су у кафени тоз, у грах, у длан, салиjевале страву, правиле учине и ко зна шта jош.

Данас их jе мање или су се можда боље прикриле, али немогуће jе да их jе посве нестало. Обичан свиjет би волио да може макар мало завирити у оно што носи сутрашњи сат и сутрашњи дан. A док jе ових других, биће и ових првих.

Одваjкад jе то тако. И код Срба, и у свиjету. И приjе, кад jе оно Чаjкановић записао, и данас, скоро виjек касниjе, кад "Ладно пиво" пjева "Ништа више ниjе свето, све jе само бруто или нето".

Неко jе вjеровао и вjеруjе да му срећу доноси дjетелина са четири листа, неко - новчић бачен преко рамена у римску фонтану, неко - звиjезда падалица...

Напокон, и ваш новинар се сjећа посљедњег лета авионом у Скандинавиjу: у авиону тамошње компаниjе ниjедно сjедиште ниjе било обиљежено броjем 13. Суjевjерни се, ето, и тамо. И у Скандинавиjи држе за ту чињеницу, а компаниjа, наравно - за бруто и нето.

Текст и снимци Жарко JAЊИЋ

ГAТAЧКA ВJЕРОВAЊA

Старе Гачанке говораху: трудна жена нека даде оноj жени коjа нема дjеце кроз плот три пута по залогаj меса из уста у уста, па ће и она друга затрудњети. A пошто су и они више чезнули за мушким него за женским потомцима, у ноћи кад би сводили младенце у собу, претходно би пустили мушко диjете да им се поваља по постељи, вjеруjући да ће невjеста послиjе рађати само синове!

Aко пак диjете не може за дуго да проговори у кући би налегли кокошку. Кад она изведе пилиће, зорно би пазили кад ће коjи пилин (пjевчић) први пропjевати. Укућанин коjи то први чуjе узимао би диjете у наручjе и три пута понављао "Пропjеваj пиjевче, проговори ниjемче!" вjеруjући да му jе помогао.

Glas Srpske!

mislim šta reći na ovaj tekst, osim da opisuje stvarno stanje kod nas Srba! Kada pomislimo da nas je bog napustio! Ako mene pitate hvala Bogu, samo u Boga vjerujem! A vi dodajte dalje , šta je kod vas običaj!