Фројда плаћали Совјети
Бранко Влаховић | 02. јул 2011. 21:03   

Откриће московског професора Бујанова о везама тајне полиције и оснивача психоанализе: НКВД, претеча КГБ-а, финансијски помагао Фројду преко свог агента у Берлину

МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ОСНИВАЧА психоанализе Сигмунда Фројда финансијски је помагала совјетска тајна полиција! Председник Московске психијатријске академије Михаил Бујанов тврди да је НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова - претеча КГБ-а) плаћао преко својих људи Фројда за то што је измишљао непостојеће болести. Шта се тиме желело постићи, за сада је неразјашњено. Новац му је давао човек који се тобоже бавио трговином крзнима.


Московски професор Бујанов је више од пола века прикупљао информације о Фројду и успео је да пронађе неке до сада непознате.

- Био сам готово на свим местима где је боравио Сигмунд Фројд. Често сам радио у његовом музеју и архиви у Бечу. Занимало ме је зашто познати психијатри нису никада похвално говорили о Фројдовој психоанализи, али су се њом бавили новинари, писци, режисери па и светске даме - каже Бујанов. Додаје да је хтео да одговори на питање: „Ко сте ви, докторе Фројде“? Из архива се види да није био блистав студент и да је неке године медицине понављао. Студирао је девет година.

Када је Фројд почео да ради, углавном су му пацијенткиње биле несрећне богате девојке. Мучила су их разна сексуална растројства, на која су други лекари гледали са иронијом. Због неразумевања код познатијих стручњака, почеле су да долазе код Фројда. Имао је стрпљења да их слуша сатима и њима је било боље. Професор Бујанов истиче да и болесни и здрави људи имају потребу да их неко саслуша. А Фројд је могао сатима да слуша пацијенте. Долазили су му пацијенти и из далеке Русије. После Октобарске револуције ти клијенти су се изгубили, али је он, тврди Бујанов, до краја живота живео на рачун Москве.

Пошто су му колеге у психоанализи налазили много рупа, он није међу њима имао пријатеље. Углавном је седео у кући, јер није волео да путује. Био је депресивна личност. Узимао је кокаин.

У априлу 1923. Фројд је оболео од рака на горњој вилици. Затим је почео да губи глас. У новебру је одлучио да се добровољно оперише, подвезали су му канале који проводе сперму, јер се у то време веровало како то може да подмлади и излечи организам. Наравно да му то није помогло. До смрти 1939. године Фројд је имао чак 33 операције. У време док је боловао, током тих 16 година, Фројд је написао много научних радова, писама и чланака. У свим тим књигама он је захваљивао једном човеку - доктору Максу Ејтингону, председнику Народног психоаналитичког друштва. Ејтингон је издавао све Фројдове књиге, помагао му да живи, финансирао његову велику кућу у Бечу.

Макс Ејтингтон је био доктор из Берлина, међутим, никада као доктор није радио и ниједан научни рад није написао, а имао је много новца. Говорио је да на Западу његова породица продаје сибирско крзно. Кад би га питали како то да су баш њему бољшевици указали такво поверење, само је слегао раменима. Његово име се, додуше, понекад појављивало у западним листовима, када би се догодио неки скандал везан за НКВД.

Примера ради, кад је 1937. ликвидиран шеф белогардејског покрета у Француској генерал Јевгениј Милер, била је ухапшена певачица Надежда Плевицкаја. Професор Бујанов је читао записнике њеног саслушања, из којих се види да су је полицајци питали - ко је Макс Ејтингтон. Она је тврдила да је он њен обожавалац. Тек кад су се после перестројке, деведесетих година у Москви отворили архиве НКВД, видело се да је певачица Плевицка добијала много новца за шпијунску резидентуру у Берлину. На истом списку био је и Макс Ејтингтон.

Касније се испоставило да је Ејтингтон, Фројдов спонзор, био брат од стрица познатог совјетског обавештајца Наума Исаковича Ејтингтона, чији је псеудоним био Леонид Александрович Котов. Баш Котов је организовао атентат на Троцког.

Је ли знао Фројд одакле добија новац који му даје пријатељ Макс, тешко је рећи. Професор Бујанов тврди да је Фројд био егоистична особа и да га највероватније није ни интересовало одакле му Ејтингтон доноси новац.

Зашто је Фројд био потребан совјетској тајној полицији? Зна се да су неки од лидера бољшевика - Троцки, Бухарин и Радек - ценили његову психоанализу. Стаљин је имао негативан став према Фројду.

ТАЈНОВИТА ЛЕЊИНОВА СМРТ

ПРОФЕСОР Михаил Бујанов је оповргао још један велики, дугогодишњи мит. По распаду СССР-а московски листови су се утркивали у објављивању прича како је вођа светског пролетаријата Владимир Иљич Лењин умро од сифилиса, којег је наводно добио од проститутке у Паризу 1902. Када је оболео, Лењин је тражио да осим совјетских дођу и лекари из Немачке. Дошло је око 20 специјалиста различитих политичких опредељења. Покушали су да га излече, али без успеха. Немачки неуропатолог и психијатар Освалд Бумнке у својој књизи написао је да никаквог сифилиса није било, већ да је Лењин умро од склерозе. То су потврдили и немачки патолози Сесилија и Оскар Фогт. Причу о сифилису је ширио амбициозни Зиновјев, који је хтео да заседне на Лењиново место. Њему је причу о Лењиновом сифилису испричао психијатар Виктор Петрович Осипов, шеф Војно-медицинске академије у Петрограду.

http://novosti.rs/vesti/planeta.70.html:336489-Frojda-placali-Sovjeti