Nakon odlične padobranske puške FG 42, Nemci su prešli na seriju automatskih pušaka koje su koristile metke manje snage. Taj metak je bio konstruisan na brzinu; u stvari, to je bila samo skraćena čaura metka od 7,92 mm s kraćim zrnom. Rezultat je bilo zrno male brzine koje još ima dovoljno snage. Takav kompromis je obično recept za neuspeh, ali su ovaj put Nemci imali sreće. Metak je usvojen kao "kurtz" tj. kratak metak, službeno 7,92 mm Pistole Patrone 43. Bio je vrlo dobar i proizvedeno je nekoliko pušaka specijalno za njegovu upotrebu. Rad na konstrukciji tih pušaka počeo je već 1940, pre nego što je metak i bio spreman. Po nemačkom običaju, dve su firme dobile narudžbu i obe su proizvele male količine oružja.  To je oružje dobilo naziv MK 42 (Maschinen Karabiner Model 1942) a dobijali su ga vojnici na Ruskom frontu zime 1942/43. "Haenelova" konstrukcija je bila bolja i lakše se proizvodila te se nakon usavršavanja počela masovnije proizvoditi kao MK 43 i do 1943, proizvedeno je preko 300 000 komada. Mk 43 je trebalo da postane osnovno pešadijsko oružje nemačke armije s namerom da zameni neautomatske puške i automate, a prve su primerke dobile elitne SS jedinice.
Saveznici su se prvi put sreli sa MK 43 u Ardenima u decembru 1944. i karakteristično je bilo da su njome bile naoružane 1. i 12. oklopna divizije i Fuhrerov prateći bataljon dok je obična pešadija imala 98 K i nekoliko G 43. Kasnije su modeli MK 43 promenili ime u Sturmgewehr 44 (jurišna puška model 1944) iako se konstrukcija nije gotovo nimalo promenila. Bilo je to oružje od metala s vrlo malo drveta, a svi su delovi bili zamišljeni za decentralizovanu proizvodnju u malim pogonima. Gađala je vrlo dobro a trzaj je bio podnošljiv i mogao se kontrolisati. Kod automatske paljbe usta cevi su se malo podizala ali ovaj odskočni ugao nije bio velik i za tu pušku nisu bile potrebne nožice.  Nemački vojnici su je voleli jer im se nije sviđala 98 K, a jedina kritika je bila ta, da je malo preteška. MK je bila opremljana nizom dodatne opreme i jedina je puška sa zanimljivim adapterom koja omogućava pucanje iza ugla - "Kummer Lauf" ili "zavrnuta cev". Adapter koji je davao skretanje od 30 stepeni, bio je namenjen uličnoj i rovovskoj borbi a sa 90 stepeni se davao posadama tenkova da mogu gađati neprijateljsku pešadiju koja bi skočila na tenk.  Ti neobični dodaci bili su jako uspešni kada se upotrebljavao prizmatski nišan, iako se nisu često koristili jer se cev brzo trošila. Drugi eksperiment su bili infracrveni noćni nišani; takve nišane je dobilo tri stotine MK a korišteni su pred sam kraj rata za gađanje na manjim rastojanjima. Mk 43 je bila duga 940 mm i teška 5,1 kg. Dužina cevi je bila 418 mm i "hranila se" okvirom sa 30 metaka. Teoretska brzina gađanja je 500 metaka u minutu a početna brzina zrna 647 m/s. Metak: 7,92 Pistole Patrone 43.

Svojevremeno sam procitao da americki puskomitraljez ima malte ne kopiran zatvarac sa ove puske. Inace jedna od vecih inovacija na pusci je metak "kurz" ili "kratki". On je smanjio habanje cevi jer je utvrdjeno da standadni metak od 7.92 mm, koji ima na 1.5 kilometrara 2.5 puta vecu snagu nego sto treba da se ubije konj, prejak za tu namenu. I to u stvari predstavlja veliki korak u razvoju oruzja i municije, kada su nastupila slabija ali mnogo delotvornija municija.

Mislim da je američki puškomitraljez M60 preuzeo mehanizam rada sa njemačke automatske puške FG42 (Falshirmjaeger Gewehr 42), automatske puške konstruirane za njemačke padobrance.

FG42 je koristila metak 7.92x57 mm (dakle, klasični Mauserov metak "pune snage"), za razliku od gore prikazanog oružja koje je koristilo "skraćeni" metak 7.92x33 mm Kurz.

Amerikanci su na M60 primijenili mehanizam zatvarača sa FG42 te sklop za brzo mijenjanje cijevi i mehanizam dovoda metaka sa poznatog njemačkog puškomitraljeza MG42.

Interesantno je da, iako su primijenjena tehnička rješenja sa najuspešnijih njemačkih oružja, M60 se nije pokazao osobito pouzdanim. Danas je u američkim oružanim snagama zamijenjen verzijom poznatog belgijskog puškomitraljeza FN MAG pod oznakom M240


I na koncu, do sada nisam uočio oznaku gornjeg oružja MK 43 (Maschinen Karabine 43); iz meni dostupnih podataka, gornje oružje prvo je nosilo naziv MP 43 (Maschinenpistole 43) a zatim StGw 44 (Sturm Gewehr 44). Eto, čovjek svaki dan nauči nešto novo...

Znaci ipak je tako kako ti kazes. Ja znam da sam nesto tako citao al kako se bas ne bavim streljackim naoruzanjem onda je lako da pobrakam pojmove. Dobro je 

Po podacima iz moje literature (koja nije baš opsežna, ali ipak, ima je...) M60 je rađen na temelju FG42

Možda griješim. Ako griješim, volio bi da me neki kolega forumaš ispravi. 

Mislim da si u pravu @st faca. 
Izvor za gornji prilog (koji sam zaboravio navesti) je kniga Johna Weeksa,
"World War II - Small Arms".

U svojoj knjizi, Weeks piše o FG 42 sledeće:
"Značajniji napredak bila je padobranska puška, Fallschirmjäger Gewehr Model 1942, ili FG 42. Bila je to prva jurišna automatska puška, vrlo uspešna a jedini joj je nedostatak bio korištenje starog tipa metka 7,92 mm s punom snagom.  Po konstrukciji je bila jedna od najboljih pušaka u ratu i zaslužila je bolju sudbinu. Sa selektivnom vatrom mogla je gađati potpuno automatski ili pojedinačno. Imala je dvonožni oslonac i magazin sa 20 metaka s leve strane. Mehanizam je bio tako dobar, da je poslužio kao osnova za sadašnji američki puškomitraljez M 60, ali kao puška - FG 42 je bila promašaj. Niz okolnosti je sprečilo njeno usavršavanje do kraja i proizvedeno ih je oko 7000. Prvi put su je upotrebili padobranci prilikom spašavanja Mussolinija jedrilicom. Iz nje je bilo ugodno pucati ali je za automatsku paljbu bila prelagana, pa je uprkos osloncu, pokazivala sklonost da se kreće udesno. Kada se koristila s ruke, mogla se dobro kontrolisati jer je imala izrazito dobru nišansku spravu. FG 42 je bila lakša od G 41 i daleko bolje oružje, ali vrlo skupa u proizvodnji, pa Nemačka 1943. nije mogla gubiti mnogo vremena na proizvodnju takvog oružja. Tada je bilo najvažnije proizvesti što veći broj oružja, a za izradu jedne FG 42 trebalo je vremena."

Metak:                            7,92 mm Gewehr Patrone 98
Masa :                            4,5 kg
Dužina cevi:                     508 mm
Hranjenje:                        okvir od 20 metaka
Teoretska brzina gađanja: 750 metaka/min
Početna brzina zrna:        761m/s

Odlicna tema 
Samo imam osjecaj da je proizvodjena u istocnoj Njemackoj, tako da su Rusi krajem rata lako dosli do dokumentacije.
Uvijek me je intrigiralo kako lici na AK-47.

hm, jesu li i ustaše imale ove puce. sećam se da sam ih video u jednom partizanskom filmu kada su švabe slale padobrance na Tita.

Desant na Drvar, misliš?

Padobranci su bili SS-ovci, tako da je moguće da su bili naoružani sa StGw 44.

Ustaše, koliko ja znam, nisu dobile tu pušku...

jes, taj film. sećam se da su partizani pitali jednog čiču odaklemu StGw44 a on je pokazao na mrtvog švabu.
inače dobro je da su ustaše ostale samo na MP40