Mitovi i istine o bolestima koje nas svakodnevno vrebaju
Gde se krije zaraza

Bakterije, klice, virusi, mikrobi... Tek nekoliko imena za milione mikroorganizama skrivenih u prljavštini kojima smo izloženi svakoga dana, gde kod da pođemo, a da i ne znamo jesu li opasni ili je problem u našoj gadljivosti. Evo nekih mitova i istina koje će vas sigurno zanimati.

1. Prljave kvake u javnim toaletima - mit

Prema službenim testovima, kvake sadrže puno bakterija, ali oko dve trećine ljudi pere ruke nakon obavljanja nužde. Nedavno istraživanje je na prvo mesto među rasadnicima bakterija smestilo miševe u Internet-kafeima. I iako su miševi na vrhu horor lestvice mikroba, ni kancelarijski stolovi, telefoni, ručke na vratima mikrotalasnih rerni nisu daleko. Čak ni oni koji ne peru ruke nakon nužde nisu naročito izloženi zarazi zbog diranja kvake: većini bakterija za preživljavanje treba vlaga i toplina, a da biste dodirom kvake pokupili npr. salmonelu, na kvaki bi trebalo da bude ogroman broj bakterija, što je u stvarnosti retka pojava.

2. Prljavi predmeti u kancelariji - istina

Pa ipak, većina tzv. kancelarijskih bakterija je bezopasna. Doduše, istraživanja su pokazala da se na jednoj trećini stolova, telefona, tastatura i sl. nađe i virusa koji uzrokuju prehladu i grip (u tim uslovima virusi preživljavaju dva-tri dana). Uostalom, prehlada i gripa ionako se prenose i kapljično, tj. vazduhom. Zato bi trebalo da redovno čistite radni sto sredstvima koja ujedno i dezinfikuju površine.

3. Prljavi podovi - istina

Iako se podovi u kući redovno čiste, tokom dana je veliki promet ljudi i gotovo je nemoguće potpuno isključiti mogućnost da uzročnici atletskog stopala i još nekoliko sličnih virusnih i gljivičnih bolesti završe na podu i da ih pre sledećeg čišćenja neko pokupi. Posebno su opasbi podovi u sportskim dvoranama razlikuju se od podova ostalih javnih prostora zbog toga što su im topli i vlažni od znoja. Preventiva - obujte barem čarape.

4. Sunđer za pranje sudova - istina

Pranje sunđera za sudove deterdžentom i toplom vodom uništava većinu mikroba, ali samo ako to radite redovno i temeljno. Sunđere menjajte što češće (barem svake tri nedelje), jer su oni po najnovijim istraživanjima predmeti sa ubedljivo najviše mikroorganizama u domu.

5. Prljavi kanalizacijski odvodi - mit

Odvodi u kupatilu i kuhinji su mesta gde se skuplja svakojaka gamad iz reklama, ali s obzirom na to da u odvode često puštamo vodu, sapunicu, deterdžente, a i ta mesta uglavnom redovno čistimo, razloga za paniku nema: sapunica kojom peremo ruke će već učiniti veliki deo posla.

6. Zaraza starim jastucima - mit

Višegodišnje korišćenje istog jastuka dovešće do toga da u njemu žive milioni svakojakih bića, srećom uglavnom bezopasnih. Većina jastuka će se pre pohabati i postati neugodna za spavanje nego dosegnuti opasni nivo zaraze.

7. Posteljina i kreveti - poluistina/polumit

Teoretski, posteljina može biti izvor zaraze, ali opet u nehigijenskim uslovima - većina ljudi redovno menja posteljinu i pere je na visokim temperaturama. U hotelskim madracima i jastucima ima dosta grinja, pa ih ljudi na sebi ili u prtljagu donesu kući. I unošenje novog nameštaja u kuću može biti izvor grinja, no koliko god ih se bojali, grinje su opasne samo za ljude alergične na belančevinu koju proizvode.

8. Četkica za zube - istina

Ovo je prilično gadljiva i poražavajuća činjenica, ali kad god pustite vodu u kupatilu, i vaša četkica za zube zaradi deo mikroorganizama. Za utehu je to da je skoro nemoguće da se na ovaj način razbolite, jer se četkice brzo suše, pa mikroorganizmi umiru.

9. Ostavljanje mokrog rublja u mašini - istina

Istina, ali opet samo pod uslovom da ovakvo rublje ostavite da stoji najmanje 24 sata, dakle teško... Sušenje ubija sve „ozbiljnije“ prenosnike bolesti, pa nema razloga za brigu.

10. Prljavi novac - mit

Iako i kovanice i novčanice često izgledaju odvratno, ne sadrže dovoljno bakterija da bi se bolesti prenele, a kovanice deluju čak i antibakterijski.

Izvor: Blic