Kako i gde investirati?

Često me pitaju oni, srećniji, koji imaju nešto novca za investiranje ili koji su dobili akcije kroz proces privatizacije: "Šta da radim sa hartijama od vrednosti, kada da kupim ili prodam, gde da ih uložim? Svaki savet opšte prirode i ništa ne može u potpunosti eliminisati rizik! Ipak, evo nekoliko ideja: Postoje tri ključna principa investiranja:

Opreznost - Svaki investitor prvo mora da odredi prikladno mesto u svojoj imovini za hartije od vrednosti. Novac se prvo štedi na veoma sigurnom mestu za "ne daj bože" (oročeni depoziti), pa se tek onda kreće u rizičnije hartije od vrednosti. Ne treba preskakati prirodne etape.

Diversifikacija - Ne treba sve staviti u isti koš. To je naročito važno za one koji imaju kao jedine hartije od vrednosti akcije preduzeća gde rade. Na taj način njihov rizik je povećan jer, u slučaju da njihovo preduzeće upadne u ozbiljne teškoće, oni mogu istovremeno da izgube i ljudski kapital (radno mesto) i finansijski kapital (akcije). Verovatnoća da stvari ukupno propadnu manja je kada imate raznovrsne investicije.

Izbor po neto sadašnjoj vrednosti i "ceni vremena" - Samo taj princip je primenjiv na sve vrste investicija i priznaje da "vreme ima cenu". Nije isto dobiti hiljadu dinara danas i kroz godinu dana, ne samo zbog toga što postoji inflacija i rizik devalvacije već i zbog toga što se hiljadu dinara dobijenih danas mogu investirati i "oploditi". Neto sadašnja vrednost investicije je zbir diskontovanih (po odgovarajućoj stopi) očekivanih priliva od kojih se odbiju prateći troškovi kao i cena po kojoj se plaća ta hartija. U slučaju akcija treba predvideti buduće dividende, kao i razliku u ceni koju očekujete da zaradite pri prodaji. Kupite akcije sa najvećom očekivanom neto sadašnjom vrednošću.

Postoje i tri ključne filozofije investiranja:
Po "temeljima" - Jedan broj investitora smatra da treba birati po "temeljima" zemlje, regiona ili ekonomskog ciklusa. Ako mislite da Srbiju očekuje brz i održiv rast, treba investirati na dugi rok. Ako ste pesimisti, čuvajte pare na oročenom računu.

Po "vrednosti" - Ovo je "klasični" pristup investiranju kojeg je proslavio legendarni investitor Voren Bafet koji kaže da treba pronaći firmu koja ima održivu prednost na tržištu koju investitori još nisu prepoznali i te akcije držati veoma, veoma dugo. Da bi se ta filozofija sprovela, finansijeri analiziraju bilanse preduzeća i razgovaraju sa menadžerima ne bi li "otkrili" preduzeća čije su akcije u relativnom smislu jeftine.

Po "inerciji" - Treća filozofija je najmanje teorijski i stručno utemeljena, ali će uvek biti popularna. "Inercija" je investiranje po principu "kupi tamo gde misliš da ćeš sutra još skuplje prodati". Slavni ekonomista Kejns je to poredio sa izborom za mis: "nije važno glasati za najlepšu devojku nego za onu za koju mislite da će glasati drugi članovi žirija". Tako su se ponašali investitori za vreme groznice oko Interneta. Sve je bilo u redu dok ih nije dostigla filozofija vrednosti (te firme su gubile pare) i temelja (Amerika je ušla u recesiju). Tada je "inercija" žestoko krenula u suprotnom pravcu...


Izvor: Glas Javnosti