(Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима-)

            Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.

            Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.

ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА ЦАРИГРАДСКА

Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василија Новог. По смрти јавила се Григорију, ученику св. Василија Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз која је душа њена прошла после разлучења од тела, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој. Преставила се 30. децембра 940. године.

Пут душе по изласку из тела.

            „Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

            И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути, свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

            Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху подсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме подсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

            И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмејавајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала, А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

            Путујући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божијег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божији?

Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божијег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски багаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе сваје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

            Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

            И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

            Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

            Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

            Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

            Исто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.

            На сличан начин прођосмо и једанаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

            Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.

            Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазаваху оне који у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар.[1] Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.

            А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, укодико им сила Божија допушта да је муче, све док та душа молитвама и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени[2], и сви туђи Богу овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

            Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

            И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

            Док смо одатде ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скрвајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божијим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.

            Тако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и излобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. — И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

            Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

            И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде проподају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

            После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.

            Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.

            Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

            А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниједноме човеку на земљи у срце не дође, — таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божије милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија. И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотвореним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.

            Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. — И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мука! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.

             Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен на тебе. — И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела[3].

            Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.
            Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.

            Чувши то од преподобнога, Григорије позноде да његов сан није био привиђење већ Божије откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василија. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно.

  Богу нашем слава у све векове. Амин.

 
РЕЧ О ИСХОДУ ДУШЕ ПРАВЕДНИХ И ГРЕШНИХ

(из списа св. Макарија Александриског)

            Једном Свети Макарије Александриски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: „Пошто је од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?“ Анђео одговори: „Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви. Јер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добија од чувајућег је Анђела олакшање у тузи коју она осећа због разлучења са телом; добија зато што је за њу извршено у Цркви Божијој славословље и принос, те се у њој рађа блага нада. Јер у току два дана души се дозвољава да заједно са Анђелима који се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа која љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у којој се растала са телом, понекад око гроба у коме је тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо. Добродетељна пак душа хода по оним местима на којима је обично творила правду. У трећи дан Онај који је васкрсао из мртвих наређује да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичај вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређује да се покажу души разна и пријатна насеља Светих и лепота Раја. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављајући Творца свога, Бога. А посматрајући све то, она се измењује и заборавља тугу коју је имала боравећи у телу. Али ако је крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавној… А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели је поново узносе на поклоњење Богу. Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњења, Владика (Господ) свих наређује одвести душу у пакао и показати јој сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у којима находећи се душе грешника непрестано кукају и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судија одређује души место које одговара њој према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле“.

СПАСЕЊЕ СА СВИМА СВЕТИМА

            Ми се спасавамо само кроз све свете тајне и све свете врлине; спасавамо се само са свима Светима. Сваки Светитељ је имао по неку врлину као своју, као свој „рецепт“ спасења, али се спасавао и са осталима. Јер, није могао бити милостив ако није човекољубив; није могао одржати то милостивотворно расположење, ако се није молио Богу. — Човек се спасава саборно у Цркви, са Господом Христом као центром, са Пресветом Богородицом, са свима небеским Анђелима и Арханђелима, са свима Светима. То је Црква — све заједно са свима, све саборно… Ми не зномо како се спасавамо. Ми се молимо, или чинимо милостињу, али шта ми знамо колико то доприноси нашем спасењу, — то ум човеков не може да обухвати и смести. Шта ми знамо: колико данас Свети Антоније молитвама својим држи васељену. Јер сви се Светитељи моле, они се стално моле Богу за нас. Ко зна колико Светитеља својим молитвама спасавају нас… Човек је бескрајно биће, допуњује се само бескрајним, Божанским, Богочовечанским…

            Господе, о Господе, дај ми да себе осећам Тобом; да себе мислим Тобом; да себе водим Тобом; да себе живим Тобом; да себе васкрсавам Тобом.

Архимандрит Јустин

(из књиге „На Богочовечанском путу“)

Митарства



Како их  је објавила преподобном Грогорију блажена Теодора послије своје смрти

      По разлучењу од тијела, душа не добија одмах одређено мјесто обитовања, него 40 дана пребива у „неопредијељеном стању“. По ријечи св. Кирила Александријевског душа тада пролази кроз ткз. "митарства.“ – страже злих духова које испуњавају поднебесна пространства. Када хришћанинова душа почне излазити на небо вођена светим анђелима, зли духови на митарствима износе пред њу њене непокајане гријехе. По учењу светих Отаца, не задржавају се све душе на митарствима подједнако, већ према стешену свога моралног савршенства и чистоће. Душе чисте и свете уопште се ни не задржавају, него их Анђели, као и душу убогог Лазара из Еванђеља, односе право ка наручју Аврамовом.            




Митарство прво

Гријех језика митарство је прво
На коме се душа истјазава
Од демона злогласних трубача,
Свака рјечца што је језик рек΄о
Нит се губи нит се заборавља,
Звук и слика њезина остаје
Да пред душом по смрти се јави,
Срамне ријечи, ријечи богохулне,
Псовке страшне, псовке бујеслосне,
И узвивици празног хохотања –
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи изрекла
Грећ себе, Бога или људе,
А за што се није покајала
Пре растанка са животом овим:
Све ће чути од црних демона
А пред Божијим свјетлим анђелима.
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Душа себе оправдат не може
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство друго

Друга стража још црњих демона,
Гдје се душа за лаж истјазава
За све лажи што је помислила
И за оне што је исказала,
За сва мрска лажна свједочења,
Лажне клетве именом Божијим,
И све лажи језиком просуте –
Све ће душа чути поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Душа себе оправдат не може
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство треће

Трећа стража још црњих демона
Гдје се душа страшно истјазава
За осуду брата и сусједа,
За осуду туђих безакоња,
За осуду грјеха и ближњега,
За смијање над туђом слабошћу,
За горђење над ближњега стидом,
За гажење на земљу палога
Да се грјешник више не усправи.
За то душа биће истјазана –
Јер је друге грјешнике судила,
Своје грјехе вјешто прикривала.
Све ће душа чути поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
И скривања грјеха у ближњега,
И похвале његових врлина
Душа себе оправдати неће –
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство четврто

Четврта је јоште црња стража,
Ту демони истјазују душу
За пијанство и за облапорство
И к’о глумци пред душом играју
Све пијанске и све теревенке,
Све смјешности пијана човјека
И сву гордост од многог једења,
К’о пси гадни около урлају
Око душе страхом устрашене
А на уста своја повраћају
Она пића и она јестива
Што су душу на грјех наводила
И дебелост тјелу јој давала
А мршавост срцу и разуму –
Све ће душа видјет поновљено
Што је икад на земњи чинила
И све чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
Божјег страха с много молитава –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Ако΄л има вјере и кајања,   
Милосрђа и благе кротости
Божјег страха с много молитава –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство пето

Пета стража још црњих демона
Што за љеност истјазују душу:
За све дане њено пролежане
И предуге ноћи проспаване,
За сву туђу муку поједену
И за дужност своју несвршену,
За љељивост и тјела и духа,
За безбрижност на дјелу спасења,
За кајање увјек одлагано,
За молитве никад непочете,
Божје службе вазда пропуштене,
Добра дјела вазда одоцњела –
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути редома набројано,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере, суза и кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Немадне ли страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство шесто

Шеста стража још црњих демона
Што за крађу истјазују душу,
Од дјетињства до часа смртнога
За све што је кад украла душа
Ил рукама ил тајним жељама
Ил крадљивим честим помислима,
Све крадећи Бога с΄не бојећи
И сусједа свога жалостећи –
Све ће душа видјет поновљено
Све како је на земљи чинила,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,   
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха много молитава,
Милосрђа и благе кротости –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство седмо

Седма стража још црњих демона
За себичност истјазују душу
За себичност и за среброљубље,
За тврдичлук према сиротима,
За сувишно збирање новаца,
За ненужно стицање имања
Докле други од глади грцају
И сузама дане заливају –
Све ће душа видјет поновљено
И познати све грјехове своје,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли вјере ни кајања,
Немадне ли страха ни молитве,
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство осмо

Осма стража још црњих демона
Што за лихву истјазују душу,
За интерес узиман од зајма,
За богатство лихвом згомилано
А на штету малих и сиротих
Што по нужди зајам узимају
И по нужди интерес плаћају. –
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха и молитве,
Немадне ли самопрезирања
И праштања туђих погрјешења
У кротости и у смирености –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања           
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха и молитве,
Ако΄л има самопрезирања
И праштања туђих погрјешења
У кротости и у смирености –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство девето

Девета је јоште црња стража
Гдје се душа стражно истјазава
За клевету на невине душе,
За клевету и потвору црну,
За осуду људи праведнијех,
За бацање грреха на другога
Да би грјешник избјег΄о казнину
А праведник мјесто њега страд΄о.
Такав грјех је мио демонима
А мрзак је светим ангелима,
Њим се закон Божији потире
Због њег душу пакао прождире.
Свој гријех душа јасно ће видјети
И чуће га од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха Божијега
Много страха и много молитве,
И дјелања многе милостиње,
И праштања туђих погрјешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања;           
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха Божијега,
Много страха и много молитве,
И дјелања многе милостиње,
И праштања туђих погрјешења –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.


Митарство десето

Десета је јоште црња стража
Гдје се душа стражно истјазава
А за завист и злобну ненавист,
Што је коме завидјела душа:
На љепоти или на богатству,
На јунаштву ил на Благовању,
Ил на здрављу или на успјеху,
На мудрости или на почасти,
Ил на њиви родној ил ливади,
Ил на роду или на породу.
Од зависти сва је душа црна,
Све ће душа видјет престрављено,
Све ће душа чути поновњено,
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости,
И дјељења многе милостиње
И праштања туђих  прегрјешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.       
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,   
Ако΄л има страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости
И дјељења многе милостиње
И праштања туђих  прегрјешења –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство једанаесто

Једанаеста јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За безумну гордост и охолост:
За горђење Божијим даровима,
За горђење здрављем и јунаштвом,
За горђење стасом и љепотом
Што ће црви у земљи разјести,
За горђење влашћу и богатством
Чему свему смрћу конац бива,
За охолост наспрам родитења,
За охолост наспрам пријатеља,
За охолост наспрам сиромаха,
За охолост наспрам незналица,
За охолост спрам Божјег закона,
За охолост спрам Божије цркве,
За охолост  којом Ева згрјеши,
Адам паде и рај се затвори.
Све то душу у окове веже
И држи је и дужну и тужну.
То ће душа видјет престрављено,
То ће душа чути поновљено,
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:     
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.       
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство дванаесто

Дванаеста јоште црња стража
Гдје се душа за гњев истјазава
За гњев брзи и непокајани,
И за јарост, и срдиту љутњу
Од које се зажарује душа
Зажарује пакленим пламеном
А скрива се за Божију свјетлост.
Гњевом Каин уби брата свога,
Гњевом Саул гоњаше Давида,
Гњев је искра Пакла огњенога
И претеча свађе и убиства,
Те за гњев је тешко истјазање,
За гњев душе против брата свога,
За гњев душе против Бога свога,
За гњев душе против родитеља,
За гњев сваки осим против грјеха.
Све ће душа видјет престрављено,
Све ће душа чути поновњено
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима   
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.       
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава
И премного дјела милосрђа
И праштања туђих прегрешења
И још уз то молитве светаца
И Божије Мајке ходатајства
И вапаја браће и сродника
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство тринаесто

Тринаеста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За освету и за злопамћење,
Господ рече: моја је освета!
Но грјешни се мимо Бога свете,
Грјех плаћају са двоструким грјехом.
Зло плаћају са злом, и са горим.
И за то се душа истјазава
Јер је много душа злопамтила,
Зло памтила и о злу мислила,
Злом се грдним пуна напунила
Као бунар водом замућеном,
Ко ливада отровним змијама.
Грјешна душа грјех ће свој видјети
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:     
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.       
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство четрнаесто

Четрн΄еста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За убиство, страшно душегубство,
За учешће у туђем убиству
За наговор брата на убиство;
За убиство жене или човјека
Ил нејака чеда у кољевци
Ил живога плода у утроби,
За убиство пушком из заседе
Или ножем ил мучким тровањем,
За убиство руком или срцем:
Ко смрт жели ко да је убио.
Своје грјехе душа ће видјети
На овоме страшноме митарству,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела.
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:   
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.       
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство петнаесто

Петнаеста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За гатарство и за врачарије,
За бајање и за одбрајање,
Призивање у помоћ демона,
И тражење појаве духова.
И за то се душа истјазава,
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи гатала,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:   
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,           
У дом плача вјечног шкргутања.     
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство шеснаесто

Шеснаеста јоште црња стража
Гдје се душа за блуд истјазава
За страст страшну што скрнави тјело,
Тијело скверни а дух помрачава
И човјека цјелог раслабљава.
И за то се душа истјаза –
За блуд тјелом, за блуд помислима,
Ил маштањем, пјесмом, ил рјечима,
За грјешење на грјех мамљење,
За вјенчање духа са прашином.
Све ће своје блудне прљавштине
Све ће душа видјет представљене
И све ће их чути исказане
Исказане од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања
Немадне ли других добрих дијела,
Немадне ли вјере и кајања,
И грјехова својих исповјести,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:   
У ноћ црну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.   
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
И грјехова својих исповјести,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство седамнесто

Дад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За прељубу смрадну и пагубну,
За прељубу вјенчаних супруга,
За прељубу вјенчаним човјеком,
За прељубу са женом вјенчаном.
Грјех је ово Богоотпадништва,
Грјех је ово идолопоклонства,
Грјех је ово крађе и невјерства,
Пронејвера понајвеће тајне.
Грјех је овај тешко искупити
И зато се душа истјазава.
Све ће душа видјет представљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и молитве,
Немадне ли сузних покајања,
Немадне ли страха Божијега,
И премного дјела милосрђа,
Наспрам бједних и наспрам невољних,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити.
Но у крило пада демонима:   
У ноћ црну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.   
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има сузних покајања,
Ако΄л има страха Божијега,
И премного дјела милосрђа,
Наспрам бједних и наспрам невољних,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство осамнесто

Тад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За ужасне содомске грјехове,
За грјешења насупрот природе,
За блуђења и за скотолоштва
И за смјешу крви с рођацима –
Тешки грјеси против Бога Жива,
И противу људског достојанства.
И зато се душа истјазава,
Све ће душа видјет поновљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли душа добрих дјела,
Немадне ли вјере и молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:   
У ноћ црну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.   
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.



Митарство деветнаесто

Тад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За јереси и крива учења
И од свете вјере одступања
Одступања од вјере Христове,
Како нам је Христос оставио,
Апостоли свети раширили,
Мученици крвљу потврдили,
Светитељи славом прославили.
И за то се душа истјазава,
За охола своја мудровања,
И догмата светих извртања
По земаљском уму и памети
Мимо свето Божје откровење.
Завођење људи од истине,
Завођење, крива тумачења,
Вјеровања у зла нагађања,
И слављења лудих учитеља.
Све што душа у томе сагрјеши
У овоме вјеку краткорочну,
Све ће душа видјет поновљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда,
И грјехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:   
У ноћ црну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.   
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.


Митарство двадесето

Тад долази јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За немилост и немилосрђе,
За немање благог сажаљења,
За немање срца и милости,
Наспрам људи грјешних ил праведних,
Увјек проси у Бога милости:
Милост прима но милост не даје,
Милост прима, а немилост сије,
Таква душа са Богом ратује,
Са свецима и са анђелима.
И за то се душа истјазава,
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда,
И грјехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере ни молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити.
Но у крило пада демонима:   
У ноћ црну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања.   
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.



***


Прође΄л душа сва ова митарства
Са анђелом својим хранитељем,
Оправда ли себе за недјела,
За недјела у овоме вјеку,
У овоме краткорочну вјеку,
Имадне ли више добрих дјела
Више добрих него ли паклених –
Тад ће душа весело се дићи
И пред прество Вишњег Бога стићи,
У рај ући међу светитиеље,
Светитеље и красне анђеле:
У красоту којој слике нема,
И у живот ком сравњења нема,
И у радост којој краја нема
И у славу земљи непознату,
Да благује и да се радује,
И са Христом у вјечности живи,
Створитељу вјечно да се диви,
Да се диви и да Га прославља –
То је наук светог православља.
 


                                   
Из књиге „ДУХОВНА ЛИРА“
У издању Жичке Еванђелске Делатности
                                                                                                     
штампарија
ПРАВОСЛАВНЕ НАРОДНЕ
ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ,
Крагујевац 1938.                   

Put duše nakon smrti... je za naša čula jako nepojmljivo...

Posle smrti, videcemo.

Koji je put duse pre smrti?

Jaoo,crkva je izašla sa svojim "saopštenjem" za javnost.Izvinjavam se,radije ću sam tragati za istinom o tome šta se dešava sa dušom/nama kad umre telo nego da mi crkva puni lobanju svojim vidjenjima stvari.

 Zašto sve ovo?Zbog toga što istina mora da se oseti kao takva,mora da se prepozna duboko u biću.Zato moramo tražiti sami a ne neko da nas "uči" čitaj-indoktrinira.

  Možeš da me naučiš kako da uradim ovo i ono ali me ne možeš učiti o životu,to moram sam.

              MirjanaHP, Magic Master:
              Možete li se setiti nekog od vaših rodjaka, prijatelja i ostalih dragih osoba koji su u stanju da prođu te "carinarnice mitarstva" ? Dali bi ste i za samog Patrijarha Pavla mogli da
"stavite ruku u vatru" da NIKAD nije učinio greh reči, laži, klevete, stomakougođenja itd. ?
Ej bre, ljudi su grešni ! Tu prostu činjenicu niko nikad nije ni pokušao da demantuje, a ako
vi mislite da Gospod kažnjava zbog svake sitnice pa ko je onda, po vašem mišljenju, u Raju ?
Maloumnici i ludaci ?
              Baš me interesuje: kako bi prošli pripadnici Svete Inkvizicije koji su SVIM SRCEM
verovali da čine Boguugodno delo a u stvari su, zbog svoje nesavršenosti, bili sluge "onog"?
              I još nešto: Po viziji (halucinaciji) Teodore Carigradske, "  И ако се неко, који је
извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће". O ovome ću se uzdržati od komentara, ali me baš interesuje stav nekog
zvaničnika SPC o sudbini monaha i pustinjaka koja ta ista organizacija još za života smatra
za svece !

Usro sam se od straha 

И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања.


Jedan od razloga zašto izbjegavam vršnjake   

  ne moze da prodje bez ....  mislim ,samo neki porezi,pare su im na pameti .... 


  nemoj ko da se usudi da bude srecan u mladosti i da se nasmeje .... strashan greh .... 



 pa mogla je da im kaze - ko zna shta ste vi sve radili .... 
 

  a shta su onda oni ? (ti koji ispituju)   


 sluchajno nemojte da igrate i da se veselite ... 

Strašno... Krsti se, posti, moli se Bogu, poštuj 10 Božjih zapovesti, idi u Crkvu, budi smeran, skroman, spreman budi za Sudnji Dan... A kada sklopiš okice, "pošteno pa na sud"

Šalu na stanu, kakav bi to trebalo da izgleda život običnog hrišćanina(ke) danas (dakle, ne svetih otaca ili monaha), u 21. veku, da bi se prošla ova mitarstva?... Da iz pećine čekamo Apokalipsu, glockamo skakavce, molimo se od jutra do sutra? Ako je Sveta Teodora (naglasak na ovo "sveta") jedva prošla ta mitarstva, čemu da se nadaju "obični" vernici, i koja je svrha hrišćanstva, ako veruješ, ako poštuješ, a uvek je ispred tebe neka nepremostiva prepreka (čak i tada kada, po svim učenjima i verovanjima, trebaš da uđeš u život večni)?

P.S.: Koliko mi je poznato, u pravoslavlju ova dogma nije deo zvaničnog učenja, već predanja, a o mitarstvima postoji samo ovaj tekst od Svete Teodore... Ispravite me ako grešim?