Mit o radosti roditeljstva



Biti roditelj je teško. Svako ko kaže drugačije, ne govori istinu. Biti roditelj je emocionalno i intelektualno iscrpljujuć posao, i često zahteva profesionalna odricanja i dovodi do finansijskih poteškoća. Deca su prilično zahtevna, od momenta kada se rode pa do…zauvek.

Istraživanja su pokazala da roditelji, u odnosu na odrasle osobe koje nemaju decu, imaju manje pozitivnih osećanja, brakovi su im manje srećni i češće boluju od depresije. Ipak, ti isti roditelji tvrde da su im deca osnovni izvor sreće i da život bez dece nije ispunjen.

Kako da pomirimo ovu protivrečnost? Dva psihologa sa Voterlu Univeziteta, smatraju da su našli rešenje. Verovanje u roditeljsku sreću je psihološka odbrana- fikcija koju zamišljamo kako bi lakše podneli teške stvari koje roditeljstvo donosi. Drugim rečima, svi roditelji zajedno stvorili su mit o radosti roditeljstva jer u suprotnom ne bi imali kako da opravdaju ogromna ulaganja koja deca zahtevaju.

U psihologiji je ovaj mehanizam poznat i kao kognitivna disonanca. Koristimo je da opravdamo naše izbore i verovanja kako bi očuvali samopouzdanje. Ričard Eibah i Stiven Mok, istražili su ulogu samoopravdanja  u uverenjima roditelja  o izboru da imaju decu. Fokusirali su se na ekonomske poteškoće, i evo kako su istraživali troškove roditeljstva u laboratoriji:

Uzorak je činilo 80 roditelja (očevi i majke), i svaki roditelj je imao bar jedno dete uzrasta do 18 godina. Prosečan uzrast roditelja je bio 37 godina, a prosečan uzrast dece bio je osam godina. Polovina roditelja čitala je vladin dokument u kome se tvrdi da troškovi podizanja deteta uzrasta do 18 godina prelaze 190 000 dolara. Druga polovina roditelja je pored ovog dokumenta, pročitala tekst o finansijskoj koristi roditeljstva, tj činjenici da odrasla deca često pružaju finansijsku i praktičnu podršku roditeljima u starosti. Ideja je bila da će neki od roditelja pokušati da izračunaju dečije troškove, dok će drugi razmišljati o deci kao o blagoslovu (sa finansijske strane gledano).

Zatim su svi roditelji uradili psihološki test koji je posebno dizajniran tako da meri koliko idealizuju roditeljstvo (da li se slažu da nema veće nagrade u životu od podizanja deteta, da li odrasli bez dece osećaju prazninu u životu, itd). Na kraju su ih pitali, kako bi izmerili mentalnu i emocionalnu disonancu, da li osećaju neprijatnost, nelagodu ili smetnju.

Eibah i Mok su testirali nekoliko hipoteza. Prvo, smatrali su da će roditelji koji razmišljaju o troškovima roditeljstva osećati nelagodu- jer su rastrzani između stvarnosti koju su izabrali i troškova tog izbora. Drugo, očekivali su da će ova negativna osećanja da ih motivišu da idealizuju roditeljstvo kako bi poništili ta ista negativna osećanja.

Hipoteze su potvrđene. Tačnije, pokazalo se da je razmišljanje o troškovima stvorilo emocionalnu nelagodu, što je motivisalo roditelje da se fokusiraju na radost roditeljstva, što je zauzvrat, poništilo emocionalnu nelagodu.

Naučnici ističu da ovi nalazi imaju smisla gledano iz istorijske perspektive: ranije su deca imala ekonomsku vrednost, radili su na farmi ili u kući, donosili su novac ali nisu mnogo koštala. Emocionalne veze roditelja i dece nisu bile toliko izražene i nežne; detinjstvo je bilo manje sentimentalizovano. Paradoksalno, kako je vrednost dece smanjena, a troškovi se povećali, javilo se i uverenje da je roditeljstvo emocionalno nagrađujuće. U tom smislu, mit o roditeljskoj radosti je moderan psihološki fenomen.

Iako sve ovo zvuči prilično grubo, ipak nije besmisleno ni vredno zanemarivanja.

Izvor: Psihobrlog

Deca jesu izvor srece ako se pravilno vaspitaju. E sad, da u danasnje vreme kosta mnogo dok se dete ne osamostali i kosta, samo sto retko koji roditelj gleda na taj nacin na dete. Podizanje dece je tezak i iscrpljujuc posao ali ne verujem da bi ga ijedan iole svestran roditelj menjao za bilo sta na svetu

Kakva glupost za medalju

Deca su izvor srece od momenta kad zavrsite, do momenta kad sruse sve roditeljske snove i nade.
Ne moze se reci da roditelj ne voli svoje dete narkomana ili propalicu. A li je duboko razocaran. I tada njegovo dete postaje najveca tuga za coveka.
To da li cemo ih pravilno vaspitati verujem da ima udela, a samim tim postoje i oni limiti gde mi roditelji prelazimo svaku granicu ljubavi u posesivnost. Pravimo od dece igracke, i ljubavi koje nemamo sa supruznikom. Kada to dete napokon oseti miris slobode i ode mi smo duboko povredjeni i zelimo i dete da povredimo.
To je u jednu ruku vrlo bolesna ljubav. I jako opasna.

Znam jedan slucaj i po meni je ono zaista tuga. Mada, tu je vaspitanje tj nemanje istog odigralo glavnu ulogu tako da sve ima svoje

A da neki roditelji preteruju pa i jeste opasno po dete

Dakle, niko nije pročitao uvodni tekst. Naaaajs.

Roditeljsko ljubav je vrlo opasna stvar. A sad ovo "ljubav" moze da se tumaci na mnogo nacina.

Ja jesam. Kazi sta bi trebalo da vidim osim da su radili istrazivanje koje govori o tome da kada roditeljima predocis da deca kostaju oni osecaju nelagodu ali se fokusiraju na to da su im to ipak deca i da donose odredjenu radost sto je i normalno?

Ovde ne vidim nista cudno. Jer je nas deda rekao da je bilo njih desetoro dece u ono vreme, da bi radili na njivi. I zato su kuvali sa 10 godina i radili sve vanjske poslove. Deca su bila radnici.

Danas se to sve hvala bogu promenilo. Jer je nemoguce izdrzavati toliko dece, skoro niko nema njivu, i da ima ima mehanizaciju....

Ma nije to zbog dece, to je zbog braka i bracnih stega.

Inace, dobar text.