Misteriozna kočija   

U drevnoj Kini postojala je figura na kočiji koja uvek pokazuje jug. Ovaj pronalazak dugo je zbunjivao savremene naučnike. Evo o čemu je zapravo reč.

Mnoge kineske legende pominju tu misterioznu kočiju. Na njoj se nalazi figura s ispruženom rukom koja je stalno pokazivala jug, bez obzira na to u kom je pravcu kočija bila okrenuta, pa je tako mogla da bude neophodan vodič putnicima. Neke priče smeštaju gradnju te kočije u 13. vek pre naše ere, što su prihvatili zapadni naučnici, koji su takođe verovali da cela naprava radi na principu magnetizma.

Oba ova pogrešna verovanja razjasnili su doktor Džozef Nidam i njegovi kineski saradnici 1960. godine. Pomno proučavajući pisane dokaze, oni su utvrdili da najranije pouzdano pominjanje ove kočije potiče iz trećeg veka naše ere. Po tom datiranju, kočija je ipak izvanredno drevna s obzirom na njen komplikovan mehanizam koji nije koristio magnetizam nego je bio savršen automat.

Ljudska figura na vrhu kočije uvek je "znala" gde je jug jer je bila povezana s točkovima složenim sistemom prenosa, sličnim onim kod modernog automobila. Danas poznat kao diferencijalni prenos, ovakav sistem omogućava da se točkovi kola koja su u krivini okreću različitim brzinama iako ih pokreće ista mašina. Kočija koja pokazuje jug koristi isti princip, sa zupčanicima koji prenose razliku u brzini točkova dok vozilo skreće u položaj figure koja pokazuje jug.

Međutim, kako je naglasio Nidam, ovakva naprava može da funkcioniše samo ako je svaka njena komponenta izrađena s najvećom preciznošću. Greška od samo jednog procenta u prečniku točkova dovešće do toga da figura na vrhu kočije već posle nekoliko milja umnogome skrene s kursa. Pored točkova, svaki od zupčanika morao je da bude napravljen s izuzetnom tačnošću kako bi se postigla osetljivost neophodna za ono što je Nidam opisao kao prvu svetsku kibernetičku mašinu.

extra