Misterija Saturnovog meseca

Idući tragom jednog italijanskog i jednog holandskog astronoma, koji su još u XVII veku bili fascinirani planetom Saturn i mesecima u njenoj orbiti, stručnjaci Evropske svemirske agencije i NASA načinili su letelicu koja iduće nedelje treba da sleti na Titan, najveći od 33 Saturnova prirodna satelita


Uz malo sreće, već za koji dan za ljudsku civilizaciju će u svemiru biti jedna tajna manje. Ali, nije reč o običnoj tajni ili nepoznanici u vezi sa svemirom, već o nečemu što već vekovima predstavlja pravu opsesiju evropskih fizičara, matematičara i astronoma...

Naime, pošto je pre samo nekoliko meseci jedna letelica poreklom sa planete Zemlje bezbedno aterirala na površinu Marsa i otuda poslala obilje fantastičnih fotografija, sada je na redu novi spektakularan poduhvat te vrste: svemirska laboratorija po imenu “Hajgens”, lansirana uoči Božića sa svemirske letelice “Kasini”, koja kruži oko Saturna, uputila se prema Saturnovom mesecu Titanu, gde treba da stigne već sledeće nedelje, tačnije 14. januara 2005. godine.

Cilj ovog neobičnog poduhvata je, naravno, da se detaljno izuči planeta Saturn, i nebeska tela koja kruže oko nje. A zatim, da se naučnici konačno iz neposredne blizine, ili ako je to moguće na samom licu mesta, usredsrede na možda i najveću misteriju Sunčevog sistema, na najveći Saturnov mesec-Titan. Jer, reč je o jedinom nebeskom telu u nama koliko-toliko dostupnom delu svemira, u Sunčevom sistemu, za koje naučnici na Zemlji pretpostavljaju da ima relativno povoljne uslove za neku vrstu života.

Dakle, prvi put od kako se čovek odvažio da krene u svemir, biće iz jednog kosmičkog broda koji kruži oko Saturna kao njegov veštački satelit, ispitana ova planeta i njen neobični prsten. A zatim će robot koji su napravili ljudi na planeti Zemlji krenuti prema najvećem Saturnovom mesecu Titanu i pokušati - pomoću padobrana - da se spusti na njegovu površinu...

Na osnovu do sada raspoloživih podataka i računica, veruje se da bi na Titanu i pored ekstremno niskih temperatura (od 180 do 300 stepeni ispod nule) mogla da postoji neka vrsta atmosfere, po hemijskom sastavu veoma slične onoj na planeti Zemlji. Veruje se, takođe, da tamo padaju kiše, teku reke, postoje jezera i mora i da sve veoma podseća na uslove kakvi su pre nekoliko miliona godina vladali na planeti Zemlji, u vreme kada su nastajali prvi oblici života... Ukoliko združeni tim naučnika američke agencije NASA, Evropske svemirske agencije i nacionalne Svemirske agencije Italije uspe u ovom spektakularnom poduhvatu, moći će s pravom da se kaže da barem u Sunčevom sistemu za naučnike na planeti Zemlji više nema tajni.

Istina, preostaće da se detaljnije izuči i planeta Neptun, jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kojom naučnici sa Zemlje još nisu uspostavili bilo kakav kontakt. Ali, tamo niko ne očekuje velika iznenađenja...

Saturn je, možda najviše zbog svog neobičnog prstena, vekovima raspaljivao maštu evropskih astronoma. Stoga je američki svemirski brod lansiran 15. oktobra 1997. godine put Saturna dobio ime “Kasini”, po znamenitom italijanskom astronomu Đan Domeniku Kasiniju, koji je još u DžVII veku izučavao Saturnov prsten.

Letelica “Kasini” putovala je čitavih sedam godina da bi tek početkom decembra 2004. stigla do samog Saturna. Potom je ušla u orbitu ove ogromne (desetak puta veće od Zemlje) planete i počela lagano da kruži oko nje. U jednom trenutku - uoči Božića - od “Kasinija” se odvojila samostalna automatska svemirska letelica i uputila se prema Titanu, najvećem od 33 do sada identifikovana Saturnova meseca. Reč je, zapravo, o jednom robotu koji predstavlja pravu svemirsku laboratoriju, snabdevenu raznovrsnom opremom za svemirska istraživanja.

Odvojivši se od matičnog broda, ova nevelika neobična naprava (prečnika nešto manjeg od tri metra) krenula je u novu veliku avanturu. Ona, zapravo, treba da obavi najvažniji deo posla tokom čitave misije i reši brojne zagonetke koje već vekovima zadaju glavobolje evropskim astronomima. I ona je, naravno, dobila simbolično ime “Hajgens” po holandskom astronomu, fizičaru i matematičaru Kristijanu Hajgensu, koji je - kao i Kasini - još u DžVII veku izučavao Saturn i njegove mesece. Veruje se, naime, da su Hajgenova otkrića postavila temelje mnogim kasnijim istraživanjima svemira i zato mu je i na ovaj način ukazana izuzetna počast.

Kad stigne u orbitu Saturnovog meseca Titana, svemirska letelica “Hajgens” će najpre neko vreme kružiti oko ovog nebeskog tela i tek kad načini 45 krugova, počeće lagano da se spušta prema njegovoj površini... Svetlonarandžasto nebesko telo po imenu Titan, koje kruži oko planete Saturn, ima impozantne razmere: veće je od planete Merkur u Sunčevom sistemu, ali i znatno (pet puta) manje od planete Zemlje... Naučnici za sada samo pretpostavljaju da ono što se tamo nalazi u hemijskom pogledu čine ugljovodonici, da se u njegovim atmosferskom omotaču nalaze gasovi poput etana i metana, što bi zaista značilo da je tamo neki oblik života poput onog na Zemlji sasvim moguć. Uzgred, atmosferski pritisak na površini Titana je nešto veći od onog na Zemlji (za oko 50 posto), dok je magnetno polje znatno slabije, a atmosfera zbog toga dosta rastresitija od one na Zemlji. Ali, šta se tamo zaista dešava, znaćemo - ako bude sreće - pouzdano tek za koji dan.

Preciznije, znaćemo definitivno da li u ovom nama relativno bliskom deliću svemira, u Sunčevom sistemu u galaksiji Mlečnog puta, sačinjenom od devet planeta i stotinak njihovih prirodnih satelita poput Meseca koji kruži oko planete Zemlje, postoji makar i tračak uslova za pojavu života nalik onom koji mi poznajemo. Zato će se najpre ispitati hemijski sastav atmosfere Titana, sastav njegovog tla, jačina magnetnih polja, izmeriti jačina i utvrditi pravac vetrova na tom nebeskom telu za koje se već sada zna da duvaju orkanskom snagom, i proučiti svi ostali uslovi koji tamo vladaju. Tek posle toga naučnici će moći pouzdano da odgovore na pitanje: ima li koga u tom delu svemira? I, vredi li, eventualno, računati na mogućnosti da se tamo jednoga dana razvije neki oblik života? Ili, da se neko ili nešto sa Zemlje, možda, preseli na to nebesko telo?

Naravno, načiniće se i precizne fotografije svakog detalja na Titanu, koje će upotpuniti već impresivan album slika sa drugih nebeskih tela do kojih su stigle letelice sa planete Zemlje.

Podatke sa Titana “Hajgens” će najpre proslediti do letelice “Kasini”, koja nastavlja da kruži oko Saturna. Potom će ih “Kasini” emitovati prema planeti Zemlji, gde ih međunarodni tim naučnika već grozničavo iščekuje. Otuda će biti distribuirani pojedinim naučnim centrima i laboratorijama širom Amerike i Evrope, a pre svega naučnicima u operativnom centru Evropske svemirske agencije u nemačkom gradu Darmštatu.

Većina članova tima, koji je proteklih sedam godina radio na zajedničkom američko-evropskom projektu usredsređenom na Saturn i njegov najveći mesec Titan, već uveliko pravi planove i za sledeću sličnu misiju koja bi trebalo da krene prema planeti Neptun i ispita mesece koji kruže oko nje. Reč je o profesionalcima specijalizovanim za ovu vrstu svemirskih projekata, među kojima je i nekolicina pravih veterana svemirskih istraživanja, kao Amerikanac Dejvid Atkinson, sa Univerziteta Ajdaho, koji je već radio i na projektu “Galileo”, kada je (1995) istoimena svemirska letelica sa planete Zemlje uvedena u atmosferu oko planete Jupiter. Britanski deo tima, koji predvodi profesor Džon Zarneki, bio je prethodno angažovan na izradi robota, odnosno svemirskog vozila “bigl 2”, koje je pre tačno godinu dana pretrpelo neuspeh prilikom sletanja na Mars i sa kojim nikada nije bio uspostavljen kontakt.

Inače, sama svemirska laboratorijska stanica “Hajgens”, koja će ispitivati Saturnov mesec Titan, delo je isključivo britanskih i drugih evropskih naučnika i proizvođača opreme. Oni su za svoj deo istraživačkog projekta, razvijen u Evropskoj svemirskoj agenciji, koristili samo transportne (taksi) usluge američkog svemirskog broda “Kasini” na putu do Saturna. Hoće li Evropljani ovog puta biti bolje sreće u svemiru nego u nekim ranijim poduhvatima, ostaje da se vidi.

“Hajgens” je uglavnom prespavao višegodišnje putovanje na američkoj svemirskoj letelici “Kasini”, projektovanoj u laboratorijama agencije NASA u Pasadeni, u Kaliforniji. A od trenutka kad se on - pred kraj prošle godine - konačno aktivirao, do kraja njegove celokupne naučne misije, proći će vrlo malo vremena. On će iz orbite oko Saturna prema Titanu, a zatim oko samog Titana, leteti svega dvadesetak dana. Međutim, ključni deo njegovog života, njegova stvarna naučnoistraživačka misija, trajaće svega nekoliko sati. Podaci koje će on za to vreme sakupiti i - ako sve bude funkcionisalo po planu - dostaviti naučnicima na Zemlji, mogli bi ipak bitno uticati ne samo na ljudska znanja o Saturnu i Titanu, ili o Sunčevom sistemu, nego i o životu uopšte.

Fotografije Titana, koje su u proteklih nekoliko sedmica već načinjene sa svemirskog broda “Kasini”, ubedljivo svedoče da je ovo nebesko telo “geološki živo” i da se na njemu nešto dešava. Mada je u ovoj fazi još teško proceniti - šta je to što se tamo dešava? Jer, Titan je sve vreme prekriven gustim oblacima, ili neprozirnim gasovima, zbog kojih fotografije sa relativno velike udaljenosti nisu precizne.

Da li je, možda, reč o ogromnim jezerima ili okeanima tečnog etana i metana, koji se kreću (o nekoj vrsti “cunamija” koji se tamo sve vreme zbiva?), ili o nečem drugom, znaćemo verovatno već za koji dan. U svakom slučaju, moguća su iznenađenja svake vrste. O tome, makar indirektno, svedoči i podatak da je “Kasini”, tek što je ušao u Saturnovu orbitu, otkrio i dva nova - do sada nepoznata - meseca koji kruže oko ove planete, između dva od ranije poznata meseca po imenu Mimas i Enceladus. Kao i jedan novi do sada nepoznati prsten oko Saturna.

Stevan Nikšić

Evropska sonda "Hujgens"
ulazi u Titanovu atmosferu

DARMŠTAT - Evropska sonda "Hujgens" uspešno je juče aktivirala svoj sistem, pripremajući se da uđe u atmosferu Titana, najvećeg Saturnovog satelita, posle sedam godina putovanja, prenosi Beta.

Sonda je juče emitovala signal koji je registrovao radioteleskop američke svemirske agencije (NASA) u Grin Benku, u Virdžiniji, saopštio je kontrolni centar Evropske svemirske agencije u Darmštatu. Uspešno aktiviranje sonde je ključni korak misije, čiji je cilj istraživanje površine i maglovite atmosfere tog satelita. Letelica je ušla u poslednju fazu spuštanja na Titan.

Sonda se odvojila od matičnog broda "Kasini" 24. decembra prošle godine i počela da se spušta ka površini tog meseca, kada su se njeni sistemi isključili. Sistem je, prema planovima, trebalo da se uključi neposredno pre ulaska u gornju atmosferu Titana, koji će biti jedini satelit, osim Zemljinog, koji će biti proučen pomoću letelice.

trebalo bi nocas da se pojave i prve slike, ako vec nisu

stigle:
http://abcnews.go.com/International/wireStory?id=414650
i jos:
http://saturn.jpl.nasa.gov/home/index.cfm

Sonda "Hujgens" poslala nove podatke sa Saturnovog meseca
More na Titanu!

Površina Titana, najvećeg Saturnovog meseca, je bledo narandžasta!, potvrdile su slike sa sonde "Hujgens", koja se pre dva dana spustila na površinu ovog nebeskog tela, udaljenog više od milijardu i po miliona kilometara.

- Ovo najviše podseća na mokar pesak ili glinu - rekao je Džon Zarneki, zadužen za kontrolu instrumenata koji izučavaju površinu Titana. Ipak, najvrednije otkriće koje je za sada napravila sonda jeste potvrda da postoje velike količine tečnosti na ovom mesecu. Pri spuštanju na Titan, "Hujgens" je napravio snimke na kojima se jasno vide kratki i široki kanali koji vode do strukture koja podseća na obalu.

- Gotovo je nemoguće odoleti pomisli da je glatka, tamna struktura neka vrsta odvodnog kanala, koji vodi do nekakve obale. Još nismo sigurni u to ima li unutra tečnosti - kaže Marti Tumasko sa Arizona Univerziteta.

Gust oblak magle za koji se znalo da okružuje Titan nalazi se na visini od oko 30 kilometara i sačinjen je verovatno od metana i etana, kao i tečnost na površini, tvrde naučnici koji rade na projektu. Instrumenti na sondi su registrovali i vetrove brzine od oko 25 kilometara na čas, kao i glasne zvuke čije poreklo još nisu u stanju da objasne. Inače, Titan je prvi saputnik jedne planete posle našeg Meseca koji je istražen, a naučnici smatraju da otkrića imaju veliki značaj, pošto se veruje da je atmosfera ovog džinovskog meseca slična onoj koju je imala prvobitna Zemlja, u vreme stvaranja života.
I. Ćuzović

Pustinje i rečna
korita na Titanu

PARIZ - Prve prikupljene informacije pokazuju da na površini Saturnovog meseca - Titana, isto kao i na Zemlji, ima kiše, rečnih korita i pustinja, saopštili su juče naučnici Evropske svemirske agencije, a prenose agencije.

Međutim, padavine na Titanu nisu voda, nego tečni metan. Fotografije sa sonde Hojgens pokazuju da je erozija tla Titana slična eroziji tla na Zemlji. Naučnici su, međutim, istakli da podaci koji su do sada prikupljeni ne mogu da daju potpunu sliku o uslovima na celom Titanu.

Evropska svemirska sonda bezbedno je sletela na površinu Titana 14. januara, počela sa prikupljanjem podataka, a zatim je slala podatke matičnom brodu Kasini koji ih je prosledio na Zemlju. Nazvana po holandskom astronomu iz 17. veka Kristijanu Hojgensu, koji je prvi otkrio Titan, sonda sadrži instrumente koji će ispitati atmosferu Titana.

Misija Kasini - Hojgens zajednički je projekat američke agencije NASA, Evropske svemirske agencije i italijanske svemirske agencije. Ta misija, čiji je glavni cilj proučavanje Saturna i njegovih prstenova i meseca, lansirana je 15. oktobra 1997. godine.
Beta