Misterija mostova Moravičkog okruga: Ko ih je gradio i koliko je jaja polupano?

Ivanjica, mala ali živopisna varoš u jugozapadnoj Srbiji, odvajkada je bila važna stanica na trgovačkim putevima koji su povezivali crnomorsko i jadransko priobalje. Njima su prolazili ljudi i tovari još iz rimskih vremena, da bi se za vreme Turaka ovde se nalazio jedan od najvećih hanova na drumu Javor-Dragačevo.

Gde su drumovi, tu su mostovi i legende o njima, a Ivanjica ih ima čak dve. Ovo je priča o jednom italijanskom i o jednom rimskom mostu, koji to možda nije.

30.000 jaja za Italijana
Naseljavanje i razvoj Ivanjice počinje tridesetih godina XIX veka kada se oko hana na obali Moravice, a po nalogu kneza Miloša otvara osnovna škola i kreće naseljavanje srpskog stanovništva. Kršni i stameni došljaci iz Sijenice i Nove Varoši nisu poklekli ni kada je čitava varoš 1846. godine nestala u plamenu. Skupili su šta je preostalo, a to je bilo samo dvanaest kuća, i napravili novu koja će na prelazu vekova biti proglašena za najveću i najlepšu varoš Erske kapetanija. A Moravica je i dalje tekla i tekla.

Tekla je i razdvajala obale i te 1904. godine kada je započeta izgradnja prvog trajnijeg, kamenog mosta. Projektant mosta bio je inženjer Milenko Turudić, za koga kažu da mu je inspiracija za izgradnju ovog neobičnog mosta bio Karlov most u Pragu. I zaista, kameni most u centru Ivanjice je remek-delo graditeljskog umeća. Dug je 24 metra, širok sedam i u jednom elegantnom luku spaja suprotne obale reke. Ove tehnikalije ga čine najdužim jednolučnim kamenim mostom sa ravnim putem (niveletom) na Balkanu.

Foto: Wikipedia - Ванилица - Ivanjički kameni most

Neobičnosti ovog mosta se ne tu ne završavaju. Legenda kaže da je prilikom izgradnje mosta kao vezivni materijal iskorišćeno 30.000 svežih jaja. Da, dobro ste pročitali – 30.000 kokošjih jaja. Povod za ovu legendu možemo da nađemo u činjenici da je most građen neobičnim sistemom klinova od kamena, koji je ručno klesan u obližnjem majdanu. Odatle je transportovan i strpljivo slagan bez maltera, kako bi se kamen samo samim zakonima fizike stameno držao iznad reke Moravice. Ovaj posao odradili su iskusni italijanski majstori koje je angažovao ivanjički preduzimač Blagoje Luković.

Ali, kako ni tada ni sada, i pored najvećih mera opreza, nisu mogli da se izbegnu nesrećni događaji, pa je i gradnja ovog most ostala u tužnom sećanju varošana. Naime, kako pišu „Radničke novine“ iz 1905. godine, priliko izgradnje mosta došlo je do nesreće u kojoj su poginuli Italijan Jovan Polo i lokalni radnik Vukadin Mutavdžić. Kasnije su im Ivanjičani u znak sećanja podigli spomenik na gradskom groblju.

Uprkos svim svojim neobičnostima, kameni most u centru Ivanjice i dalje stoji već skoro 115 godina. Zbog starosti je odlučeno da se zabrani prelaženje motornim vozilima, te je u planu konzervacija i pretvaranje ovog jedinstvenog mosta u pešački.

Ali, ovo nije jedini most od holesterola u Ivanjičkom kraju...

Foto: Wikimedia commons / 3225Organizacija - Most preko Moravice u Ivanjici

Rimski most u Kumanici nepoznatog porekla
Pratite li tok Moravice od Ivanjice ka planini Goliji, na šesnaestom kilometru uzvodno, kod sela Kumanica naići ćete na još jedan neobični kameni most. Skriven od pogleda, nedaleko od napuštene potočare, danas je jedini spomen na put koji je nekada prolazi kroz ovaj kraj.

Verovatno zbog drevnosti mosta, u narodu se rodila legenda da su ga gradili Rimljani, ali je već brzim pogledom na njegovu konstrukciju jasno da je u pitanju građevina novijeg veka. Ipak, o njemu se gotovo ništa ne zna - ni ko ga je sazidao, ni kada, ni koja mu je tačno svrha bila.

Misteriju porekla ovog mosta razrešila je donekle ekipa Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva koja je vršila restauraciju mosta osamdesetih godina XX veka. Utvrđeno je da stil gradnje turski i da po svom izgledu i načinu gradnje odgovara mostu preko reke Uvac i mostovima u Prizrenu. Time je njegovo vreme nastanka datirano u XV vek. Ovo ipak nije konačni odgovor jer se zbog različitih materijala koji su korišćeni u njegovoj izgradnji – od glinenih šrkiljaca do lomljenog kamena raznog oblika i porekla, smatra da je most građen tokom dužeg vremenskog perioda i iz više faza.

Foto: Wikipedia / Panadjur - Rimski most u Kumanici

Daljim istraživanjem priobalja utvrđeno je i da je nekada postojao zaštitni zid koji je štitio most od bujičnih tokova. Most je ukupno dugačak 14 metara, dok je luk dug 6,72 m i visine je 4vm. Širina mosta je 2,40 metara, što je i širina kolovoza kojima su nekada kloparali konji i zaprege, a danas samo pešaci.

Zanimljivo je da se i za izgradnju ovog mosta vezuje legenda o onih 30.000 kokošjih jaja, tako da je moguće da je u nekom periodu ova zidarska tehnika bila veoma rasprostranjena u ovim krajevima.

*Naslovna fotografija: Wikipedia / Mandic Milan

Izvor: 381info