mislite li da ce biti rata? (poll) :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Citat: Perudji 01. Jun 2012, 17:53:10

Gedore, moraš detaljnije obrazložiti temu, ovako postoji velika verovatnoća da te prešaraju. Smile

Да бисмо упућивали у том правцу наше новинарске милиције, ми морамо нарочито пажљиво организовати овај посао. Под именом централног одсека штампе ми ћемо основати књижевне скупове на којима ће наши агенти давати пароле и сигнале. Претресајући и опонирајући нашим пројектима увек површно и не додирујући суштину њихову, наши ће органи водити празно пушкарање са службеним листовима само зато, да би нам пружили повод да се изјаснимо подробније него што смо то могли урадити у својим почетним службеним изјавама, наравно, кад то за нас буде било пробитачно.
(ПРОТОКОЛ 13.)

Занимљиво, Славољуб Лекић са Института за ратарство и повртарство Пољопривредног Факултета у Београду доказује постојање грађанског рата Срба са Србима, последњих сто година:

-----
У епицентру савремене кризе (суда) је, не случајно, финансијски систем, модерно оружје за масовно уништавање. (Изјава Ворена Бафета дата четири године пре почетка велике кризе, у вези са тржиштем деривата: http://news.bbc.co.uk/2/hi/2817995.stm – преузето 21.4.2012) На простору Балкана најпре се уочава као економско пропадање, али у срцу кризе стоји стогодишњи грађански рат. Знаци грађанског рата уочљиви су у односима различитих друштвених група и нација, које захтевају уништење противника и неистомишљеника увек истичући право на универзално важење свог мишљења. Да би се разумеле епске размере сукоба који бесни међу нама ваљало би погледати српску новију емиграцију која је, сељакајући се, осим диплома и нада носила са собом и праслику сукоба четника и партизана – од недавно такозване прве и друге Србије. Отуда се савремена криза у нас често схвата као суд над српском историјом, а двадесети век се, све чешће, сматра изгубљеним.
....

Нема разлога да сумњамо, Револуција има само један императив – да очува грађански рат одржавањем привидне страначке борбе у Парламенту који је сама заредила усађујући масама безнађе и укидајући сваку идеју слободе. Последње раздобље Револуције уједно је и експеримент in vivo који ће показати да ли се може укинути једна држава, разорити друштво и истребити неколико милиона људи без озбиљнијег отпора?
...
Револуција разбија државу и разгорева грађански рат, насупрот залагања Хобса, који спас од изгибенија и беде тражи управо у држави. (Хобс, T. 2011. Левијатан или Материја, облик и власт државе црквене и грађанске. Београд, Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање, превео М. Марковић; Hobs, T. 2006. Čovek i građanin. Beograd, Hedone, prevela N. Mićunović) Но, како је виртуална република постала стварност, пред обновитељима Револуције искрсло је крупно питање: како изместити моћ изван државе и заједнице којом се влада?
...
браниоци Револуције неспоразуме пројектују на заједницу којом владају и тако распаљују грађански рат и привидно ојачавају свој међународни положај. Све, наиме, док траје грађански рат у Србији стабилност наших суседа, неутемељена у оригиналној борби за слободу, већ на извозу сопствених сукоба, у потпуности је зајамчена. Овај механизам је уједно извор њихове самоуверене, понекад и дрске, спољне политике према Србији.
...
Међу противницима Револуције истичу се националисти-демократи и националисти-револуционари. Први не могу да зауставе грађански рат, пошто су углавном заточеници механизма Револуције и легалисти – те издају која, како кажу, подрива државу и друштво, вербално осуђују у Парламенту Револуције! Други, националисти-револуционари, желе да стару Револуцију сруше новом али губе из вида да се друштво не може оживети на исти начин како је и доспело у ћорсокак.
...
Устанак ће, наиме, поставити два важна питања, једно упућено заједници друго Империји. Питање заједници гласи: да ли смо способни да окончамо грађански рат? Сукобљене стране морају се сагласити о минималним условима за склапање мира, али њих ће диктирати страна која може да разоружа остале и спречи потпуно разбијање заједнице и остатка државе. Друго питање Устанак поставља Империји: ко има право да сву моћ заједнице препусти Револуцији мимо милиона људи? Ово је у тесној вези са јавним и тајним споразумима између НАТО пакта, Пентагона, Лондона, Кремља, Берлина и Београда у последњих стотинак година. (Једно од многих сведочанстава закулисних преговора САД и СФРЈ налази се на адреси: http://repository.lib.ncsu.edu/ir/bitstream/1840.16/1006/1/etd.pdf, преузето 21.4.2012)
...
Између Круга Двојке и Радовањског луга игра се партија у којој су улози слобода, добро и живот, и почиње одсудна трка између бранилаца Револуције и устаника. Ако устаници освоје друштво и државу сви ће имати прилику да осете чари слободе и однесу победу над Револуцијом, и окончају грађански рат – ропство горе од окупације.

http://www.srpskilist.net/gledista/velika-kriza-revolucije