Miskovic kupio Interkonti :: Politicki ~ Geopoliticki forum

„Geneks“ prodat za deset minuta za 148.800.999 evra
Mišković od „Kontinentala“ pravi „Plazu“
Autor: Svetlana Vuković | 01.04.2008 - 08:07

U vlasništvo Miroslava Miškovića, odnosno Kompanije „Delta“ juče je prešao i najprestižniji kompleks beogradskih nekretnina: hotel „Kontinental“ sa „Biznis apartmanima“. Sa izlicitiranom cenom od 148.800.999 evra „Delta“ je, u nadmetanju koje je trajalo ukupno deset minuta, izašla kao pobednik. Prvo se na ceni od 136 miliona evra povukla grčka „Lampsa“, a onda tandem Cepter-Kostić na ceni 145.800.999 evra.

Nadmetanje je, inače, počelo od 91.800.999 evra. Direktor „Delta riel estejta“ Dejan Racić izjavio je novinarima da je cena koju su dali za imovinu ukupne površine oko 72.000 kvadrata izuzetno visoka, jer im treba još oko najmanje 40 miliona evra da ulože u modernizaciju hotela, koji će nakon rekonstrukcije postati deo lanca „Plaza“.
U ovu kupovinu „Delta“ je ušla sa ugovorom potpisanim sa grupacijom „Interkontinental Amerika“, u čijem sastavu su uz brend „Interkontinental“ i brendovi „Plaza“ i „Holidej in“. Budući da su pre dve godine u neposrednoj blizini počeli da grade hotel koji će nositi ime „Interkontinental“, a da su u završnoj fazi izgradnje, takođe na Novom Beogradu, hotela „Holidej in“, odlučili su da ovaj bude „Plaza“.
Hotel „Kontinental“, odnosno buduća „Plaza“, ima 31.453 m2, staklena zgrada u susedstvu „Biznis apartmani“ 31.877 m2, onda 9.892 m2 „Biznis kula“, pa teniska hala 5.529 m2 i energana 3.396 m2. Kada se ukupna površina svih ovih objekata (72.000 kvadrata) podeli sa sumom od 148.800.999 evra, dobija se cena po kvadratu od 2.066 evra.
Agencija za privatizaciju je, inače, kao minimalnu cenu za ove nekretnine „Geneksa“ odredila sumu od 85 miliona evra. Prema propozicijama, uslov kandidovanim kupcima da učestvuju na nadmetanju je bio da ne mogu u svojim kovertiranim ponudama da daju manji iznos od toga. I svi su to ispoštovali: u „Deltinoj“ kovetrti bila je navedena cena od 86 miliona evra, u koverti „“Lampse“ cena od 88,1 milion evra, a u Cepterovoj i Kostićevoj koverti cena od 91.800.999 evra. Shodno pravilima, nadmetanje je krenulo od najveće cene date u kovertama - 91.800.999 evra - i otud je zahvaljujući ovoj igri brojki Ceptera i Kostića i finalna cena ostala sa ovim dodatkom od 800.999 evra. Svako podizanje aukcijske kartice, svaki licitacioni korak, išao je, naime, sa zaokruženim iznosom - tri miliona evra - tako da je dodatak ostao.
U samoj sali, iako je sve bilo svečarski pripremljeno, nije baš bilo velike svečarske atmosfere. Od zvaničnika bilo je prisutno samo rukovodstvo Agencije za privatizaciju, na čelu sa direktorkom Vesnom Džinić, a u svojstvu predsednika tenderske komisije pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. Nisu, naravno, bili prisutni ni Miroslav Mišković, ni Filip Cepter, ni Miodrag Kostić. U sali u funkciji makar i posmatrača nije bilo ni Vojina Lazarevića, pa je izostala prilika da ga pitamo da li je tačno da je on nastupao sa grčkom „Lampsom“.
Komentari malobrojne publike na aukciji za ovu prestižnu imovinu uglavnom su se odnosili na neočekivano kratko nadmetanje. Procenjivalo se, naime, sve do ulaska u salu, da će cena otići na minimum 200 miliona evra, sa žustrim sudarom dva najveća biznismena koje Srbija danas ima - Miškovića i Ceptera pojačanog sa Kostićem. To što tog sudara nije bilo, mnogi su bili skloni da protumače postignutom nagodbom. Činjenicu da je posle otvaranja koverata, a pre početka nadmetanja, data pauza od 30 minuta, i da je u tom intervalu moglo doći do dogovora među kandidatima, direktor Agencije Vesna Džinić, juče je žustro demantovala:
- Ako bi se gledalo tako, oni su imali od 24. marta vreme za nagodbe. Što bi čekali da to urade danas. Pauzu smo dali jer smo tako radili i kod prodaje „Mobija 63“.

Vesna Džinić: Postignuta dobra cena
Direktor Agencije za privatizaciju Vesna Džinić izjavila je da je postignuta cena izuzetno dobra.
- U odnosu na početnu cenu 91.800.999 evra, izlicitirana je neuporedivo veća, tako da imamo razloga da budemo zadovoljni - navela je direktorka Džinić.
Na pitanje zašto ovu prodaju nisu odložili za posle izbora, jer bi konkurencija bila sigurno brojnija, pa i cena veća, njen odgovor je:
- Takav zahtev za odlaganje nismo dobili ni od jednog potencijalnog kupca. To što ih je sada bilo u nadmetanju samo troje je sasvim dovoljno da bi se obezbedila konkurentnost.
Kompletan iznos od prodaje „Geneksove“ imovine ide za namirenje dugova. Prema navodima Džinićeve, ukupni dugovi „Geneksa“ su oko milijardu evra i u regulisanje obaveza prema poveriocima ići će se tek kad prodaju svu imovinu. Novi tender za kompleks na Kopaoniku biće raspisan u maju, a za „Geneks“ kulu krajem godine.

Zorica Sekulovski: Prava cena deset puta veća
Imovina kompanije „Geneks“ u Beogradu je ranije namerno obezvređena i prodata je daleko ispod tržišne cene, izjavila je juče predsednica Udruženja radnika i penzionera tog preduzeća Zorica Sekulovski.
„Vrednost ove imovine je desetostruko veća, o čemu svedoči i da je svojevremeno jedan kupac iz Dubaija nudio oko 800 miliona evra“, navela je Sekulovski i dodala da je ne iznenađuje sled događaja jer je „Mišković još ranije obezvredio svu imovinu ‘Geneksa’“.
„Zgrade niču, Mišković se i dalje bogati, a ‘Geneksovi’ radnici ne dobijaju ništa.
Prema njenim rečima, pljačka kapitala je obavljena preko privatizacije i trgovinskih sudova koji su namerno prolongirali procese koje su pokrenuli radnici „Geneksa“.

Od agrara do osiguranja
Vlasnik kompanije „Delta“ Miroslav Mišković poseduje veliki broj preduzeća i nekretnina i bavi se maloprodajom, agrarnom proizvodnjom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, finansijskim i uslugama osiguranja.
Miškovićeva kompanija „Delta“ osnovana je početkom februara 1991. godine i imala je pet članica - „Delta M“, „Delta banka“, „Delta osiguranje“, „Delta sport“ i „Delta MC“. Nakon toga, Mišković je svaku od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa. Samo „Deltu M“ čine „Delta in“, „Delta auto“, DMD, „Delta internacional“, „Madži“, „Detmile“, „Delta agrohemija“, „Delta invest“, „Delta agrar“, „Difashion“, „Delta Funghi“... U vlasništvu Miškovića je veći deo maloprodaja u Srbiji, lanac prodavnica „Maksi“, „Pekabeta“ i „C market“, dok je u većim gradovima sve više hipermarketa „Tempo“, koji su, takođe, u njegovom vlasništvu. Ima ekskluzivan ugovor s ruskom kompanijom „Intersport“, a automobili „fijat“, „alfa romeo“, „lanča“, „honda“, „reno traks“, BMW, kozmetika „nivea“, sportska oprema „najk“, garderoba „zara“, „mango“ i „jana“, kao i mnogobrojni prehrambeni proizvodi dolaze u Srbiju preko Miškovićevih firmi. Strateški je partner s „Generali grupom“ i kroz firmu „Delta generali osiguranje“ prodaje osiguranja raznih vrsta. Vlasnik je i najvećeg tržnog centra na Balkanu - „Delta sitija“, koji se nalazi na Novom Beogradu i veličine je 15 fudbalskih terena. Izgradnja velikog tržnog centra planirana je i na zemljištu koje je nekad pripadalo preduzeću „Autokomanda“, a koje je Mišković kupio na aukciji.
Takođe, njegove firme grade multipleks bioskop, kuglanu, igraonice za decu i fitnes centar, raznovrsne tematske restorane i kafiće. Poseduje obradivo poljoprivredno zemljište u Srbiji, proizvodi i trguje kukuruzom, pšenicom, proizvodima od uljarica i stočne hrane, suncokretom, sirovim i jestivim uljem, bavi se i preradom mesa. Miškovićeve firme i fabrike trguju i proizvode pesticide, mineralna đubriva, granulate, gume, viljuškare, motorna ulja, antifriz, akumulatore i rezervne delove za bicikle.
Miroslav Mišković je rođen 1945. godine u selu Bošnjanu, u opštini Varvarin. Završio je Ekonomski fakultet. Radio je u nekadašnjoj „Jugobanci“ u Kruševcu, a 1987. imenovan je za generalnog direktora hemijske industrije „Župa“ u Kruševcu, gde je do tada bio pomoćnik generalnog direktora za finansije. Prošle godine je bio na 891. mestu „Forbsove“ liste najbogatijih ljudi. Prema tom magazinu, Mišković je delio 891. mesto sa još pedesetak privrednika čija se imovina procenjuje na po milijardu dolara. Ove godine na toj listi nema nikoga iz Srbije, niti iz država nastalih raspadom bivše SFRJ.
Tanjug

Izvor: Blic