Niko ne kontroliše BIA, ona kontroliše sve :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Zašto su političari fascinirani tajnom službom
Niko ne kontroliše BIA, ona kontroliše sve
Autor: Tanja Nikolić Đaković i ekipa „Blica“ | 18.05.2007 - 09:03

Tajna policija zna sve o svakome. Ona zastrašuje. Spletkari. Prisluškuje. Prati. Snima... Ima pipke u podzemlju, strankama, privredi, sindikatima, novinama... Drži monopol nad informacijama, njima ucenjuje, i koristi ih poigravajući se državom, građanima i strankama. Upravo zbog toga, srpski političari, opčinjeni službom, svađali su oko nje tri meseca posle izbora, stavili državu na kocku, a da niko nijednog momenta nije ni predložio da se BIA konačno rasformira.

Za Branku Prpu, suprugu Slavka Ćuruvije, ubijenog vlasnika „Dnevnog telegrafa“, tolika bitka za službu znači samo jedno - da je van kontrole ili pod kontrolom određenih političkih grupacija i da ne obavlja državno-bezbednosni zadatak, nego da deluje kao politička policija. Nju ne interesuju personalne promene na vrhu službe, već sistemska reforma. Samo to će biti garant da ona više neće biti zloupotrebljena. I da više nikada neće ubijati u ime države.
- Mi ovde imamo mrtve ljude! Ne radi se samo o prisluškivanju i praćenju i našoj fobiji! Ko je ubio Slavka? Ko je ubio Đinđića? Ko je ubio Stambolića? Služba. I političari verovatno imaju na umu da može isto da im se desi. Služba državne bezbednosti svake demokratske zemlje je ona koja se bori protiv terorizma, trgovaca narkoticima, brine se o bezbednosti građana. To je njihov primarni zadatak. One kažu da su reformisane, ali zašto bismo im verovali na reč? Dokaz za to nemamo. Ali posle svega imamo bombe na prozoru Dejana Anastasijevića. Je l’ neko dao objašnjenje?! BIA treba da otkrije ko je stavio na prozor te bombe i kako je moguće da imamo teroristički akt na javnu ličnost usred Beograda. To su ozbiljna pitanja života ili smrti - kaže Prpa i objašnjava da građani imaju pravo da znaju ima li BIA odgovore na ta pitanja ili imamo službu koja ne radi svoj posao. Kako je ona istakla, tu jedan čovek ništa ne može da promeni.
Ako nas drži bez odgovora, ubeđena je Prpa, moramo se suočiti sa činjenicom da smo potpuno nebezbedni.
- To znači da, ako se politički zamerite, neko će doći da vas ubije - zaključuje ona, još jednom ponavljajući da „ne možeš promeniti ime službe i šefa i misliti da si promenio sistem“. Ona očekuje da Vlada izvrši ključne sistemske reforme.
I analitičar Ljubodrag Stojadinović uveren je da Vlada neće imati kontrolu nad službom sve do njene totalne redefinicije.
- Bez razaranja svega što je loše od samog početka, temelja i suštine do kadrovskog izbora unutar nje, bez uspostavljanja kompletnog sistema civilne kontrole, otvaranja dosijea, nema nikakvog pomaka u radu službi. Do tada niko, ni Vlada ni predsednik države, neće imati uvid u njen rad i znati šta se tamo zaista dešava - kaže Stojadinović.
O namerama dosadašnjih vlasti i šefa BIA Radeta Bulatovića da istinski transformiše službu, kako naglašava Stojadinović, najrečitije govori arogantno ćutanje o ubistvima koje je služba počinila u ime države - Ćuruvije, Dade Vujasinović, Filipovića.
- Ne da nisu razrešena ta ubistva, nego imamo i nov pokušaj, na novinara Dejana Anastasijevića, a nemamo počinioce - podseća Stojadinović.
On tvrdi da Jovica Stanišić, tvorac zanimljive arhitekture podzemlja, politike i službe, još ima jak uticaj u BIA, u kojoj se nalaze njegovi kadrovi i učesnici zločina.
- Tako ujedinjenu lobi grupu niko ne kontroliše, a ona kontroliše sve. Ona ne dozvoljava pristup službi civilnim vlastima i manipuliše informacijama. Monopol nad informacijama, kojima možete ucenjivati, nameštati, jeste ono zbog čega se političari nadmeću oko uticaja nad službama. Da im je do interesa države, uspostavili bi pre svega civilni sistem kontrole na svim nivoima, a samu službu demontirali - naglašava Stojadinović.
Tajnom policijom danas upravljaju stari kompromitovani kadrovi službe, ljudi Miloševićeve mašinerije, politički poslušnici... Ko god se na čelu BIA našao za mesec dana, morao bi najpre da raščisti sa svim tim ljudima i da konačno obelodani sijaset mračnih tajni koje su u poslednjih petnaest godina tajnu policiju činile najmoćnijom srpskom silom. Ukoliko za konačnim raskrinkavanjem i potpunom transformacijom postoji politička volja...
Da takve volje nema videlo se u poslednjim danima pregovora o formiranju tek izabrane vlade. DS i DSS najviše su se borili oko BIA, a kompromisno rešenje nađeno je u nestranačkim ličnostima, koje će ipak doći na predlog stranaka i duplom ključu, po kome će direktor i zamenik direktora rotirati fotelje posle godinu i po dana. Ni DS ni DSS za sada nisu predložili svoje stručne kandidate. Zna se samo da će DSS prva u rukama imati kormilo u upravljanju BIA i da na to mesto neće predložiti Radeta Bulatovića, dosadašnjeg direktora BIA. Bulatović će, međutim, kao čovek iznutra imati najveći uticaj u izboru kandidata DSS, čime će se očuvati postojeće stanje, ali i kadrovi.
Srž Bulatovićeve službe, kako je „Blic“ već objavljivao, čine unapređeni operativci iz Miloševićevog režima, ljudi koji su učestvovali, pa čak i rukovodili tajnim praćenjem takozvanih državnih neprijatelja: Vuka Draškovića, Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije.
Takvom kadrovskom politikom, Bulatović je budućem nestranačkom direktoru u nasledstvo ostavio načelnika Uprave za međunarodnu saradnju, a koji je pratio Ćuruviju, zatim načelnika Uprave za prisluškivanje, koji je rukovodio obradom Stambolića, a na čijem praćenju je bio angažovan i sadašnji zamenik Pete uprave zadužene za potragu za Ratkom Mladićem. Šef kabineta Bulatovića učestvovao je u praćenju Vuka Draškovića u vreme kada je tajnom policijom rukovodio Rade Marković, sada jedan od optuženih za četvorostruki zločin na Ibarskoj magistrali. U pratnji Draškovića učestvovao je i sadašnji zamenik načelnika Prve uprave zadužene za kontraobaveštajni rad. Njegov zamenik svojevremeno je bio načelnik Centra DB u Sremskoj Mitrovici, direktno vezan za sedište JSO u Kuli, dok je na mesto direktora Školskog centra BIA postavljen načelnik Treće uprave zadužene za borbu protiv unutrašnjeg neprijatelja u vreme Radeta Markovića.
U međuvremenu, kako saznajemo, Bulatović je šefa svog kabineta, samo dan posle svojevremeno objavljenih tekstova u „Blicu“, unapredio u svog prvog zamenika.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta „Union“, smatra da borbom za službe stranke otkrivaju svoje ubeđenje i dokazuju da ona nije odvojena od uticaja politike. A da bi se to razdvojilo nije dovoljno samo imenovati nestranačkog načelnika BIA već treba sprovesti ozbiljne i temeljne reforme..
- U reformi službe potrebno je napraviti iskorak da bi se tačno ustanovilo ko je od tih ljudi u službi i koliko bio upleten u zločine. Treba pročistiti čitavu tu kuću što do sada nije rađeno - kaže on.
Milan Mijakovski, dugogodišnji načelnik Katedre za bezbednost na Vojnoj akademiji, veruje da će Nacionalni savet za bezbednost doprineti jačanju kontrole nad službama, i smatra da njeni članovi moraju biti garant njenog rada.

Danica Drašković: BIA mora da se reformiše
Danica Drašković, sestra Veselina Boškovića, ubijenog na Ibarskoj magistrali, i supruga Vuka Draškovića podržava imenovanje nestranačke ličnosti na mestu šefa BIA, ali ne na čelu „ove i ovakve službom, već potpuno reformisane i sa otvorenim dosijeima“. Ona tvrdi da služba upravlja političarima uz objašnjenje da bi „političarima potpuno bilo svejedno ko njom upravlja“ kada bi se BIA bavila samo zaštitom države i njenih interesa.
- Gotovo svi koji danas upravljaju državom nalaze se u dosijeima službe kao saradnici i, da se to ne bi otkrilo, krvnički se bore za nju. Zato ni sedam godina od pada Miloševića ne otvaraju dosijee, jer bi time prestala njihova politička budućnost. Drugo objašnjenje za nečinjenje onoga što od njih traži i demokratska javnost i evropska budućnost ne postoji.

Nagrada za davanje alibija „beretkama“
Najsvežiji primer kako se napreduje u BIA jeste slučaj nekadašnjeg oficira bezbednosti JSO, koga je Rade Bulatović nedavno postavio za načelnika jednog od najvažnijih odeljenja beogradskog centra BIA. Jedino što ovog bivšeg pripadnika JSO izdvaja od drugih jeste to što je na suđenju za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, dao alibi celom JSO, svedočeći da su „Crvene beretke“ tog 3. oktobra 1999. godine bile na terenu u Vranju. Ulogu svedoka imao je i na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. I tada je dao alibi jednom od optuženih pripadnika JSO.

Izvor: Blic