Zivo me zanima, zasto ljudi za bivse pominju u nekoj proslosti, zar niko ne moze sa bivsim deckom/curom da postane sadasnji prijatelj, i to jako dobar? Zasto ljudi generalno prave dramu oko cele te situacije?

Ono sto pokusavam da kazem je da ne vidim ni jedan razlog da dvoje ljudi ne moze u miru da prekine vezu i pretoci je u prijateljstvo. Delimicno je off, ali me zivo interesuje ova strana koja "nikad, nikako, ne bi sa bivsima, jer su proslost", da li je moguce da se bivsi tako izricito gura daleko?

Sto se mog misljenja tice na ovu temu:

Doduse bilo dok se ne ozenih...

Nije nemoguce... ali nije ni realno...

Mozda 0.5% raskida se zavrsi tako da nema povredjenih... u svim drugim varijantama u principu treba vremena da rane zacele, a i onda je pitanje da li te oziljke treba cesati i soliti...

Jednostavno, u svim tim daljim kombinacijama jedna strana je zelela vise...

A na takvim osnovama se ne gradi prijateljstvo...

Postoje sanse, ali kao sto kazem, od pravila je daleko.

Kod mene je to u biti vrlo jednostavno. Obzirom da su se sve moje bivše veze odigrale kada sam imala manje od 18, tu nije bilo ni govora o uspostavljanju nekog normalnijeg odnosa posle razilaženja. Najčešće zbog toga što je jedna strana ispala gad. 

"Gad" je relativan pojam, u zavisnosti sa koje strane je posmatrano, i u kakvoj situaciji. 


Sto se tice male verovatnoce, meni bas taj deo nije jasan, sa svim svojim bivsim sam ostao super drugar, par njih se cak sad druzi i sa mojom suprugom, i s tim u vezi ne mogu da proturim sebi kroz glavu da je ljudima tesko da intiman odnos prekinu civilizovano, i pretoce ga u drugarski. Malo mi se cini "balavom" pojava da intima mora da se prekine dramom, koliko cesto ljudi sebe stavljaju u poziciju zrtve, a drugu stranu u poziciju zlocinca, i prave od komarca magarca. A sa druge strane zesce su mi smesni oni/one trenutni/e koji su tesko ljubomorni na bivse.

Boooolest 

ja ne razumijem sta znaci to drug?

jer sam skontala da tu odrednicu cesto u zivotu lupamo olako...a meni je to sve samo ne povrsno...meni to podrazumjeva dublji odnos i cesto druzenje...

ako bih gledala drugacije...onda imam drugara i drugarica za izvoz...vojsku imam iza sebe onih kojima govorim "cao"...procaskam kada se sretnemo...imam lijepo misljenje...i to je to...tu i tamo se sretnemo neplanirano...razmjenimo recenice... u nekom vecem drustvu i provedemo kvalitetno vrijeme...ali mnoge od njih...ja se ne usudjujem nazvati prijateljem...jer to jednostavno nisu.
prije ce biti da su mi poznanici...s'tim da odnos u tom smislu moze,ali i ne mora preci u nesto vise

ni sa jednim bivsim nisam u losim odnosima,ali sa mnogima i nisam u bilo kakvom odnosu

nije ruzan raskid u pitanju...prosto...zivot nas je,izmedju ostalih stvari,i prostorno udaljio...

neke i srecem...komuniciramo potpuno korektno...nemam nikakvo negativno osjecanje prilikom susreta...desi se sa da popijemo pice i provedemo zajedno vece u istom drustvu...ali...to je to.

ja,nekako,ne bih to nazvala druzenjem...bar ne druzenjem i prijateljstvom kakvo podrazumjevam i kakvo imam sa ostalim muskarcima sa kojima nisam spavala

zasto je tako?

pa nedovoljna motivisanost za tim sa obije strane...kontam...a i prostorna udaljenost u nekim slucajevima.mada sumnjam da bi i u tim slucajevima bilo nesto posebno drugacije.

ne kazem da nije moguce,ukoliko zelja za tim postoji...

kod mene nije postojala...