Најављује ли радон земљотресе

Деценијама се научници упињу да поуздано докуче када ће се и где тло продрмати, а једна од назнака је појачано цурење дотичног радиоактивног гаса. Зашто нико није послушао недавно Ђампаола Ђулијанија који је најавио потрес у Италији?

Разарање Сан Франциска 1906.

СЕИЗМОЛОГИЈА
Ђампаоло Ђулијани из чувене Националне лабораторије за физику Гран Сасо (Италија) прекорен је да узнемирава људе. Због чега су га оптужили?

Упозорио је недавно надлежне у покрајини Абруцо да ће је ускоро задесити разоран земљотрес, и то предвиђање се, нажалост, обистинило. Предвиђање је засновао на повећаном испуштању гаса радона. Може ли се, уопште, најавити погубно померање тла?

Амерички научници сматрају да средишње подручје Апенинског полуострва, с највећим градом Л`Аквилом, није подесно за проверу таквог предсказивања. Готово цело (око 8.000 квадратних километара) је прекривено вишим и нижим планинама, што значи да је у геолошком погледу веома сложено.

У сваком случају, изложено је непрестаном снажном потискивању једне од највећих плоча, афричке, која се подвлачи испод евроазијске, а испресецано је бројним раседима налик напуклој порцеланској вази. На тако малој површини сусрећу се разноврсне геолошке напуклине, свака с друкчијим одликама.

Деценијама се истраживачи упињу да поуздано докуче када ће се и где тло продрмати, а једна од назнака је појачано цурење радиоактивног гаса радона. Управо је Ђампаоло Ђулијани изјавио да су уређаји измерили веће количине радона шест до 24 сата уочи потреса.

У свим досадашњим испитивањима, међутим, када су бележени могући наговештаји, као што су цурење радона или наелектрисање течности, није се показало да је иједан или више здружених веродостојно предсказао предстојеће померање тла, наглашава геофизичар Кристофер Шолц из Ламонт-Доертијеве осматрачнице у Пасадени (САД). Уосталом, он је пре 36 година предложио да се посматрају промене у стенама и течности на раселинама.

Уколико га данас приупитате да ли дотична препоставка важи или не важи, одговориће да није ни покрепљена, ни оповргнута. Зашто? Зато што су у мерењима прикупљени скромни подаци. У таквим околностима скорашње пострадање у Л`Аквили и околини не представља поуздан и поновљив исход.

Сам Ђампаоло Ђулијани каже да је нужно распоредити знатно више откривача (детектора) да би се исплела раширена мрежа која би надзирала колебања у износу радона. Чини се да је у извесним околностима овај гас навестио озбиљне потресе. Чак и кинески сеизмолози који су, посматрајући подизање подземних вода, понашање животиња и учестало подрхтавање, успешно предвидели веома снажан земљотрес 1975. године, нису били у стању да већ следеће прорекну још један пустошан.

Ишчекујући највећи уздуж раселине Свети Андреја (дугачка око 1.300 километара) у Калифорнији, Американци су – на темељу ишчитавања показатеља из сензора и бушотина – предсказали трус за 1994. који је закаснио, чак, шест година. И продрмао је тло на јужном ободу подручја, знатно даље од начичканих мерача.

Упркос вишедеценијском проучавању, збивања дуж раседа често збуне научнике. Извесно је да би благовремено најављивање представљало „свети грал” сеизмологије. У Индији и Јапану увелико проверавају „радонску најаву”, а појединци завирују и у сателитске снимке не би ли запазили мале поремећаје у јоносфери надајући се да ће на основу промена својстава радио-таласа веома ниске учесталости уочити могуће предзнаке.

Све више међу изучаваоцима земљотреса преовлађује определење да је мудрије имати исправну прогнозу него далекосежно предсказивање. Прогнозе за одређена географска подручја темељиле би се на историјским сазнањима и скорашњим мерењима на раседима, подсећајући на слично предвиђање временских (не)прилика. Према подацима Геолошког прегледа САД, вероватноћа да ће потрес јачине (магнитуда) 6,7 Рихтерове лествице или снажнији задесити област Сан Франциска пре 2032. године достиже 62 процента!

Претходни је у необузданом пиру 1906. разорио поменути велеград и усмртио око 3.000 људи.

Најстарија предсказивања потичу из шестог века пре наше ере. Старогрчки физичар и Питагорин учитељ, Ферекид, надгледајући стрпљиво један кладенац из којег је волшебно ишчезла вода најавио је потрес који се збио три године касније.

-----------------------------------------------------------

Немирна планета

Само су неупућени и необавештени изненађени земљотресима, једном од највећих коби човечанства. Земља се тресе од самог постанка, готово четири и по милијарде година. У том дугом раздобљу очврснула је само пола одсто. Под танком покорицом која је опасује остала је, углавном, житка и усијана маса која се непрестано помера.

Данашња Земљина одећа скројена је од 22 неједнака парчета, 22 континенталне плоче, које се на спојевима додирују и гуркају. Уздуж једних пуца, код других се сабија, а на трећима се смиче. То је последица померања у разним правцима.

Брзина кретања тектонских плоча је од неколико милиметара до неколико сантиметара годишње, зато што оне пливају на огромној житкој маси. Управо на тим шавовима, видљивим из сателита, јављају се потреси. Чак 90 одсто трусова у свету догоди се на овим спојевима, веома ретко на самим плочама, километрима далеко од ивица.

Дакле, нема никаквих изгледа да дочекамо да се наша планета смири. Сеизмички уређаји забележе и до 100.000 мањих и већих подрхтавања тла. Чак 300 подрхтавања на сат, мало ли је! Записано је да су само у 20. столећу усмртили три милиона људи.

Izvor: Politika