Miroslav Veskovic: Evropski „svemirci” računaju na nas

Naš ugledni fizičar, prof. dr Miroslav Vesković, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, juče je izjavio da su u Evropskoj svemirskoj agenciji zainteresovani da se, u dogledno vreme, i istraživači iz naše zemlje, odnosno sa ovog fakulteta pridruže ovoj agenciji i sarađuju na budućim projektima ESA-e.

Kako je za “Dnevnik” objasnio profesor Vesković, ova inicijativa krenula je od jednog istraživača zaposlenog u ESA-i, a pitanje moguće saradnje, delom u nauci, a delom u tehnici, treba prethodno rešiti na državnom nivou.
-Šansa je fantastična. Naravno, za ovakav vid saradnje plaća se određena participacija, ali se taj novac kroz projekte, višestruko vraća državi... kaže prof. Vesković.

On naglašava da prvi korak koji treba da se napravi na Departmanu za fiziku i astronomiju PMF-a jeste formiranje tima istraživača koji bi artikulisao inicijativu o potencijalnoj saradnji s ESA-om, i sa njom upoznao nadležne državne organe u Srbiji, preko kojih bi se, ako ideja bude prihvaćena, dalje institucionalizovalo naše eventualno pridruživanje ESA-i. Našim istraživačima bi se, ako se ova inicijativa realizuje, pružila mogućnost da doprinesu razvoju fundamentalnih istraživanja, ali i vrhunskih tehnika i tehnologija koji su predmet svemirskih programa kojima se bavi ESA, koja je evropski pandan američkoj NASA-i.

Članice Evropske svemirske agencije, čije je sedište u Parizu, su 17 zemalja- Austrija, Belgija, Nemačka, Finska, Francuska, Danska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a Mađarska, Češka, kao i Kanada takođe sarađuju sa ovom organizacijom. ESA je nezavisna organizacija i članstvo u njoj ne podrazumeva obavezno članstvo u Evropskoj uniji. Ipak EU i ESA tesno sarađuju i zajedno planiraju evropsku strategiju za pohode u svemir. Prema podacima iz februara 2005, u ESA-i radi 1.907 naučnika, inženjera, informatičara i administrativaca.

Budžet ove organizacije lane je iznosio 2,977 milijardi evra, koliko je prikupljeno od država članica, u skladu s njihovim nacionalnim dohotkom (u proseku svaki građanin država članica za godišnji budžet ESA-e izdvoji iznos jednak ceni bioskopske ulaznice). Članice mogu dodatno da finansiraju programe za koje su posebno zainteresovane. U upravnom telu ESA-e svaka država članica ima jednog predstavnika, bez obzira na veličinu i finansijske doprinose.

V. Čekić

Izvor: Dnevnik