Mioničani Dragan i Borislava Andrić krstili decu po lideru SPO i njegovoj supruzi

Vuk i Danica iz Komanica

Govorili su mi da se okanem te ideje. Kažu, može dete imati problema zbog imena. Šta, recimo, ako ode u bolnicu da primi vakcinu, a ono doktor radikal. Ili, doktor član SPS-a, priča Andrić
Kada su Borislava i Dragan Andrić iz mioničkog sela Komanice pre dvadeset meseci dobili ćerku, otišli kod kuma Bude da vide šta kum nudi od imena. Kum monarhista od kad zna za sebe, a zajedno sa Draganom osnivač Srpskog pokreta obnove u Mionici, te su se lako usaglasili. Našli da je Jelisaveta, po princezi, mnogo lepo ime, što je bio prvi predlog, i da je Katarina, takođe po princezi, izuzetno ime, ali nema lepšeg od imena Danica.

Normalno, po Dani Drašković. Godinu dana kasnije Borislava opet ostala u drugom stanju, Dragan oduševljen rezultatima ultrazvuka pozvao kuma Budu i rekao mu da smišlja muško ime. Mada su obojica odmah znali ishod "glasanja", kum ipak ispoštovao pravila demokratije, te ponudio tri imena. Dragoljub, po Draži Mihailoviću, Spasoje, po Spasoju Kruniću i - pogađate već...
- Rekao sam mu: kume, ne ide nikako Danica, a da pored nje ne bude Vuk - kaže Buda. Svi "za", niko "protiv", nema uzdržanih.

Jedino se zabrinuli meštani Komanica. Više puta iz komšiluka dolazili kod Draganove majke da je savetuju.
- Govorili, kaži ti njemu da se on okane te ideje. Može dete imati problema zbog imena. Šta, recimo, ako ode u bolnicu da primi vakcinu, a ono doktor radikal? Ili, doktor član SPS-a? Ko zna kakvu vakcinu može da mu da. Kad se rodio, niko od komšiluka nije došao da vidi Vuka. Običaj je da ceo komšiluk dođe.

Dva meseca kod nas niko. Ovo selo je 90 odsto glasalo za socijaliste. U svoje vreme nisu nam u kuću ni ulazili jer smo takvi. Zaobilazili nas. Jer ko god nam dođe u kuću, mi se posvađamo oko politike. Iako je Vuk sad ministar, oni i dalje misle da je on opozicija. A da su oni i dalje vlast. Iz celog sela ja sam jedini išao na demonstracije, zadnji dinar davao sam za autobus da idem u Beograd na mitinge. I nemam ništa od toga.

Kad sam radio u Krušiku u Valjevu, uvek je za mene bio poseban tretman, kao "vukovca". Petog oktobra 2000. jedna grupa mioničkih socijalista, uplašena događajima u Beogradu, uzela je puške i odmetnula se u planinu. Čekali su razvoj događaja i napravili spisak opozicionara koje treba likvidirati ako Milošević uspe da uguši revoluciju. Ja sam bio na tom spisku, znam čak i čoveka koji je bio određen za mene - priča Dragan.

Deca, odmah utvrđeno, imaju određene karakterne osobine bračnog para Drašković. Danica je malo živahnija i prgava, što je nepobitno utvrđeno kad je "otela" novinarski diktafon sa stola i na jedvite jade ga vratila. Posle je bila mnogo besna.

- Vuk, iako ima samo četiri meseca, deluje mirnije, kao i veliki Vuk. To je ono što ja zameram njemu. U svakom vidi čoveka. Možda bi Vuk danas bio glavna stranka da je znao koga da se čuva, što mu je Danica stalno govorila - priča Dragan.

Imao je člansku kartu SPO-a u Mionici, broj 004. Udba razbijala stranku, ali on se nije dao, namiriše "udbu" na kilometar. Od SPO-a, veli, ništa nije dobio, a ni tražio. Dobio jedino Vuka i Danicu. To je doduše sam pravio, ali da ne bi SPO-a, ne zna koje bi drugo ime nadenuo. Još Draškovići nemaju dece, pa i tu, kaže, vidi neku simboliku.

Kum Buda imao je drugi problem. Rekao je supruzi: "Nisam neki fanatik, ali kad bi Vuk tražio da mu dam jednog od naša dva sina, ja ne bio mogao a da mu ne dam".
- Jednog bi mu dao, samo bi morao da se odlučim kog. To bi bilo teško. Da je Dragan dobio dva muška deteta, bila bi dva Vuka. A i ne može svako da dobije sina i ćerku. To je opet neka viša sila - kaže kum.

U Mionici, dodaje, ljudi obično krste decu po političarima oko nekih izbora. Kad je 1992. Mionica postala prva opoziciona opština u Srbiji, još neki su davali sinovima ime Vuk. Posle, kad je Vuk zglajzo, oni tvrdili da to nije po Draškoviću, nego po Karadžiću. Ovi što su posle petog oktobra krstili sinove imenom Vojislav, naglo su se setili koju godinu kasnije da su imali daljeg dedu koji se tako zvao.

Dragan veli da neće nikad kriti po kome mu se zovu deca.
- Bitno mi je samo da budu ljudi, a ne komunisti - izriče na kraju svoju neobičnu pedagošku maksimu.



Izvor: Glas Javnosti \ D. Petrović