Miomi i ciste - kako nastaju i kako se leče
Autor: E.B. | 17.09.2007 - 08:00

Najnovije statistike pokazuju da čak 80 odsto žena ima miome ili policistične jajnike. O tome kako nastaju i kako se leče govori doktorka Slavica Vasiljević, ginekolog.

Miomi materice
Miomi se najčešće javljaju između 35. i 55. godine života, a u praksi svaka peta žena tokom života ima miom.

Uzrok nastanka
Uzrok nastanka nije poznat. Zna se da estrogen (hormon jajnika) podstiče rast mioma, ali nije uzrok nastanka. Rast mioma podstiče i humani placentni laktogen, pa miomi izrazito rastu u trudnoći. U osnovi svi tumori (pa i miomi) nastaju kada se promene kontrolni mehanizmi koji regulišu rast i razvoj ćelija. Stručno mišljenje je da genetska mutacija unutar matičnih ćelija predstavlja glavni razlog i prvi korak u nastanku tumora. Svi miomi su u početku lokalizovani u mišiću materičnog zida. Vremenom rastu prema materičnoj duplji (submukozni miomi) ili prema površini (subserozni miomi). Pored ovih, postoje i cervikalni miomi koji su lokalizovani unutar tkiva grlića materice.

Simptomi
Čak 35 odsto mioma ne daje nikakve simptome i njihovo postojanje se otkrije prilikom kontrolnih ginekoloških pregleda. Ipak, ukoliko se neki simptomi jave, onda su sledeći:
- obilna, nepravilna i produžena menstrualna krvarenja
- bol i napetost u donjem delu trbuha, zbog pritiska, često izazivaju poremećaj pražnjenja debelog creva i bešike
- neplodnost u 2-10% slučajeva, spontani pobačaj, naročito u drugom i trećem trimestru trudnoće kada pod uticajem hormona mogu znatno da porastu.

Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja posle rutinskog pregleda, a položaj, broj i veličina mioma se precizno određuju ultrazvučnim pregledom. Što se terapije tiče, ona zavisi od veličine mioma i simptoma koji se javljaju. Oni bez komplikacija se mogu lečiti hormonima. Prepisuju se lekovi koji sadrže gestagene (6-12 meseci), iz grupe gonadotropina „danazol“, u cilju zaustavljanja menstrualnih krvarenja, GnRH agonisti. Takođe se daju subkutane injekcije, intranazalni sprej ili implanti sa produženim dejstvom „zoladex“. Veliki miomi koji prouzrokuju izražene simptome i komplikacije leče se hirurški ili odstranjivanjem materice.

Ciste jajnika
Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim tkivom, nalaze se u jajniku ili na njemu. Većina se povlači između prvog i trećeg meseca, nakon nastanka, sama od sebe.

Simptomi:
- promene normalnog menstrualnog ciklusa
- bol tokom ili nakon seksualnog odnosa
- osećaj punoće i oticanja u donjem delu trbuha
- promene u mokrenju ili pražnjenju creva.

Ciste se dele na:
Funkcionalne - reč je o folikularnoj cisti koja nastaje usled izostanka pucanja folikula u vreme ovulacije. Može narasti i do šest-sedam centimetara. Kao podgrupa javlja se luteinska cista. To je funkcionalna cista žutog tela koja nastaje tek nakon oslobađanja jajašceta iz folikula tokom ovulacije. Ukoliko prilikom ovulacije i pucanja folikula dolazi do snažnog krvarenja, u šupljini folikula nastaje hemoragična cista.
Dermoidna cista - odnosno teratom je dobroćudni tumor jajnika koji čini 15-20 odsto svih cista jajnika. Javlja se između 20. i 30. godine života i ovo je najveći tumor jajnika.
Endometriotične ciste - ispunjene su gustim tečnim sadržajem (menstrualnom krvlju, tamnobraon boje).
Usled nepravovremenog lečenja može doći do sledećeih komplikacija: prsnuće ciste, uvrnuće peteljke ciste i prsnuće, suženje porođajnog kanala. Retko kad se javlja zloćudna alteracija. Ukoliko dođe do prsnuća, javlja se jak bol u donjem delu trbuha, slabost, mučnina, povraćanje. Obavezna je hitna hirurška intervencija.

Lečenje
U većini slučajeva ciste se spontano povlače i zahtevaju samo ultrazvučno praćenje i kontrolu. Koriste se i hormonski preparati u smislu gestagenske supstitucije u drugoj fazi ciklusa (primolut nod, provera, dabroston), kao i kontraceptivne pilule koje mogu zaustaviti rast i pojavu cista. Ukoliko su veće od pet centimetara i ne reaguju na datu terapiju, potrebno je pored ultrazvučnog pregleda uraditi i markere iz krvi (Ca 125, CA 19, 9, CEA, AFP, beta-HCG) i pregled veličine protoka krvi kroz cistu (dopler). Nakon toga se razmatra njeno operativno uklanjanje ili klasična operacija kada se postavi dijagnoza.

Izvor: Blic