Miodrag Radovanović „Mrgud“ (Čačak, 20. avgust 1929) je srpski glumac.

Uloge

---

1960.    Silan čovek    
1961.    Mica i Mikica    
1961.    Uoči odlaska večernjeg voza    
1962.    Sektor D    
1962.    Kišobran, osveta i uzica    
1963.    Odmazda    
1963.    Kobna pločica (TV)    
1964.    Lutanje jedne duše    
1965.    Maestro    
1967.    Jegor Buličov (TV    
1967.    Braća i sestre (TV)    
1968.    Prodajem stara kola    
1968.    Na rubu pameti    
1968.    Stubovi društva    
1968.    Prljave ruke    
1968.    Vukadin    
1969.    Donator    
1969.    Služavka    
1969.    Čudesan svet Horasa Forda
1970.    Jepe brđanin (TV)    
1970.    Francuski bez muke (TV)    
1971.    Kapetan iz Kepenika    
1971.    Pesnikova pisma    
1971.    Haleluja    
1971.    Nirnberški epilog    
1972.    Afera nedužne Anabele    
1972.    Rozenbergovi ne smeju da umru    
1972.    Poraz    
1972.    Ćelava pevačica    
1972.    Lica    
1972.    Damon    
1972.    Ženski razgovori    
1973.    Oni lepi rođendani    
1973.    Diogenes    
1973.    Poslednji    
1973.    Apotekar, bludnica i veliki doktor    
1974.    Petao nije zapevao    
1974.    Naši očevi    
1974.    Protiv Kinga    
1974.    Dimitrije Tucović    
1975.    Salaš u Malom Ritu (TV serija)    
1975.    Kraj nedelje
1975.    Andesonvil - Logor smrti    
1975.    Suđenje    
1975.    Otpisani    
1976.    Salaš u Malom Ritu (film)    
1976.    Grešno dete    
1976.    U banji jednog dana    
1976.    Čovek koji je bombardovao Beograd    
1976.    Grlom u jagode    
1977.    67. sastanak Skupstine Kneževine Srbije
1977.    Crni dani    
1977.    Nikola Tesla    
1977.    Miris poljskog cveća    
1978.    Slučaj u tramvaju    
1978.    Tomo Bakran    
1978.    Španski zahtev    
1979.    Slom    
1979.    Prva srpska železnica    
1979.    Pripovedanja Radoja Domanovića    
1980.    Beogradska razglednica 1920.    
1980.    Lude godine 2    
1980.    Proleće života    
1980.    Splav meduze    
1981.    Svetozar Marković    
1982.    Daleko nebo    
1982.    Sabinjanke    
1982.    Smrt gospodina Goluže    
1983.    Licem u lice u Napulju    
1983.    Poslednje sovuljage i prvi petli    
1983.    Karađorđeva smrt    
1984.    Džoging    
1984.    Veliki talenat    
1984.    Varljivo leto '68    
1984.    Ambasador    
1985.    Crvena baraka    
1985.    Dvostruki udar    
1985.    Orkestar jedne mladosti    
1986.    Odlazak ratnika, povratak maršala    
1986.    Mis    
1986.    Vrenje    
1986.    Majmun u tramvaju    
1987.    Pogrešna procena    
1987.    Lager Niš    
1987.    Nadvožnjak    
1987.    Mesto susreta Beograd    
1987.    Bolji život    
1987.    Vuk Karadžić    
1988.    Inat    
1988.    Roman o Londonu (serija)    
1988.    Četrdeset osma - Zavera i izdaja    
1988.    Balkan ekspres 2    
1989.    Boj na Kosovu    
1989.    Svet    
1989.    Balkan ekspres 2    
1990.    Sumnjivo lice    
1990.    Kolubarska bitka    
1990.    Zaboravljeni    
1990.    Gle, Srbi    
1991.    The Hottest Day of the Year    
1992.    Povratak Vuka Alimpića    
1993.    Raj    
1993.    Kockar    
1994.    Teatar u Srba    
1993-1994.    Srećni ljudi    
1995.    Nasleđe    
1995.    Kraj dinastije Obrenović    
1998.    Dosije 128    
1998.    Knez Mihailo    
1998.    Porodično blago    
1999.    Nebeska udica    
2000.    Senke uspomena    
2003.    Ilka    
2006.    Gde cveta limun žut (dokumentarac)    
2007.    Ljubav, navika, panika    
2007.    Maska    
2008.    Kraljevina Srbija    
2008.    Zaboravljeni umovi Srbije    
2007-2008.    Vratiće se rode    
2008.    Poslednja audijencija    
2009.    Moj rođak sa sela    
2009.    Gorki plodovi    
2009.    Ono kao ljubav    
2010.    Selo gori, a baba se češlja (TV serija)    
2012.    Šešir profesora Koste Vujića (film iz 2012)    
2012.    Montevideo, Bog te video! (TV serija)    

Izvor: Wikipedia

Miodrag Radovanović: Šicer za sva vremena!

Mila majko, kako nas je, kao klince, šćućurene pored televizora, plašio taj Nemac - Šicer, dok u seriji "Salaš u Malom ritu", hladan kao špricer, izgovara rečenicu: "Bićete streljani!" Detinjstvo je davno prohujalo, uostalom kao i svi ratovi, ali je rola glumca Miodraga Radovanovića Mrguda ostala za sva vremena.

Preko puta nas, u nekadašnjoj kafani "Otadžbina", a sada poslastičarnici, u Bulevaru kralja Aleksandra, sedi TV Šicer. Jede tortu i sa nama deli svoje slatko parče TV slave. Miran i drag sagovornik, kome i dalje lepo pristaju "veseli" brčići, ali nadimak Mrgud nikako.

Kada gleda neku predstavu publika se uvek identifikuje sa plemenitim likom, retko kada sa - negativcem. Lik Šicera, jednog od najkompleksnijih likova zlikovca, naša publika je prihvatila. Taj fenomen Radovanović objašnjava konkretnim primerom:

- Jedan profesor Pravnog fakulteta sreo me u perionici automobila i rekao: "Vi ste, čoveče, meni ušli kroz prozor u kuću". Želeo je, valjda, da kaže da sam ga igrom toliko iznenadio da je očekivao da mu na vrata uđe sve poznato, a ovo mu je bilo sasvim novo i drugačije.

Za početak, toliko o Šiceru, a odakle nadimak Mrgud? Nasmejani Mrgud kaže da mu ga je nadenuo čuveni kondicioni trener Crvene zvezde Peđa Stanojević. Za vreme Drugog svetskog rata kao dečaci su se gađali kamenicama i ciglama, i ratovali. Radovanović mu se učinio kao mrgudan - klinac. Ispočetka se Mrgud ljutio na taj nadimak, kasnije ga je i prihvatio. I dan-danas se tako predstavlja.

Za sebe kaže da je remorker, mali brod koji šlepa velike. Taj njegov "brodić" ni u 83. godini plovidbe ne staje. I dalje se drži izjave da "jede i pije" pozorište. Plastično rečeno, to čini zbog egzistencije. Na jesen ga u Jugoslovenskom dramskom pozorištu čekaju predstave: "Skakavci", "Tako je moralo biti" i "Mletački trgovac", a u Narodnom pozorištu "Velika drama".

Objašnjava nam da njegov život nije prošao naročito dramatično. Otac mu je u Čačku držao hotel "Srpski kralj". Sa setom, ipak, pripoveda da nikada, osim za Božić i Uskrs, nisu imali porodični ručak. Ali, jedne večeri, seli su za zajednički sto, gde je primetio da je otac zagrlio majku. Bio je toliko ushićen tim činom da im je priredio malu predstavu i izrecitovao nekoliko pesmica naučenih u obdaništu.

Mada mu je tada, kao šestogodišnjaku, sudbina odredila čime će se baviti u životu, "pravi" glumac je postao mnogo kasnije. Prvo je studirao agronomiju, a u glumce se upisao u 23. godini u klasi Mate Miloševića. Te "poodmakle" godine kumovale su tome, kako kaže, da nikad nije imao scensku mladost. Ali sve kasnije uloge potvrdile su njegovu scensku zrelost. Nema tog klasika po imenu i prezimenu kojeg nije igrao.

Iako mu je Šicer obeležio blistavu karijeru, pozorište mu je i dalje na prvom mestu. Ono je za njega stvarnije od života. Kazuje da se u njemu može videti i doživeti sve plemenito, sve uzvišeno, sve pokvareno, sve neljudsko, ogorčeno, oduševljeno i sve mnogo istinitije nego što je u životu.

Od prve do poslednje uloge Miodrag Radovanović glumi "iz glave". Smatra da se talenat ne uči na Akademiji, već zanat, način glumačkog mišljenja. Fakultet dramskih umetnosti je i zaslužan za toliki broj, kako kaže, savršenih, sjajnih i belosvetskih mladih glumaca.

U svojoj više od pet decenija blistavoj karijeri sagovornik "Novosti" nam kaže da je stigao da se bavi i politikom. Krajem sedamdesetih bio je delegat u Veću udruženog rada Skupštine Srbije. Govori da su ga izabrali jer je bio potreban "neko iz kulture". Dakle, bavio se samo tom sferom, nigde nije išao da priča i agituje.

Kada je razgovor pomalo odmakao, Radovanović je hteo nešto posebno da naglasi. A to je - ne može sebe da podeli na dva života, privatni i umetnički.

- Naravno da bi bilo smešno kada bi kao kralj Lir ušao u tramvaj. Osećam se kao normalan građanin, osim što su moja umetnička razmišljanja, šaputanja, specifičnija.

U nastavku ga pitamo za njegove "redovne" aktivnosti.

- Volim da pravim biblioteke, ormare od drveta pomoću najprostijih alata. Ne mislim da me rad obavezno spasava ovoga što nam se dešava. Ako bi trebalo negde vaditi most iz reke, ja bih i to uradio, jer je to za opšti spas. Ako većina ljudi postane svesna toga, onda ćemo, kao narod, doživeti pravi ljudski doživljaj i preporod.

Očigledno, našeg sagovornika Miodraga Radovanovića Mrguda nije napustio entuzijazam iz 1946. godine kada je gradio prugu Brčko - Banovići. Doduše, tada je gradio prugu, a sada bi, ako treba, i da vadi mostove.

Mrgud ne krije da su mu među omiljenim glumcima legendarni Milivoje Živanović i Branko Pleša. Ali dodaje da je oduševljen glumicom iz mlađe generacije - Anitom Mančić. U svetu ljudi sa velikog platna posebno izdvaja Aleksandra Berčeka, koji je za njega naš najbolji filmski glumac.

Mrgud je i dalje tražen na sve strane. Najšira publika može ga videti u seriji "Montevideo Bog te video", a donedavno i u "Selo gori, a baba se češlja", "Vratiće se rode", "Moj rođak sa sela"... Na sve to odgovara: "Šta da radim kad me svi traže".

Izvor: Novosti