Minerali - „Iskre života”


Magnezijum jača nerve i sprečava depresiju, cink poboljšava pamćenje, fosfor podstiče duhovnu energiju...
Razlozi različitih ponašanja u ovo stresno doba, osim onih dobro poznatih, kriju se, češće nego što to mnogi znaju, i u neodgovarajućem sadržaju hrane i načinu ishrane.
Većina nas se hrani po navici ili kako mora. Najviše se jedu ugljeni hidrati, proteini i masti. O zaštitnoj funkciji nekih sastojaka hrane manje se vodi računa. Blagotvorna uloga vitamina danas je mnogima poznatija pa su ove materije sve prisutnije na trpezi, ali minerali kao da još nisu našli svoje „mesto pod suncem” u našim kuhinjama. Otuda, često je slučaj da i naoko dobro uhranjene osobe pri prvom i najmanjem fizičkom ili emotivnom stresu dožive zdravstveni ili psihički „kolaps”.
Samo biljke mogu da iz prirode uzimaju i prerađuju minerale. NJih ima, ali znatno manje, i u mesu biljojeda. Zbog opšte zagađenosti, i, naročito, ispošćenosti zemlje, i same biljke dobijaju sve manje minerala, s pravom nazvanih „iskrama života”. A da to jesu, svedoče i činjenice da, na primer, magnezijum jača nerve i sprečava depresiju, cink poboljšava pamćenje, fosfor podstiče duhovnu pokretljivost. „Kamen temeljac” kostiju i zuba - famozni kalcijum - poznat je i kao „hrana nerava”. Zbog nedostatka joda, štitasta žlezda pravi mnoge probleme, a bez gvožđa javlja se umor koji je uvod u mnoge druge zdravstvene nedaće. Bez minerala nema hormona niti 700 poznatih i, pretpostavlja se, još najmanje deset puta toliko neidentifikovanih enzima (fermenata), a za svaku reakciju u organizmu potreban je neki poseban enzim.
Teške posledice po stabilnost nervnog sistema izaziva i avitaminoza. Nervima su neophodni vitamini A, B2, B6, B12, E, biotin, pantotenska i nikotinska kiselina. Protiv stresa, ipak, najznačajniji je vitamin C, pogotovo što pospešuje korišćenje nekih minerala (gvožđe, bakar, kalcijum) i vitamina (E i grupa B). Vitamini B i C rastvorljivi su u vodi a svi ostali u masti zbog čega salati treba uvek dodati malo ulja.

Koliko su delotvorni vitaminsko-mineralni dodaci ishrani?

U časopisu „Nutrition” osvanuo je članak o studiji koja je imala za cilj da utvrdi delotvornost vitaminsko-mineralnog dodatka ishrani od 24 komponente u povišenim dozama.
Istraživači su ispitali razne činioce kod 150 učesnika studije. Nakon 12 odnosno, 24 nedelje uzimanja smese merena im je koncentracija odabranih vitamina i minerala, homocisteina, te pokazatelji oksidacije LDL (lošeg) holesterola u krvi. Glavni zaključci studije su da je nakon 12 i 24 nedelje uzimanja suplementa dokazan povišeni nivo vitamina B6, B12, C, E, folata i beta-karotina. Uz to, dokazan je snižen nivo homocisteina i smanjena oksidacija LDL-a. Dosadašnja istraživanja ukazala su na visoku koncentraciju homocisteina, kao činioca rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije ukazuju na smanjen nivo homocisteina, a smatra se da je njegov povišen nivo moguće sniziti dodavanjem vitamina B6, B12 i folata prehrani. U krvi učesnika studije nivo ovih vitamina bio je povišen nakon uzimanja vitaminsko-mineralne smese. Zbog ovog i drugih pozitivnih saznanja o folnoj kiselini, sprovodi se inicijativa obogaćivanja hrane (posebno žitarica) folnom kiselinom. Studije koje proučavaju delovanje vitamina E na oksidaciju LDL-a nemaju uvek saglasne rezultate, no postoje incicije za razmatranje ove sposobnosti vitamina E. Konkretno, u ovoj studiji pronađena je smanjena okidacija LDL-a, a verovatno se to može pripisati visokom udelu vitamina E, C i beta-karotina, hranljivih materija s visokom antioksidativnom aktivnošću.