Milovan Drecun - Operacija Strela :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Dokumentarac se zove Operacija Strela i nema drugog naziva!!!

Evo kraceg izvoda iz knjige: Drugi Kosovski boj, autora Milovana Drecuna.

Operacija “STRELA”

Kada su nakon 45. dnevnih teških i krvavih borbi, NATO stratezi uvideli da stvaranje mostobrana na pravcu Tropoja-Košare-Batuša i dalje prema Jablanici, kojim je trebalo otvoriti put za ubacivanje NATO snaga iz Albanije, neće uspeti prešli su na rezervnu varijantu - proboj preko Paštrika. Taj drugi deo kopnene agresije iz Albanije, pod nazivom „Strela“, odvijao se na vrbničkom pravcu. Cilj te združene akcije NATO avijacije i specijalnih snaga, albanske armije, šiptarskih terorističkih snaga, u kojima je bilo plaćenika, stranih instruktora i mudžahedina, u kojoj je, po pisanju „Vašington posta“ učestvovalo oko 4.000 ljudi, bio je da se energičnim napadom izbije u dolinu Drima, proširi koridor radi ubacivanja jačih snaga i preseče komunikacija Prizren-Đakovica.

Operacija „Strela“ je zapravo odlučivala o ishodu agresije na vojnom planu.
„Strela“ je otpočela žestokim kopnenim napadom 26. maja 1999. godine oko 5,00 časova ujutru na pravcu Gorožup - Planeja.
Veći deo šiptarskih terorističkih snaga je, koristeći noć i pošumljeno zemljište, uspeo da podiđe našim odbrambenim položajima na blisko odstojanje. Napad je na frontu širine oko 6 km počeo u tri linije. U prvom talasu napadalo je oko 1.000 terorista. Ukupno na tom pravcu bilo je koncentrisano između 4.000 i 5.000 terorista u prvom talasu. Po dubini Albanije ešelonirano je oko 12.000 terorista, koji su zajedno sa prvim ešelonom trebali da uđu na Kosmet. Napadnuti deo granice u dužini od 6 km, od Vrbničkog jezera do vrha Paštrika, a po dubini do Planeje, branilo samo 450 boraca. Sem toga, taj pravac, koji zbog visokoplaninskog zemljišta nije omogućavao upotrebu borbene tehnike, bio je izložen neposrednom osmatranju sa teritorije Albanije i tučen od strane avijacije u više navrata.

Na celoj liniji čitav dan dejstvuje artiljerija s albanske strane i NATO avijacije koja traži naše snage po dubini ali ne uspeva da ih nađe. Posle talasa bombardovanja teroristi počinju sa žestokom paljbom koja traje šezdesetak minuta a zatim slede pešadijski napadi u talasima. Tada naša artiljerija pojačava dejstvo i poklapa njihovu artiljeriju a sa VBR-ovima dejstvujemo po njihovoj dubini. Dejstvo naše artiljerije i odbrana boraca na liniji zaustavlja napade višestruko brojnijih terorista na par sati. Sa prvim mrakom počinje artiljerijska vatra nasumice da bi isprovocirali odgovor i tako otkrili položaje naših snaga. Žarko ide od borca do borca, kaže im da svako spremi po tri bombe i stavi ih na dohvat ruke, da olabave osigurače i da ne pucaju dok teroristi ne priđu na 50 m i dohvat bombi. Noć paraju fijuci granata i detonacije. Šta nosi noć 26. na 27. maj?
Borci čuju da teroristi rade u minskom polju. Otkopavaju mine spremajući prolaz za napad. Borci ne vide teroriste ne pucaju. Svi su na položaju, grčevito stežu puške, čula su maksimalno napregnuta a svaki mišić zategnut.

Iščekivanje se završava nešto posle ponoći kada počinje artiljerijska priprema napada. Granate prebacuju položaje boraca. Kreće pešadijski napad mnogo jači od dnevnih. Teroristi prilaze na 50 metara, između naših boraca i njih je proplanak. Oni su na ivici šume s druge strane proplanka, naši na ivici šume sa suprotne strane. Oni počinju da se ukopavaju po grupicama. Iznenada otvaraju vatru po našem desnom krilu prema Paštriku. Pucaju nasumice prema našim rezervnim položajima koji su prazni. Čuju se pokreti terorista ali ih naši borci ne vide. Tu su negde. Prsti boraca su na okidaču. Čekaju. Iza Žarka, koji je u rovu, na pet metara pada bomba. Žarko zaleže. Čuje eksploziju. Detonacija mu podiže noge ali ga ne ranjava jer je zaštićen zemljom. Terorista je bacio bombu sa dvadesetak metara. Ostali su puzeći prišli na trideset metara. Počinje strahovita paljba sa obe strane. Ništa se ne vidi sem bljesaka od municije. Puca sa svih strana, hiljade kuršuma zviždi pored glava boraca, udaraju u drveće, kidaju grane, lome kamenje. Mitraljezi štekću. Cevi oružja su usijane. Noć je paklena. Teroristi su suviše blizu. Sada se lomi odbrana. Nema vremena da se napad odbije puškama i mitraljezima. Teroristi samo što nisu skočili u rovove.

Povući se ili poginuti?
Niko ni ne pomišlja da ostavi položaj. Tuku se junaci prsa u prsa i sve za Srbiju i samo za Srbiju. Žarko gromoglasno komanduje: „Bombe bacaj - paljbu u visini trave“. borci iz rovova bacaju pripremljene bombe. Svako baca po tri. Nastaje pakao. Lete geleri na sve strane, zemlja i kamenje pršte, krv teče. Nakon bombi borci otvaraju silovitu vatru. Teroristi su izbezumljeni. Ustaju. Borci bacaju osvetljavajuće mine iz minobacača. Ođednom je nebo osvetljeno kao da se neko čudno novo sunce rodilo. Borci vide teroriste koji beže i čuju strašnu kuknjavu, urlanje i jauke. Počinju da ih tuku tromblonima, mitraljezima i automatskim puškama. Beže zlotvori glavom bez obzira natrag u Albaniju, potpuno su razbijeni. Pedeset do šezdeset zlikovaca je ubijeno.
Sviće novi dan - 27. maj. U samo zoru nastavljaju se napadi terorista uz masovnu podršku haubica, višecevnih bacača raketa, minobacača albanske armije.

Teroristi non-stop napadaju u talasima. Prvo ide artiljerijska priprema, pa pešadijski napad uz dejstvo lovačko-bombarderske i strategijske avijacije NATO. Dnevno se smenjuje 5-6 talaca napada. Oko 14,00 časova, 29. maja, iz dubine Albanije stiže 11 autobusa sa teroristima pored njihove karaule Pogaj. Kapetan Dimitrijević sa 150-200 m ispod vrha Paštrika navodi „Goluba“ i minobacače 82 i 120 mm koji direktno poklapaju iskrcavanje terorista iz autobusa. Teroristi imaju ogromne gubitke. Leševe su odvozili kamionima prema Pogaju. Naši borci ih slušaju na motorolama. Teroristi, koji međusobno razgovaraju na hrvatskom, traže pomoć. Kasno popodne im stižu kamioni za izvlačenje mrtvih i ranjenih.

Dva strategijska bombardera B-52, koji nose po 49 tona ubojitih sredstava, 30. maja tuku naše položaje u istočnom delu sela Planeja u dva naleta. Oko podneva dva B-52 su u isti mah izručili smrtonosni teret na prostor 300h300 metara. Začula se užasna detonacija, kao da je eksplodirala atomska bomba. Bu,bu,bu,bu... ođekivalo je dok se tlo pomeralo. Selo je zbrisano. Podigao se dimni stub prečnika 1,5 do 2 km. Od kuća su ostale gomile kamenja i cigli. Zemlja je spržena kao u nekom katastrofalnom požaru. Borci koji su bili na susednim položajima krenuli su u pomoć. Dok su izvlačili povređene stalno je po njima dejstvovala avijacija. Povređena su dva borca koji su izvlačili ranjene. Bilo je izuzetno teško izvući ranjene i osakaćene ispod ruševina. Trebalo ih je ručno otkopati uz stalno dejstvo avijacije. Ranjeni su prebacivani na granama, šatorskim krilima i vratima. Iz ruševina su ih izvlačile i žene - dobrovoljci Slađana Milenković, koja je nekoliko dana poginula, i Marina Jelić.

Za to vreme, u dva naleta, jake snage terorista, njih 400-500, krenule su u napad. Prilikom napada aviona B-52 poginuo je jedan borac a dvadeset ih je ranjeno.
Na samom Paštriku, tačnije na brdu Vrapče kapetan Zvezdan je sa malobrojnim borcima odolevao teroristima. Između zaposednutog i novog položaja desno, Zvezdan je imao brisani prostor koji je neprijatelj tukao svrha Paštrika. Tog dana Zvezdan sa dva vojnika pretrčava prolaz koji teroristi tuku da bi došao do minobacača kojim je hteo da pokloni snajper koji se ponovo oglasio. Dok je, oko 10 časova i 15 minuta, nameštao minobacač Zvezdan čuje: „Stiže“. Mina je letela prema njima. Poterao je vojnika Boru iz Gornjeg Milanovca da se skloni uzbrdo i bacio se na njega. Osetio je snažan prasak od koga je trenutno ogluveo. Od detonacije je poleteo u vazduh. Mina je pala na 3-4 m od njega. Bora je ranjen u ruku a drugi vojnik je dobio dva gelera u nogu. Ćiri je geler ogulio kožu do kičme. Teroristi su počeli sa tri do četiri minobacača žestoko da ih tuku, precizno ih poklapajući. Očito su minobacačima rukovali specijalci. Jedna mina pada direktno u rov, u kome je vojnik. Detonacija ga iz rova baca na susednu stenu gde ga pogađaju snajperski hici. Jedan borac je zauvek napustio borbeni stroj. Drugi vojnik, rezervista, koji je bio u istom rovu, desetak sekundi pre eksplozije mine izašao je da pije vodu i spasio se. Kada se okrenuo i video da je rov pogođen izgubio je moć govora. Progovorio je tek sutradan.

Podno Paštrika, 31. maja oko 6 časova i 30 minuta, počeo je najžešći kopneni napad iz Albanije koji je neprekidno trajao sedam sati u talasima. Od 10,00 časova u napad se uključila i avijacija NATO koja je dejstvovala po rejonu objekta Čeja i Planeja sa oko 40 projektila koji nisu direktno pogodili položaje naših boraca.
Teroristi su napadali iz dva pravca uz istovremeni napad preko vrha Paštrika. U neprekidnim dejstvima, od prvog do poslednjeg talasa, u napadu je bilo preko 1.000 terorista. Od siline borbi i zemlja i nebo su goreli. Naši borci su bili na izabranim položajima a teroristi iznad njih odakle su dejstvovali artiljerijom i minobacačima. Nakon artiljerijske pripreme teroristi kreću u napad. Izlaze na čistinu. Naši borci ih puštaju da priđu na oko 200 m i otvaraju sasređenu vatru iz minobacača, haubica i snajpera. Vraćaju ih na prve položaje. Teroristi kreću u novi napad, u streljačkom stroju, razređeni, fanatično jurišaju. Sa njihove strane teren pada pa dolaze u položaj gde ih naši borci ne mogu gađati. Zato dejstvuju minobacači. Zbog jačine odbrane teroristi se vraćaju. Na grupe koje ostaju koncentriše se vatra. Liniju Drim-Binaj agresor žestoko napada uz sadejstvo avijacije. Naši borci uporno brane liniju. Imamo 30 ranjenih boraca.

Teroristi prilaze na 50 m, uspevaju da se ukline kod Binaja. Oko 14,00 časova strategijska avijacija poklapa prednji kraj linije Drim-Binaj. Ima mrtvih. Borci brane liniju ali svi misle da im nema spasa i da sami sebe otpisuju. Boževski se javlja pukovniku Deliću i kaže mu: „Gotovi smo, borićemo se do poslednjeg“. Delić mu radio-vezom odgovara: „Nazad nema, samo napred. Nemoj da okrećeš glavu nazad, nazad nemaš gde“. Borci ostaju bez hrane i municije. Naši minobacači, višecevni bacači raketa i haubice dejstvuju izuzetno precizno po dubini terorističkih snaga koje kreću u napad. Poslednjim atomima snage, iscrpljeni borci sa Srbijom u srcu, uz ogromne napore, odbijaju napad i vraćaju agresora.

Izjava generala Delića o Operaciji Strela:

General Delić otkriva i do sada nepoznate detalje o kopnenoj agresiji na SRJ.
- Prvi kopneni napad sa teritorije Albanije počeo je 9. aprila 1999. iz pravca Košara. U njemu su učestvovale tri šiptarske brigade potpomognute pešadijom i artiljerijom albanske vojske. Drugi, operacija "Strela", započeo je 27. maja preko planine Paštrik u zoni moje brigade. Napala nas je pešadija OVK-a, albanska vojska, Amerikanci iz vazduha i operativna grupa "Jastreb", pet hiljada Američkih vojnika pristiglih iz baza u Nemačkoj. Imali su helikoptere tipa "apač", sva moguća sredstva za prisluškivanje i logističku podršku. Takođe, u operaciji "Strela" učestvovala je i tzv. Atlantska brigada sa oko nekoliko stotina ljudi, većinom šiptara rođenih u Americi i manji brojem onih koji su rođeni na Kosmetu a otišli da žive u SAD - ispričao je general- major Delić.