Počelo suđenje Florans Artman
Autor: Beta | Foto:FoNet | 15.06.2009. - 12:45

Suđenje Florans Artman, bivšoj portparolki glavne tužiteljke optuženoj za nepoštovanje suda, počelo je danas pred Haškim tribunalom uvodnim rečima optužbe i odbrane.

Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte.
U uvodnoj reči, tužilac Brus Makferlejn rekao je da će dokazi pokazati da je Artmanova u svojoj knjizi "Mir i kazna" i tekstu koji je objavio Bošnjački institut svesno i namerno objavila sadržaj odluka žalbenog veća Tribunala, iako je znala da su one odlukom sudija poverljive.
"Mi ćemo dokazati da reči koje je ona upotrebila nisu bile upotrebljene slučajno i da je, u suštini, to bio znak njenog prkosa" prema Tribunalu, rekao je tužilac.
Makferlejn je naznačio da tema procesa nisu "sukob u bivšoj Jugoslaviji, ni zločini, ni ko je za to kriv, kao ni lično mišljenje Artmanove, niti šta mediji o tome kažu", već samo "odgovornost" Artmanove za "ono što je sama odlučila da objavi".
Nasuprot tome, branilac Karim Kan tvrdio je da su informacije koje je Artmanova objavila ranije već bile objavljivane, između ostalog i u Njujork tajmsu, te da se stoga nisu mogle smatrati poverljivim.
Zastupnik odbrane je protumačio i da je sam Tribunal posredno - nekim drugim odlukama - poništio poverljivost odluka o čijem je sadržaju Artmanova pisala.
Advokat Kan negirao je da je Artmanova imala nameru da ometa sprovođenje pravde, niti delovala nasuprot dužnosti zvaničnika Tužilaštva, napominjući da je druga odluka zbog čijeg je objavljivanja optužena doneta tri dana pošto je ona, početkom aprila 2006, napustila Tužilaštvo.
U nastavku procesa, tužilac Makferlejn će kao svedoke izvesti predstavnika francuskog izdavača knjige Mir i kazna i bivšeg sekretara Tribunala.
Odbrana je najavila da će izvesti tri svedoka, među kojima je i direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
Po optužnici, Artmanova je u svojoj knjizi i još jednom članku objavila poverljive odluke žalbenog veća Tribunala iz postupka protiv Slobodana Miloševića.
Artmanova je u tekstovima tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.


Izvor: Blic

Tužilac traži novčanu kaznu za Floran Artman
Autor: Beta | 03.07.2009. - 14:20

Suđenje Florans Artman optuženoj za nepoštovanje suda, okončano je danas pred Haškim tribunalom zahtevom tužioca da Artmanova bude osuđena na novčanu kaznu i predlogom branioca da ona bude oslobođena.

Floran Artman
U završnoj reči, tužilac Brus Makfarlejn tvrdio je da je dokazao da je Artmanova namerno objavila dve poverljive odluke žalbenog veća Tribunala i hotimično ometala sprovođenje pravde. Makfarlejn je kao "primerenu" predložio novčanu kaznu između 7.000 i 15.000 evra.
Nasuprot tome, branilac Karim Kan tvrdio je da navodi optužnice nisu dokazani, a da bi osuđujuća presuda Artmanovoj imala poražavajući učinak na "slobodu izražavanja i prava žrtava".
Odbrana je stoga zatražila da Artmanova bude oslobođena.
Sudsko veće predsedavajućeg Bakonea Molotoa, presudu će doneti naknadno.

Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine optužio za nepoštovanje suda zato što je u knjizi "Mir i kazna" i jednom tekstu obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006. Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte. U knjizi i tekstu, Artmanova je tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.

Tužilac Makfarlejn je u današnjoj završnoj reči ocenio da dokazi pokazuju da je Artmanova bila svesna - kao što je u knjizi i napisala - da su odluke Tribunala bile poverljive, ali ih je, uprkos tome, svesno objavila. Po tužiocu, to je bio "izraz javnog prkosa" prema Tribunalu.
Kao olakšavajuću činjenicu, Makfarlejn je naveo to što knjiga Artmanove "nije bila uspešna".
Branilac Kan je uzvratio da tužilac "očajnički pokušava da dođe do osuđujuće presude, bez obzira na realnost i ponašanje Artmanove".

Izvor: Blic

Okončano suđenje Artmanovoj
Beta, 03.07.2009 12:30:13    Ocena:
1.13 (Glasova:
  [Oceni]    Komentara: 2 [Postojeći komentari]
 HAG - Suđenje Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje suda, okončano je danas pred Haškim tribunalom zahtevom tužioca da Artmanova bude osuđena na novčanu kaznu i predlogom branioca da ona bude oslobođena.
U završnoj reči, tužilac Brus Makfarlejn tvrdio je da je dokazao da je Artmanova namerno objavila dve poverljive odluke žalbenog veća Tribunala i hotimično ometala sprovođenje pravde.
Makfarlejn je kao "primerenu" predložio novčanu kaznu između 7.000 i 15.000 evra.
Nasuprot tome, branilac Karim Kan tvrdio je da navodi optužnice nisu dokazani, a da bi osuđujuća presuda Artmanovoj imala poražavajući učinak na "slobodu izražavanja i prava žrtava". Odbrana je stoga zatražila da Artmanova bude oslobođena.
Sudsko veće predsedavajućeg Bakonea Molotoa, presudu će doneti naknadno.
Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine optužio za nepoštovanje suda zato što je u knjizi "Mir i kazna" i jednom tekstu obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte.
U knjizi i tekstu, Artmanova je tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
Tužilac Makfarlejn je u današnjoj završnoj reči ocenio da dokazi pokazuju da je Artmanova bila svesna - kao što je u knjizi i napisala - da su odluke Tribunala bile poverljive, ali ih je, uprkos tome, svesno objavila.
Po tužiocu, to je bio "izraz javnog prkosa" prema Tribunalu.
Makfarlejn je naznačio i da je, pošto je knjiga objavljena, sekretar Tribunala pismom upozorio Artmanovu da je objavila poverljive podatke, ali da je ona zatim to ponovo učinila u tekstu na internet stranici Bošnjačkog instituta, uklanjajući samo izričitu napomenu da je reč o "poverljivim" odlukama suda.
Tužilac je tvrdio i da je u razgovoru sa njim i sama Artmanova potvrdila da je za poverljive dokumente znala zato što je "imala dobre izvore".
Kao olakšavajuću činjenicu, Makfarlejn je naveo to što knjiga Artmanove "nije bila uspešna".
Branilac Kan je uzvratio da tužilac "očajnički pokušava da dođe
do osuđujuće presude, bez obzira na realnost i ponašanje Artmanove".
Kan je ponovio da su odluke o čijem je sadržaju Artmanova pisala "već bile u javnosti" pre objavljivanja knjige, a kao primer je naveo tekstove Instituta za izveštavanje o ratu i miru (IWPR), Njujork tajmsa i Internešnel herald tribjuna.
Osuditi Artmanovu, po oceni odbrane, bio bi izraz "pravničkog fundamentalizma", jer bi značilo da i samo pominjanje poverljivog statusa neke odluke povlači krivičnu odgovornost.
Branilac Kan je odbacio optužbu da je Artmanova namerno ometala sprovođenje pravde, naglasivši da ona nije mogla imati tu nameru zato što je suđenje Slobodanu Miloševiću već bilo okončano u trenutku objavljivanja knjige.
"Odbrana stoga smatra da Artmanova mora biti oslobođena...Presuda bi imala poražavajući učinak na pravo na slobodu izražavanja i prava žrtava", zaključio je Kan.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.