Milojko Pantić
'Evo igrača Partizana, a evo i naših', nije bio lapsus. Bio u braku dva meseca sa 23 godine, pa se razveo. Volontirao na RTS dve godine, pa se tek onda zaposlio. Prenosio je sportske priredbe preko 30 godina. Objašnjava čijom 'zaslugom' ga više nema na nacionalnim frekvencijama
Dobar dan, gospodine Pantiću, mi bismo da uradimo intervju s vama, je l' to problem?

Ne, kakav problem?! Sada baš prođe neko pored mene i viče: "Pantiću, Pantiću..." Ja se okrenem, kada ono neki čovek iz Splita, prepoznao me je posle dugo godina. Ni tamo me nisu zaboravili.

Koja je najdosadnija utakmica koju ste ikada komentarisali?

Zvezda - Partizan, stadion JNA, sedamdeset i neka godina, rezultat 0:0, čista nameštaljka. Igrači beže od lopte, sećam se kao sada. Moca Vukotić izlazi sam pred gol i kreće se u smeru prema korner zastavici da bi kao centrirao, a u stvari dodaje golmanu Zvezde. Što su se dogovorili, stvarno ne znam, ali sam rekao kolegama još na početku utakmice da će biti 0:0, jer je malo nezgodno da bude 1:1, pošto ne mogu da se dogovore ko će prvi da povede. Na kraju utakmice 40.000 ljudi skandira: "Lopovi, lopovi!"Izveštaj u Dnevniku najavio sam rečima: "Poslušajte komentar 40.000 izveštača." Sutradan su i Zvezda i Partizan održali sastanke Upravnih odbora, pa su izdali saopštenje kako sam ukaljao ugled derbija... A 40.000 ljudi, kao nema veze?!

Koja vam je najzanimljivija utakmica?

Ima mnogo zanimljivih, ali ipak imam najdražu. To je, naravno, revanš meč polufinala Kupa šampiona Crvena zvezda - Bajern na "Marakani", i čuveni rasplet na kraju, kada Nemci prvo pogađaju stativu, da bi Zvezda u sledećem napadu dala gol i to na kakav način. Mihajlović je centrirao, a onom nesrećnom Augentaleru je lopta prešla preko noge, a Auman je samo sproveo u mrežu. Nikada se nisam spremao za utakmice, tako da mi je i ono "nebo se otvorilo" samo došlo. Nisam pisao puškice za utakmice, kao recimo Zvonko Mihajlovski, koji pokušava da bude duhovit, a u većini slučajeva ispadao je smešan. Spontanost je, inače, škola Dragana Nikitovića i Mladena Delića, koji je uvek pravio šou od prenosa i zato je bio toliko popularan i poštovan. Sport se sastoji od šoua, biznisa i zabave. Sve to treba ukomponovati u celinu tokom prenosa.

Da li ste bili u kontaktu s Mladenom Delićem?

Kako da ne, redovno smo se čuli, a pre dve godine sam, nažalost, bio i na njegovoj sahrani. Došli su svi njegovi prijatelji iz bivše Jugoslavije. Mi novinari sportski novinari iz eks-SFRJ smo kao familija.

Otkud vi u sportskom novinarstvu?

Na trećoj godini Fakulteta političkih nauka, odlučio sam se za smer novinarstvo. Na prvom predavanju profesor Sergej Lukač rekao nam je da, ako neko hoće stvarno da se bavi novinarstvom, mora da ode u neku redakciju i uči, jer je to zanat. Ja sam ga bukvalno shvatio i odmah otišao u Televiziju Beograd, gde me je lično direktor primio. Nekad se moglo otići kod direktora televizije i kad si niko i ništa. Rekao mi je da je to prvi slučaj da neko hoće da radi za džabe i da se javim Veroslavi Tadić. Kod nje sam imao tremu, jer je bila TV lice, dok mi je direktor izgledao sasvim obično, pošto ga nikada u životu nisam video. Poznavao sam je sa radnih akcija, čak smo imali i neke funkcije koje vam sada ne bi značile mnogo. Naravno, primili su me da radim volonterski, a moj prvi zadatak je bio da napravim izveštaj za treći dnevnik sa sindikalnog sastanka. Tamo su pljuvali vlast, ja sam od toga napravio prilog, koji, naravno, nije emitovan. Posle su me zvali da izveštavam s takmičenja lovaca u kuvanju, shvatite zašto... Prvo pojavljivanje u ulozi sportskog novinara imao sam u emisiji s Rankom Žeravicom. Odabrao sam temu “Sportske hale po selima”, kako bi seljaci zimi imali šta da rade, jer se može pronaći neki talenat. Ranko Žeravica se oduševio temom i podržao je.

Da li ste još nekada poslušali profesora Lukača?

Jesam, i to opet bukvalno. Kada smo završavali studije, rekao nam je da svaki novinar mora da ima sređenu porodicu, ženu kojoj će s posla da se vraća... Ja sam se odmah oženio svojom tadašnjom devojkom. Pošto sam tek tada počeo da se bavim sportskim novinarstvom, na TV Beograd su napravili konkurs samo zbog mene i primili me. Radio sam non-stop, putovao po celoj Jugoslaviji i nisam bio kod kuće. Žena je posle dva meseca tražila razvod braka, a kada sam prihvatio i kada su nas zvanično razveli ona je počela da plače i priča da joj je žao, iako je pola sata ranije rekla da ne može sa mnom. Kupio sam joj veliki buket cveća i nikada je posle toga nisam video. Kasnije sam upoznao svoju današnju suprugu.

Da li je istina da ste napravili lapsus "Na teren izlaze igrači Partizana, a evo i naših"?

To nije lapsus, to je činjenično stanje. Jesam rekao, jer je Crvena zvezda srpski klub, a Partizan je igrao na stadionu Jugoslovenske narodne armije. Igra i dalje, samo se ne zove tako. Nisam ja šovinista, meni je žena iz Splita, ćerke su mi tamo i odrasle. Nemam ništa protiv igrača Partizana, koji su mi svi dragi, ali o rukovodstvu kluba neću da govorim. Meni je zabranjen ulazak na taj stadion i ja tamo ne idem, dok oni ne odu. Biće mi drago da opet posetim stadion JNA. Kada sam posle osvojene titule Partizana početkom 90-ih kada smo bili pod sankcijama rekao da su oni svojim igrama nama pokazali svetlost Evrope, sve je bilo u redu. Ali, kada sam samo nekoliko minuta kasnije pustio prilog o "stradanju jednog fudbalskog vola" koga su oni pekli ispred stadiona i koga su navijači rastrgli rukama i jeli polu sirovog, rekli su kako sam ja protiv Partizana. Pa, ljudi, Badnjevac je slavio ulazak u drugu ligu, pekli su vola, ali je svako imao tanjir, lepinju... Tada me je Vučelić poslao na prinudni odmor, a ja sam otišao kod prijatelja u Švedsku i radio kao konobar, raznosač i još svašta nešto. Tako sam izdržavao porodicu, koja je bila u Beogradu, pošto sam imao platu od 600 maraka, a ovde sam imao primanja od pet maraka.

Koji vam je najveći lapsus?

To, u stvari, nije bio lapsus, već greška i to neverovatnih razmera. Živ sam se pojeo. Na EP u atletici 1991. godine polufinalna trka na 3.000 metara za žene, a u grupi je i naša Snežana Pajkić. Ja sam već na početku trke tražio gde je njen dres i pronašao ga, ne znajući da identičan dres nosi i francuska takmičarka. Celu trku sam navijao za Francuskinju, koja je na kraju ušla u finale. Posle toga, pravimo mi razgovor sa Snežanom, ja joj naravno čestitam ulazak u finale, ona me bledo gleda i kaže da nije ušla u finale. Ja napravim štos, kao ona je u još uvek u šoku da i ne zna od sreće šta se dešava, kada u tom momentu izlaze zvanični rezultati gde piše da je ona deveta, a Francuskinja šesta...

Da li vam nedostaju prenosi sa sportskih borilišta?

Naravno, pogotovo kada vidim ko danas sve radi prenose. Polupriučeni, ljudi s očajnom bojom glasa, koji ne poznaju sport.

Šta se dešava sa vašom emisijom "Sportska galaksija" koju radite zajedno s Borom Čorbom i Bobijem Jankovićem?

Emitujemo se na 38 televizija, imamo plan da napravimo živu emisiju na jednoj od televizija s nacionalnom frekvencijom. Stiže nam gomila pisama i mejlova u kojima zaista ljudi imaju samo reči hvale, jer oni znaju šta valja i ko objektivno izveštava i prenosi sva događanja sa sportskih manifestacija.

Koliko vam je specifičan glas pomogao u građenju karijere?

Ne znam sigurno, ali sigurno da daje dinamiku prenosima.

Izvor: Maxim

Milojko je  kralj !  ovi sadasnji voditelji nemaju pojma, smorim se kad gledam utakmicu.

Milojko je kralj...bilo bi dobro kad bi neko postavio njegove bisere...

Milojko Pantic

(Zvezda - Partizan) "Ide Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, a ne, ipak je to bio Pjanović."
(nekim je cudom prenosio utakmicu odbojkaske reprezentacije Jugoslavije. Kamera polako izostrava sliku sa vrha dvorane, iz pticje perspektive se vide igraci kako se zagrejavaju i on ce):
"Dobro vece prijatelji FUDBALA!"
(i tada nastaje pauza od dobrih 10-15 sekundi i nastavlja):
" ...i ostalih sportova."
"Tribine se žute - sve je u narandžastom"
"I nema Zidana da zida zidove na sredini terena"
(Svajcarac je osvojio zlatnu u necemu i pise na ekranu Switzerland):
" I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji.."
(Farska Ostrva - Jugoslavija, 1997) "Savo Milosevic je postigao gol, to je 12 pogodak Save Milosevica za Saveznu Republiku Nemacku"
(400m u Atlanti) "U stazi cetiri je glavni favorit, Majkl Dzekson... Pardon, Majkl Dzordan." (Nedeljko Kovinjalo se tu ubacuje i kaze): "Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Majkl Dzonson u Americi popularan kao njih dvojica."
"Šraf u našoj fudbalskoj mašini ove večeri"
(fudbal Jugoslavija – Slovenija, 2002)
"Košarkaškim zahvatom je sprečio najgore"
"Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima"
(Španija - Jugoslavija): "I gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime"
(Jugoslavija - Češka, 1997): "Aut za Holandiju."
(Crvena Zvezda - Bajern, 1991):
"Gospodine Galer, imate li casovnik?"
"Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete"
(Jugoslavija - Iran, SP Francuska '98):
"I evo izlaze Peruanci na teren..."
"Nasi nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu, jer im je sesnaesterac prepun Peruanaca."
"Danas nije viden lep fudbal jer su se Peruanci uglavnom branili."
(Crvena Zvezda - Partizan) "Izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih."
(Arsenal – Ajaks): Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu zbog povrede , ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledece:
22. minutes
10. Bergkamp out
Komentar Milojka Pantica:
"U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"
"Siniša, Siniša, dokazao si da si Siniša..."
"Na terenu su dva Stankovica, Dejan Stankovic i Dejan Govedarica"
(krupan kadar na protivnickog igraca): "Ovo je covek koji je napao naseg Dejana - sa ledja"
"U stazi sedam je Sandej Bada iz Nigerije. Dakle, Nedeljko Bada, staza sedam."
"Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete."
"Prodato je 30000 gledalaca...pardon ulaznica!"
"Evo nas na stadionu pod Bistricom."
"Sakrio je Savicevic loptu i izgleda da nema nameru da je vrati protivnickim igracima"



http://www.svastara.com/

hahaahah...ima li ovo audio ili video???

Ma taj je bio i ostao pajser jedina zanimljiva stvar kod gledanja utakmica koje je on prenosio je smejanje njegovoj gluposti. . .

Kralj 

Jedini koji mu može prismrdeti je Sloba Novaković.

Evo jednog Milojkovog bisera sa jedne od poslednjih utakmica Zvezde i Hajduka iz Splta