Ne smemo zaboravljati prošlost
Dokazaću komponente verskog rata u Bosni i Hercegovini. Podatke o žrtvama sakupljam na osnovu formulara koji sam nazvao "Karton žrtve rata". Imena počinilaca zločina nad Srbima iz Drugog svetskog rata nekako su sklonjena. Za vreme poslednjeg rata u mnogim delovima Bosne ubijeno je više Srba nego za vreme Pavelića

Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad Srbima, od početka rata u Bosni i Hercegovini radi na prikupljanju podataka o ubijanju i proterivanju Srba. O ovoj temi je do sad napisao više knjiga, poput "Hronike našeg groblja" i "Zločina nad Srbima - BiH 1992-1995.", ali ne misli da je njegov posao gotov.

- Ovih dana završavam i pripremam za objavljivanje neizneseno svedočenje u korist Slobodana Miloševića. Zanimljivo je da će to svedočenje, ipak, ugledati svet, i to zahvaljujući nekim Amerikancima koji su mi se obratili preko advokata Zdenka Tomanovića. Posebnu pažnju posvetiću opštinama koje se navode u tužbi protiv Miloševića. Druga stvar koju smatram bitnom je da dokažem komponente verskog rata u Bosni i Hercegovini. Na jednoj strani su bili muslimani, a na drugoj hrišćani, bez obzira na to što su i Srbi i Hrvati vodili međusobni rat. Naravno, posebnu pažnju posvetiću i slučajevima Sarajeva i Srebrenice - kaže Ivanišević.

I dosad ste se bavili ovim temama?

Rat još nije bio ni gotov kada sam objavio knjigu "Hronika našeg groblja", a prošle godine sam objavio i knjigu "Zločini nad Srbima". Ja sam hteo da je nazovem "Enciklopedija zločina nad Srbima", ali pokojni Danilo Lazović mi je tražio da promenim ime, da ne bude tako blago. "Kakva enciklopedija," rekao je, "kaži zločin". Osam godina sam skupljao materijal za tu knjigu i skoro svi zločini su tu opisani.

Kako je ta knjiga zamišljena?
U knjizi postoji enciklopedijski pregled dokaza. Gledao sam da bude kratko, ali svaki zločin ima svih pet pokazatelja. Vreme događanja, mesto, imena žrtava, ko je odgovoran za zločin, ko su svedoci... To je toliko neoborivo i dato je s takvom naučnom aparaturom da se svako može uzeti kao krivična prijava. Tu ima oko 300 masovnih zločina nad Srbima, a pod masovnim zločinom se podrazumeva zločin koji se dogodio u istom mestu, u istom danu i nad najmanje tri osobe.

Direktor ste Centra za istraživanje zločina nad Srbima. Koji su vaši ciljevi?
Centar za ispitivanje zločina nad Srbima postoji već 14 godina. Nemamo nikakvu međunarodnu podršku, čak se pre može reći da imamo problema. Ipak, radimo. Prioritet su ispitivanja srpskih stradanja, a u drugom planu su počinioci zločina. Kad sam počeo taj rad, pregledao sam sve ono što je bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu i prvo što sam video je da su imena počinilaca zločina nekako sklonjena. Rođaci i naslednici tih zločinaca su to sklonili. Prioritet nam je Bosna i Hercegovina zato što u Republici Srpskoj nije bilo takve organizacije.
Sakupljena dokumentacija je verodostojna. Pravljena je na osnovu formulara koji sam nazvao "Karton žrtve rata". Onda sam zamolio jevrejsku opštinu u Beogradu da pogledam kako izgleda njihov upitnik i na osnovu njega sam popravio postojeći. U toj metodologiji svaka naša žrtva ima svoj matični broj, broj opštine u kojoj je živela, sela i koja je žrtva po redu.

Da li je bilo problema oko prikupljanja tih podataka?
Pa dugo sam se kolebao oko naših Srba koji su poginuli u ratu protiv nas. Možda 15 godina razgovarao sam o tome s mnogima - akademicima, psiholozima, stručnjacima za etiku... I niko nije znao da mi odgovori. Jer mnogi su Hrvati i muslimani bili na našoj strani. I opet, nisu Srbi.
Ali kada su muslimani 1998. objavili spisak Sarajlija žrtava rata i među njima je bilo par stotina Srba, upoređivao sam dokumentaciju i utvrdio da ti ljudi nisu uopšte bili u njihovoj armiji. Često se govori o logorašima koji su zatvoreni i naterani da kopaju trašeje oko Sarajeva. I mnogi od njih poginuli su upravo od muslimanske ruke. I onda, muslimani, da bi pokazali svoju multietičnost, stave njih na spisak žrtava. Tada sam sasvim stavio na stranu to na kojoj je strani moj Srbin izgubio glavu, on je srpska žrtva ovog rata.

A Hrvati i muslimani koji su stradali na našoj strani?
Ja navodim i žrtve iz svake opštine koji nisu Srbi, iako je pitanje da li će se tako čestito ponašati srpska i muslimanska strana ako saznaju da je neko bio na srpskoj strani.

Da li imate problema zbog iznošenja podataka o zločinima?
Mnogima smetaju podaci koje iznosim. Na jednoj tribini na Pravnom fakultetu smetalo im je što koristim izraz "deset godina od oslobođenja Srebrenice". Ja sam rekao da je to za nas oslobođenje jer, kad smo se mi vratili u Srebrenicu, mi smo je oslobodili. Ne samo za sebe, već za sve stanovnike. Vratili smo se na način na koji smo i oterani - oružjem. Pazite, dok su muslimani vladali Srebrenicom, od 1992. do 1995, bilo je 17 atentata, dve pobune zbog nepoštene raspodele humanitarne pomoći. Imamo silovane muslimanke od strane muslimana. Otkako je oslobođena, muslimani slobodno šetaju.

Koliko je Srba stradalo u Bosni i Hercegovini za vreme poslednjeg rata?
Poredio sam podatke sa Drugim svetskim ratom. I za vreme ovog rata, u mnogim delovima Bosne ubijeno je više Srba nego za vreme Pavelića. Samo u 1992. godini u Sarajevu je ubijeno više Srba nego što je, u ovom gradu, ubijeno tokom Drugog svetskog rata. Od 5.515 srpskih žrtava u Sarajevu 2.700 je stradalo 1992. godine. Inače, u Bosni i Hercegovini ubijeno je 34.000 Srba, u Hrvatskoj osam hiljada, a na Kosovu i Metohiji dve hiljade.
   
      

NEPRAVDA

- Jedan primer neravnopravnog odnosa prema Srbima je spisak nestalih muslimana iz Srebrenice koji je objavio Međunarodni komitet Crvenog krsta u avgustu 1995. Navodi se oko 11.000 nestalih. A na spisku birača sledeće godine, ja nađem 3.016 njih koji su navodno nestali, a nalaze se u konačnom spisku birača. Oni su, tako, dva puta korišćeni. Prvo za dokazivanje srpskih zločina, a onda za dovođenje muslimanske vlasti u Srebrenici.
      
      
      
   

Zašto je najviše Srba stradalo tokom 1992. godine?
Tokom 1995. godine Srbi su već imali iskustvo iz prethodnih godina. Iako su nas napali i NATO i hrvatske oružane formacije, blagovremeno je evakuisano civilno stanovništvo tako da je broj civilnih žrtava bio mnogo manji nego 1992. godine. Tada su se svi uzdali da će ih JNA zaštiti i da će miriti zaraćene strane, ali to se nije dogodilo. JNA se povukla i ostavila srpski narod na cedilu.
U Bosni i Hercegovini Srbi su izbačeni iz 1.904 naselja. Oni su etnički očišćeni iz maltene svih područja, bez obzira na to da li su bili lojalni muslimanskim vlastima. Iz tih naselja proterano je oko 550.000 ljudi. Kroz logore je prošlo 55.000 Srba. Obim stradanja 1992. bio je toliko stravičan za neke opštine poput Goražda, Mostara i Konjica da 1995. u tim opštinama više nema srpskih žrtava. Više nisu imali koga da ubiju. n A. Ivanović

Da li Srbi kao narod mogu neŠto da nauČe iz svega ovoga?

Nije nam samo jednom rečeno da ne gledamo u prošlost, već u budućnost, i da to što mi radimo, stalno pominjemo prošlost, ne vidimo da treba praviti novi svet. A ja nas optužujem da ne gledamo prošlost. Da su naši stari kad je stvarana Jugoslavija videli ko je sve počinio zla nad Srbima. Ali ne, stvarana je država u kojoj svi treba da budu ravnopravni. Ne osvrću se na prošlost, već gledaju u budućnost, novu državu. Zbratimili su se sa svima koji su ih klali do juče. I dočekali su Drugi svetski rat. I ti isti koji su ih klali ponovo su bili na strani okupatora.

Opet doživljavaju golgotu. I ponovo se stvara država s novom ideologijom. Ponovo ne gledamo prošlost, već u budućnost. Opraštamo svima koji su nas ubijali. I opet doživljavamo isto. Mi smo narod koji je opraštao i nikad nije gledao u prošlost. Nismo se osvetili nikom, već smo hrišćanski, skrušeno, plemenito išli dalje. A onda je na kraju došlo vreme da valjda znamo šta nam je ko učinio i pod kojim uslovima sa kim možemo da sarađujemo. Nemojte mi tražiti da zaboravim. A neću ni da opraštam.

Izvor: Glas Javnosti

8500 hiljada ljudi je nestalo u Srebrenici ne 11000 ccc 

Ovakve podatke su kod Hrvata od samog pocetka sakupljali drzavni sluzbenici, ako je rodjen i upisan u rodni list zasluzuje i da kao covek bude upisan u knjigu umrlih. Ako je krsten, da mu se odrzi pomen. Da mu se podigne spomenik iako tela nema.

To nije radjeno da bi neko bio branjen u Hagu, niti je to radjeno zbog politickih poena. Znamo da kod ubica kajanja nema, i da bi to uradili opet da nema dovoljno jake odbrane, pa je to besmisleno objavljivati kao literaturu za knjizare.

Uh, ovo je samo članak, a ja bih tako voleo da dobavim njegovu knjigu, knjigu ovog Ivaniševića, mora da je odlična jer sam čitao nešto o njoj već u jednoj drugoj knjizi.