Dinastije još ne gube nadu na povratak krune
Evropski kraljevi na listama čekanja
Autor: R. Radovanović | 18.11.2007 - 00:03

Od polovine XIX veka revolucije su počele da s javne scene uklanjaju osobe „plave krvi“, razarajući stare dinastije. Ali, i sada u Evropi postoje brojni pretendenti na prestole, koji koriste tradicionalna zvanja i titule i s manje ili više entuzijazma traže položaje za koje veruju da im pripadaju.

Simeon II
Jedan od najmlađih je beg Leka II Anvar Zog Reza Boduen Msizive Zogu (25), odskora savetnik u kabinetu albanskog ministra inostranih poslova i veliki zagovornik nezavisnog Kosova. On je kao sin Leke I Zogua, nesuđenog kralja Albanije, dobio ime po očevim prijateljima - egipatskom predsedniku Anvaru el Sadatu, iranskom šahu Rezi Pahlaviju i belgijskom kralju Boduenu, uz dodatak Msizive, odnosno Nebojša, na jeziku naroda Zulu iz Južne Afrike, gde se i rodio.
Međutim, vladar bi pre njega mogao da bude Leka I (68), koji je odnet u emigraciju odmah po rođenju, tokom invazije italijanskih fašista na Tiranu. Školovao se u Egiptu i Švajcarskoj, studirao ekonomiju na Sorboni, a na engleskoj vojnoj akademiji postao je potporučnik. Proglašen je za kralja 1961.
Kad je 1993. došao u Albaniju, proteran je još s aerodroma jer mu je pasoš izdao „dvor“, a pored toga, kao zanimanje u knjižici je stajalo da je - kralj. U zemlju se ponovo vratio četiri godine kasnije. Organizovan je referendum, ali je 65 odsto građana odbilo da se u Albaniji obnovi monarhija. Dozvoljeno mu je da živi u vladinoj vili u Tirani.
I princ Georg Fridrih Ferdinand (31) nada se kruni, ali u Nemačkoj. Kao čukununuk poslednjeg kajzera Vilhelma II, izučio je ekonomiju i biznis u Frajburgu i 1994. godine stekao zvanje starešine porodice Hoencolern. Nemački zakon ne priznaje plemićke titule, ali ih dozvoljava kao deo imena i Georg se zvanično potpisuje kao Njegovo carsko i kraljevsko visočanstvo princ od Pruske.
Ako bi se obnovio presto u Francuskoj, na vlast bi došao kralj Luj XX, koji je sad samo anžujski vojvoda Luj Alfons Burbon (33). Rođen u Madridu kao rođak španskog suverena Huana Karlosa, on je, kad mu je otac poginuo u skijaškoj nesreći u Koloradu, postao „šef de la mezon de Burbon“, odnosno starešina francuskog kraljevskog doma. Ministarstvo pravde u Parizu priznalo mu je titulu Njegovo kraljevsko visočanstvo.
Uz razjašnjenja rođačkih zapleta među ruskim plemstvom, na tronu u Moskvi mogla bi da bude velika vojvotkinja Marija Vladimirova Kirilovič-Romanova (54), koja se od propasti SSSR 1991. godine predstavlja kao Imperatorsko visočanstvo carica i svedržiteljka cele Rusije, ali i osoba koja je na 109. mestu u nasleđivanja britanske krune. Na krštenju njenog sina carevića Georgija, kumovi su bili grčki kralj Konstantin i bugarski car Simeon.
Konstantin (67) je inače već vladao u Atini od 1946. do 1973, kad je vojna hunta ukinula monarhiju. Nakon pada diktature, republika je zadržana, ali suveren iz egzila nikad nije objavio abdikaciju. On je bio „Konstantinos II Vasileus ton Elinon“ (kralj Grka), sve dok mu vlada nije ukinula pasoš. Otad pristaje na jednostavnije zvanje „kralj Konstantin“.
Bugarski car Simeon II Saks-Koburg-Gotski (70) nosio je krunu samo od 1943. do 1946. godine. Tad su ga proterali komunisti, ali se on sa demokratijom vratio u Sofiju, osnovao stranku, ubedljivo pobedio na izborima 2000. godine i do 2005. bio je predsednik vlade.
Simeon i Oto Habsburg (85) jedine su osobe na svetu sa carskom titulom, jer se nikad nisu odrekli krune, za razliku, na primer, od Mihaja (86), princa od Hoencolerna, čukununuka britanske kraljice Viktorije i kralja Rumunije, koji je 1947. abdicirao i napustio zemlju.

Izvor: Blic

Da se ne ponavljam... ali ovakvoj Srbiji, vaspostavljanje parlamentarne monarhije je jedini lek. Do kakvog-takvog moralnog ozdravljenja. A posle, mozemo da pricamo o volji vecine, demokratiji, republici...

daj da mi Vaspostavimo naseg monarha

 
samo se ti smej... i treba da se smejes i kamo lepe srece da se vecina ovog naroda smeje pa makar i na monarha. Ali, stavi ruku na srce, pa iskreno kazi, ko te od politicara trenutno akatuelnih a vala i onih koji pretenduju da na narednim izborima dodju na celo ove ojadjene zemljice... ko te od njih zasmejava, majke ti. SVI od reda su za plakanje ili za urlanje ili za da se krstis ili za lupanje glavom u zid, ili za emigriranje ili da puknes od neke nervne bolestine. PA... znas... ajd da probamo malko da se smejemo. Makar za promenu. LOSIJE da nam bude ne moze, nema sanse!

Šta bi? Kolektivno plakanje! Nigde nikog. To vam pričam...