Piše nam se asteroid

Zabrinutost svetskih naučnika zbog potencijalne opasnosti koja nam preti od džinovskog asteroida Apofis, koji bi mogao da nas "tresne" kroz tridesetak godina je realna i treba je ozbiljno shvatiti, upozorava Pavle Premović, hemičar i geohemičar svetskog glasa, saradnik mnogih univerziteta i instituta u Evropi, Americi, Rusiji i Japanu. Pored toga što je profesor na PMF-u, u Nišu predaje i na Institutu "Pjer i Marija Kiri" u Parizu. Jer, ako se obistine njegova predviđanja, apokaliptične posledice bile bi takve da bi cunami, u odnosu na Apofis, bio "mala beba", dodaje Premović.

Oduvek, kaže, voli da "čačka po graničnim područjima nauke". Zato mu je, svojevremeno, za izučavanje poveren i "komadić" Meseca koji je "Apolo 11" doneo iz kosmosa. Tesno sarađuje i sa ruskim akademikom Džordžom Manadzeom, uposlenom na programima NASE za Mars. Prošle godine je u Evropskom vasionskom centru u holandskom gradu Nordvajk izazvao veliko interesovanje naučnika predavanjem o tragovima palih meteorita kod sela Gornja Koritnica na Suvoj Planini.

Zemlji "preti" 2.300 asteroida

Asteroidi su kameni ili metalni komadi koji u "savršenom haosu" lutaju svemirom, dok su komete manji kameni komadi obloženi ledom. Zemlji realno preti oko 2.300 asteroida prečnika oko kilometra. Asteroid od pet metara u prečniku na Zemlji bi ostavio posledice ravne atomskoj bombi bačenoj na Hirošimu. U tom slučaju razvile bi se temperature i do 20.000 Celzijusa, uz vetrove koji bi duvali i do 400 kilometara na sat - kaže Premović, napominjući da najrazvijenije zemlje ozbiljno tragaju za mogućnostima zaštite od "udara iz kosmosa", ali da se to krije od javnosti zbog moguće panike.
   
- Pre 65 miliona godina asteroid Šiva je potopio Indiju i tragovi tog udara mogu se naći u okeanu. A odmah posle Šive, 500 godina kasnije, veliki asteroidi pali su na Ukrajinu i Meksiko. Najveći je bio prečnika 10 kilometara i ostavio je krater dubok 200 metara. Pretpostavljam da je tada sa lica Zemlje nestalo oko 85 odsto živog sveta, a možda čak i dinosaurusi. Poznato je i da su 1908. godine u Tunguziji, kao i 1947. kod Vladivostoka u Sibiru, pali komadići asteroida koji su ostavljali kratere duboke pet do osam metara. U svetu postoji veliki broj uglednih stručnjaka, pristalica teorije o posledicama "vatrene lopte" koja nastaje posle udara komete o Zemlju. Tako je mogao nastati i kiseonik na našoj planeti - kaže doktor Premović.

Zanimljiva je i njegova priča o zemljotresima. On upozorava na svetsko iskustvo koje govori da u seizmički aktivnim područjima pre potresa dolazi do pojačanog oslobađanja radona i podzemnih gasova, zamućenja podzemnih voda, ali i neobjašnjivog nestajanja velikog broja kućnih ljubimaca, jer životinje na zemlji i ribe u vodi predosećaju tu vrstu opasnosti. On navodi primere da je i pred katastrofalni cunami na Dalekom istoku uočeno da su životinje, pa čak i slonovi, bežali na vreme od obale, a kada se talas povukao, gotovo da nije pronađena nijedna postradala životinja. Stradali su samo ljudi.

- Upozorenja bugarskog astrofizičara Rangela Đurova o mogućem razornom zemljotresu na Balkanu sa više desetina hiljada žrtava, ne treba odbaciti kao neosnovana, jer se linija Sofija - Blagojevgrad - Petrič, koja bi bila potencijalni epicenter, nalazi na samoj granici evroazijske i afričke ploče - smatra stručnjak.

- Odavno se zalažem da se u Srbiji postavi mreža jeftinih seizmičkih stanica za praćenje signala koji najavljuju zemljotrese. Jer, ne tvrdim da je Srbija imuna na zemljotrese, ali verujem da bi njihova jačina mogla biti najviše do 7 stepeni Rihterove skale, što je ravno snazi 32 atomske bombe bačene na Hirošimu. Utešno bi bilo što bi to ipak bio potres koji ne bi imao katastrofalne posledice po ljude, već bi napravio dar-mar u materijalnom smislu - završava Premović.
M. Doderović

Izvor: Glas Javnosti

što ne pošalju neke nuklearne rakete na njih?