Аранђеловац има улицу Милана Недића


Аранђеловац има улицу Милана Недића Извор: Фацебоок/Не рехабилитацији

Активисти Иницијативе против рехабилитације ратних злочинаца и сарадника окупатора “Не рехабилитацији” прерафабили су таблу на којој је написано име улице у Аранђеловцу – Улица Ђенерала Милана Недића.

На својој Фацебоок страници су истакли да до сада нису знали да је у Србији једна улица добила име по председнику квислиншке Владе Србије за време окупације у Другом светском рату, преноси БИРН.

“Нисмо могли да поверујемо чак ни након ове акције антифашиста Аранђеловца, док нисмо проверили Гоогле мапе", кажу они додајући да мапе показују да је тренутно ово једина улица названа по њему.

Општина Аранђеловац није одговорила на позив БИРН-а, па је нејасно колико је дуго та улица именована по Милану Недиц́у.

Подсетимо, поступак рехабилитације Милана Недича почео је 7. децембра 2015, седам година након што су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.

Почетак процеса рехабилитације изазвао је велике полемике у јавности због опречних мишљења о његовој улози у Србији током Другог светскг рата.

Противници тврде да би се Србија рехабилитацијом сарадника окупатора ставила на страну поражених у рату и обавила ревизију историје, док други сматрају да је Недића убио комунистички режим и да је без судске одлуке проглашен за квислинга и ратног злочинца.

Недић је био председник српске владе у периоду окупације. Земљу је напустио крајем 1945, али је убрзо ухапшен у Аустрији и враћен у Југославију. Није му суђено, јер је 4. фебруара 1946. извршио самоубиство скоком са прозора истражног затвора. 

http://rs.n1info.com/a346250/Vesti/Vesti/Arandjelovac-ima-ulicu-Milana-Nedica.html

U tom tzv. samoubistvu su mu malo pripomogli komunoustaški bilmezi iz OZNA ali to na stranu.

Ja ne mislim da sve što je Nedićeva vlada činila treba Srbiji da služi na čast ali kako je funkcionisala u uslovima nacističke okupacije,  iznude i konstantne pretnje 100 za jednog Nedić je praktično gledano jako pozitivan istorijski lik.

On nije bio ništa nalik nekrofilskim ustaškim histericima već tragična ličnost u veoma nezahvalnoj ulozi koja je činila sve da sačuva što više srpskih života.

Tako da ovi što kreče table lakom za nokte mogu da sisaju kaktus.

Ne može da bude pozitivan, tj ne može da se tretira kao pozitivan nikako. Dal je radio iz najbolje namere i da li je time nešto postigao je takođe iz perspektive sadašnjosti i budućnosti takođe nebitno. Pa tvoj nepismeni predak nije uz gusle učio decu da je Vuk Branković carina, nego Knez Lazar i svi oni koji su stvarno ili u narodnoj imaginaciji opirali Turcima. Tako se vremenom stvorila populacija spremna da iznese teret stvaranja države na svojim plećima. A vi carevi oćete da veličate Dražu i Nedića i kad dobijete narod koji čak ni na jebeim izborima ne sme da se odvaži i glasa protiv samookupacije počnete da grdite narod.
Ako si tom narodu kao vrhunac patriotizma ponudio kolaboraciju, onda i očekuj rezulatate u skladu sa tim, tj kolaborante na vlasti.

Čuj, istorija se ponavlja a naročito ako je pišu Njemci

______________________________________

Tuđman i Milošević – "braća u zločinu

Franjo Tuđman je, prema poslednjoj presudi Haga, glava udruženog zločinačkog poduhvata u BiH, dok je Slobodan Milošević tobože amnestiran, piše Dojče vele.Ipak, kada je u pitanju etničko čišćenje i komadanje Bosne, ovu dvojicu je teško razdvojiti, navodi se u tekstu Ivice Petrovića.

______________________________________


Dakle potpuno ista matrica laži koja se forsirala i tokom komunoustaške diktature.

Pavelić i Nedić su isto. Tuđman i Milošević su isto.

Kur isto. Tuđman je stvorio jednoetničku Hrvatsku u nerelanim granicama opet uz pomoć Njemaca kao i Pavečić u DSR.

Milošević je kao i Nedić tokom nacističke okupacije pokušavao da zaštiti svoj narod u uslovima konstantne pretnje od strane EU, SAD i NATO.

A da nije bilo toga što ti nazivaš kolaboracijom bilo bi još više mrtvih Srba u DSR. A već ih je bilo i previše.

Srebrni Letač Бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати.

Проблем је што некада мораш бити на страшном месту као рецимо косовски бој, а понекад је паметније утећи.

Ако би у свакоме видели окупатора и увек се борили против њих, код нас рат никада не би ни престајао, а не би ни имали државу.

Окупатори су ту око нас, вековима увек исти.

Sve je to tačno i za 5 vekova okupacije pod Turcima je bilo kolko oćeš i kolabroacije i savijanja kičme. Ono gde vi desničari mašite poentu je da čoveka ne treba učiti da beži od opasnosti, pošto je to prirodan nagon.  Teško je ljude naučiti da treba da stave glavu u torbu, i to ne samo svoju, nego često i svojih najbližih za tamo neku slobodu. To se ne postiže veličanjem kolaboracionista bez obzira na njihove dobre namere.
Nek mi nađe neko narodnu epsku pesmu u kojoj se slavi neko ko je mudro povio glavu pred Turcima da bi spasao narod i odmah povlačim sve što sam ikad napisao i rekao protiv rehabilitacije, ili još gore, slavljenje Draže i Nedića.

Tурци су једини окупатори, зато што су успели да конвертују неке Србе, зато што су извршили геноцид и културоцид.

Никада касније у историји нисмо имали такве окупаторе, па самим тим сарадња са њима и није колаборација.

Једино данашња окупација је нешто најближе турској, јер и она има јасан происламски карактер, а то смо видели и у пресуди хрватској шесторки.

Сутра ако постанемо губернија или неки кинески вазал, то тек неће бити окупација, иако ће неки Срби рећи да јесте, зато што ћемо добити дозволу за убијање, а непријатељима ће бити везане руке.
Кога занима окупатор и његов интерес, ако си добио дозволу да чистиш своје двориште.

Ne budi pristrasan. Njemci su kumovali istrebljenu preko dva miliona Srba samo u XX veku.

Недић није против своје воље дошао на мјесто на које је постављен већ је и прије рата био сиса поданичка. Био је комадант армије у Македонији која је пала док си реко кекс.

Pa da su pobedile Svabe, danas bi Srbina video u muzeju a kamoli posle petsto godina. Dobro, posle petsto godina bi isto mozda bilo u muzeju ali u obliku paleoliste kulture