Milan Mirić vlasnik je prvog privatnog zoološkog vrta u SCG

Puno dvorište unikata
NJemu zavidi i Vuk Bojović, prvi čovek najvećeg zoološkog vrta u Srbiji i Crnoj Gori - Beogradskog zoo vrta. "Često dođe i traži da mu poklonim neku od retkih vrsta životinja. Kaže, šta će, bre, Miki, tebi. Tu ih malo ljudi vidi, a u Beogradu bi ih videlo mnogo.

Kada ga odbijem, naljuti se, ali ostajemo dobri prijatelji. Pojedine vrste životinja, a naročito ptica, imam samo ja i nekoliko zooloških vrtova u Evropi", priča Milan Mirić, vlasnik prvog privatnog zoološkog vrta u nekadašnjoj SFRJ, a sada SCG, koji se nalazi 20 kilometara od Sombora, u selu Kolut, na magistralnom putu Beograd-Budimpešta, preko Bačkog Brega, i na samo tri kilometra od Mađarske.

Kusturica koristio životinje

- Teško je, nije da nije. Od 1988. godine nisam otišao na odmor. Ne znam za bolovanje. Spavam po tri sata pa ustanem da nahranim životinje. A kad su tu mladunci, na svakih sat vremena kuvaš, zagrevaš, kljukaš... Nije lako - priča Miki. NJegov budilnik stalno zvoni, te vreme je za jednu životinju, pa za drugu i tako u krug. Nije oženjen. Kaže, "koja će da dođe i da rinta". Imao je ozbiljnu vezu, a kad mu je devojka zakazala sastanak, a on se nije pojavio jer je morao da nahrani ptice, ostavili ga. I 25 sati je sa životinjama. Da nema prijatelja, poput Srđana Pendića, koji mu pomažu, "puko bi". NJegove životinje bile su i na filmu. Sarađivao je i Kustom (Emir Kusturica). "Kusta kaže, jeb... ti firmu i čoveka kad nam plate i apanaže zarađuju majmuni. Ja sam mu bio stručni konsultant, i šta ću, zaradio sam manje nego moji majmuni", kaže Miki.
      
   Gledajući spolja, niko ne bi pomislio da se iza kuće, na čak 7,5 hektara plodne zemlje, nalazi pravi-pravcati zoološki vrt sa oko 100 vrsta životinja, od kojih se najmanje 20 vrsta mogu videti samo kod Mikija. Odmah iza kapije, uz samu kuću, nalazi se mini-kavez u kome je smešten medvedić.

"Kada sam 1988. godine počinjao, svi su mi govorili, među kojima i Bojović, da sam skrenuo. Kažu, Miki, znamo da baš voliš životinje, ali, čoveče, ni veliki zoološki vrtovi ne mogu bez pomoći države, lokalne samouprave...

Znao sam ja to, ali je ljubav jača nego racio. Počeo sam kao saradnik Zavoda za ornitologiju (nauka o pticama) u Zagrebu. Kada je rat učinio svoje, prešao sam u Zavod za zaštitu prirode Srbije. S posla sam često donosio ranjene ptice koje sam lečio. Vremenom sam počeo da nabavljam i egzotične vrste, pa je tako seosko dvoriše brzo postalo tesno. Malo po malo, dođoh do 7,5 hektara. Polovina površine je ograđena, druga polovina je pravi pravcati rezervat, u koji svraćaju razne vrste ptica. Mnoge se zaljubljuju u moje ptice, nastaju velike ljubavi i tu ostaju. Time se najviše dičim", priča Miki i navodi primer crne rode, koja je veoma retka i izuzetno plašljiva, pa je ljudi retko vide.

NJegov zoološki vrt je jedno od tri mesta u svetu gde se ova roda razmnožava u "zarobljeništvu". Poseduje velike are, kakadue, amazonce, izuzetno retke orlove "sekretare" i nikobarske golubove, kao i čitavo jato flamingosa. Pored njih, tu su i medvedi, poniji, majmuni, jeleni lopatari, pitoni... "Treba da pristignu još četiri vrste majmuna, crni panter i tigar. A uvezao bih ja još mnogo životinja, međutim, najveći problem mi predstavlja to što nema karantina kakav zahteva država. A ni ona ga nemaju. Podnesem ja zahtev za odobrenje, ali dok mi država odobri uvoz, prođe više godina, pa neke životinje i uginu", zaključuje Miki.

Igor Krasnić

da li da ili da ili da ?


a sta bi bilo... kad bi na primer to jato flamingosa pobeglo i pocelo da trci somborom?