Zakon za Beka 
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Novi zakoni za ekstraprofit
24. novembar 2010. | 01:19 -> 09:19 | Izvor: B92 Beograd -- U Srbiji se spremaju novi zakoni o porezima za ekstra bogataše, pre svega za one koji, iako posluju u Srbiji, kao svoje adrese navode daleka egzotiča ostrva.

Ekonomisti ne veruju da će novi porezi značajno popuniti srpski budžet, ali kažu da bi mogli da uspostave pravedniji sistem oporezivanja.

U Srbiji se inače, primenjuje linearno oporezivanje, što znači da je poreska osnovica ista za sve plate.

Ministarstvo finansija priprema dva zakona koji će, kako kaže ministarka Dijana Dragutinović, stvoriti osnovu za oporezivanje "vidljivih oblika bogatstva" - imovine i dobiti.

Na drugom zakonu, javnosti možda zanimljivijem, zakonu o porezu na dobit, radiće se bar do aprila sledeće godine, kaže ministarka i objašnjava da će se on odnositi na vlasnike kompanija koje dobit ostvaruju u Srbiji, ali su registrovane u inostranstvu, što znači da u Srbiji ne plaćaju porez.

Iako se spekuliše da se zakoni pišu zbog izostanka reakcije ovdašnjih tajkuna na pozive predsednika države da se oduže zemlji u kojoj su stekli bogatstvo, ministarka Dragutinović insistira na tome da ne priprema novu, unapređenu verziju zakona o ekstraprofitu.

Analitičari smatraju da država ima pravo da poreskom politikom pokuša da reguliše bogaćenje pojedinaca. Međutim, novinarka NIN-a Ruža Ćirković i ekonomista Miroslav Zdravković nisu uvereni u velike domete ovih zakona.

“Pranjem novca i utajom poreza bavile su se mnogo jače države i mnogo uticajnije ličnosti nego što su i naša ministarka i naš predsednik. Ali pošto su te of šor zone, uglavnom, pod jurisdikcijom Amerike i Velike Britanije, ni jače zemlje nisu uspele da izdejstvuju njihovu zabranu ili ukidanje”, kaže ona.

Ćirkovićeva misli da država Srbija ima pravo da oporezuje takve kompanije, ali dodaje da sumnja da će novac u velikoj meri doći u Srbiju, jer smatra da je taj novac već ušao u Srbiju i da je opran preko privatizacije i drugih tranzicionih procesa.

Zdravković kaže da je poreski sistem u Srbiji represivan, a da najava oporezivanja bogatih kompanija registrovanih u of šor zonama neće doneti mnogo novca u budžet.

“U Srbiji, na osnovu prihoda na imovinu ubere se malo manje od 10 milijardi dinara, što je 1,4 posto ukupnih poreskih prihoda. Najviše se ubira na PDV-u, na potrošnji i porezima na zarade. Znači, naš sistem je regresivan, u smislu, što je neko siromašniji to je više oporezovan. Zakoni koje predlaže Ministarstvo finansija pravični su u smislu ispravljanja te nepravde, pa makar i njenog ublažavanja. Većim porezima se neće doći do nekog spektakularnog rasta prihoda, već na primer sa 11 na 13, 14 milijardi dinara, što je skromno, smešno imalo", kaže on.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ne zna ništa o dva zakona koja se spremaju u kabinetu njegove koleginice iz vlade.

"Niko mi ništa ni jednu reč na tu temu do sada nije rekao”, rekao je Dinkić.

Ni u kabinetu premijera nisu još upoznati sa sadržajem novih poreskih zakona, ali umesto ideje o dodatnom oporezivanja, kažu da je možda bolje uključiti najbogatije u razvojne projekte u državi.

Podsetimo, Srbija je pre 10 godina usvojila Zakon o ekstraprofitu čija je ideja bila da oni koji su se obogatili tokom 90 - tih koristeći privilegije tadašnjeg režima, vrate deo novca u budžet. Primenom tog zakona naplaćeno je svega 70 miliona evra.

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=24&nav_category=9&nav_id=474508

Nigde ne oporezuju of šor kompanije
24. novembar 2010. | 17:11 | Izvor: B92 Beograd -- Oporezivanje of šor kompanija ne postoji nigde u Evropi, kažu za B92 u Evropskom ekonomskom institutu.

Novi zakon o dobiti preduzeća, koji je juče najavila ministarka finansija i dalje je nepoznanica za mnoge članove Vlade.

Kako su nam objasnili u Vladi sa sadržajem zakona upoznata je jedino ministarka finansija. Cilj tog akta trebalo bi da bude izmena poreza na dobit preduzeća čija su sedišta u takozvanim poreskim rajevima.

U Evropskom ekonomskom institutu kažu da je za Srbiju bolje da reguliše poslovanje of šor kompanija, umesto što uvodi nove poreze, koji mogu i da odvrate nove investicije.

Kipar ili Devičanska ostrva su raj za biznismene koji ne žele da plaćaju poreze na dobit, ali je zato Srbija pravo mesto za njihov biznis jer poslovanje of šor kompanija zakonom nije regulisano.

Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta smatra da država ne treba da oporezuje takve kompanije, već da ih podstiče na investiranje.

“Mislim da ta preduzeća u ovom trenutku treba pre svega podsticati bez obzira kakva su, da li su tajkunska, sa kakvim kapitalom, ako ih već država toleriše, treba da ih podstiče i da ih na neki način, ekonomskim ili nekim drugim merama primora na finansiranje, odnosno reinvestiranje tog kapitala koji imaju”, kaže on.

Od početka godine iz Srbije je prebačeno 216 miliona evra na račune firmi koje čija su sedišta u takozvanim poreskim rajevima, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Najveći deo novca bio je usmeren ka of šor zonama u Švajcarskoj i na Kipru, u koje je ukupno iz Srbije prebačeno 164 miliona evra.

U prethodne tri godine, ta suma je značajno veća jer iz Srbije u poreske rajeve izneseno milijardu evra.

Dragomir Janković ističe da je besmisleno dodatno oporezivanje of šor kompanija jer se na taj način mogu oterati i drugi strani investitori.

“Strani investitori ne strahuju od visokih poreza nego od toga da su stalni i trajni. Na početku jedne fiskalne godine svaki čovek koji finansira u Evropi zna da će po istim uslovima završiti fiskalnu godinu”, objašnjava on.

“Ovde se postavlja pitanje koliko je to stimulativno za strane i domaće investitore, a sigurno nije, jer svaki put kad udarate na prihode destimulišete ih da investiraju. Ja mislim da će to direktno uticati na pad koji je ionako drastičan”, strahuje Janković.

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, Goran Pitić, kaže da poreska politika treba da bude takva da daje optimalne rezultate.

“Poreska politika treba da se vodi sistematično i treba da ima generalna pravila u kojima treba sagledavati šta je to optimalno za nas i kako mogu eventualno određeni tokovi da se vrate u naš sistem”, kaže on.

“To je pitanje za ministarku finansija koliko te tokove može da na neki način bolje sagleda i da ono što treba, vrati. Da li je to moguće, to je pitanje za njih”, navodi Pitić.

Sve zemlje članice Evropske unije morale su da prihvate komplikovana pravila za poslovanje of šor kompanija.

Za takozvanu trojnu trgovinu, kako kažu u Evropskom ekonomskom institutu, koriste se samo dva ostrva Mani i Madeira ali koja funkcionišu po poreskim pravilima Evropske unije. U Srbiji radi čak 680 preduzeća koja su registrovana samo na Kipru.

Dve kompanije u Srbiji koje najviše grade su Delta i MPC. One, međutim, nemaju matičnu firmu u ovoj zemlji. Ovde su samo registrovane, a vlasnici njihovih kompanija su u stvari of šor kompanije na Kipru i u Holandiji.

Na taj način sve što su kupili u Srbiji danas je formalno u vlasništvu stranih kompanija, odnosno njihovih of šor firmi.

Ovakvim poslovanjem, iako je dozvoljeno prema zakonu, državni budžet potencijalno gubi milione evra.

Pošto je sva imovina praktično u vlasništvu njihovih stranih of šor kompanija, ukoliko jednog dana odluče da npr. prodaju sve što poseduju u Srbiji, a čija vrednost se meri u milijardama, na to neće, opet po zakonu dozvoljenom poslovanju, platiti ni porez na kapitalnu dobit.

Pored oporezivanja of šor kompanija, novi Zakon o dobiti preduzeća koji najavljuje ministarka finansija trebalo bi da smanji broj izuzeća kod oporezivanja i izmeni postojeći sistem utvrđivanja poreskih kredita.


Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=24&nav_category=9&nav_id=474701

JELENA KRSTOVIĆ, „DELTA"
Porez na „Maksi" plaćamo u Srbiji!
Uskoro će biti realizovana prodaja 50 odsto 'Maksija', čitava transakcija biće obavljena preko srpskih banaka i porez će u celini biti plaćen po srpskim zakonima, otkriva za Press Jelena Krstović


Delta Holding godinama vraća novac društvu... Jelena Krstović

Direktor za korporativne komunikacije „Delta holdinga" Jelena Krstović otkriva za Press da će njena kompanija, iako je registrovana na Kipru, kompletan porez od prodaje 50 odsto „Maksija" platiti u Srbiji. Ona najavljuje i da će „Delta holding" uskoro realizovati prodaju najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji.
- Iz „Delta holdinga" smo više puta ponovili nameru da prodamo 50 odsto „Delta Maksi grupe", a sada mogu da potvrdim da će ta namera uskoro biti realizovana. Prodaja polovine „Delta Maksi grupe" biće obavljena iz Srbije, što znači da će transakcija biti realizovana preko srpskih banaka, a porez će u celini biti plaćen po pozitivnim zakonskim propisima Srbije.

Na koji način planirate da platite porez od prodaje „Maksija" u Srbiji, kad je vlasnik ovog trgovinskog lanca kompanija registrovana na Kipru?
- Naša kompanija je angažovala poreske savetnike iz renomirane svetske konsultantske kuće, koji već duže vreme rade na izradi plana restrukturiranja firme, što će nam omogućiti plaćanje poreza u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima u našoj zemlji.

Uspešne ljude i kompanije predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je da se odreknu dela bogatstva u korist društva. Kako „Delta" gleda na ovu inicijativu?
- Predsednik Srbije Boris Tadić je u pravu. Mi u „Delti" već godinama, u skladu sa najvišim EU standardima, sprovodimo principe društvene odgovornosti. Naša kompanija je jedna od prvih u Srbiji koja je u sve segmente poslovanja uvela društveno odgovorno poslovanje, razvijajući pre svega održive projekte. Samo u kriznoj 2010. godini za razvoj i pomoć sredini u kojoj poslujemo odvojili smo više od milion evra. Za izgradnju prve „Deltine" zadužbine, Centra za dnevni boravak dece sa invaliditetom, izdvojili smo oko dva miliona evra. Pored kontinuiranih projekata, za čiji se odabir konsultujemo sa svim relevantnim institucijama, reagujemo i na sve aktuelne događaje. Ovih dana počinjemo realizaciju najavljene pomoći Kraljevu, gde ćemo finansirati i izgraditi tri kuće za porodice koje su najugroženije posle razornog zemljotresa. Time i praktično sprovodimo stav da kompanije moraju da se bave društvom i sredinom u kojoj rade. Ovakav pristup pomogao je da „Delta holding", prema poslednjim istraživanjima agencije „Sinovejt", bude prepoznat kao kompanija koja se najviše bavi društvenom odgovornošću u Srbiji.

Predsednik Tadić i Vlada Srbije najavili su i uvođenje dodatnih poreza za imovinu i prihode, kao i za firme koje posluju preko ofšor zona. Kako će se to, prema vašem mišljenju, odraziti na poslovanje kompanija u Srbiji?
- Ekonomska kriza i dalje je veoma izražena i u Srbiji, i u regionu. Svi rešavamo delikatne zadatke: da obezbedimo adekvatne rezultate poslovanja da bismo pravdali kredite poslovnih banaka, isplaćivali redovne zarade zaposlenima, a pre svega, na vreme izvršavali poreske obaveze prema državi. Svako novo nametanje poreskih obaveza u ovom trenutku moglo bi da dovede u pitanje ispunjavanje navedenih obaveza i ugrozilo bi poslovanje velike većine firmi u našoj zemlji.

S. Marjanović

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/141747/Porez+na+%E2%80%9EMaksi%22+pla%C4%87amo+u+Srbiji!.html
-----------------------------
@DeltaHolding
 

Драгутиновић: Не нови закон о порезу, него измене старог
 

БЕОГРАД – Министарка финасија Диана Драгутиновић је изјавила да није најавила никакав нови закон о опорезивању богатих, већ да министарство ради на изменама и допунама пореза на добит који, како је рекла, "није довољно издашан".
"Нисам најавила никакав нови порески закон. Најавила сам само да Министарство финансија ради на изменама и допунама пореза на добит", рекла је она новинарима у парламенту и додала да "они који добро зарађују и који заиста остварују добит, а којима је центар пословног интереса Србија, плаћају порез по веома ниској пореској стопи".
Танјуг
објављено: 25/11/2010

Rat protiv bogatih i pokret otpora
dimitrije boarov

Predsednik Tadić je u više navrata naglasio da "oni koji su se obogatili devedesetih godina" treba da se ugledaju na američke bogataše koji pola svog bogatstva u teškim vremenima poklanjaju za humanitarne svrhe. Na te tvrdnje Beko je u spomenutom intervjuu odgovorio da mu nije jasno šta se i koliko od njih traži i da bogati ljudi iz Demokratske stranke zbog toga treba svojim primerom to da pokažu. Zatim da su naši bogatuni toliko Gejtsi koliko je Srbija Amerika. No, glavna poenta, ipak, bila je u oceni da oni nisu moćniji od Tadića, već da je on kao predsednik Srbije najmoćniji. Ergo, Beko je zapravo poručio Tadiću da ne prebacuje odgovornost na "klasnog neprijatelja"

Intervju biznismena Milana Beka u emisiji Jugoslava Ćosića "Između redova" (TV B 92, 21. novembar) mogao je postati događaj sedmice, s obzirom da je na njegovu prozivku predsednika Srbije da objasni šta bogati treba opet da plate zato što je narodu teško, odmah preteći reagovao sam Boris Tadić, da ga ne provociraju, jer to im neće biti korisno – ali su, čini se, oni koji usmeravaju srpski medijski sistem, u poslednjem času shvatili da su stvari otišle predaleko. Zbog toga je aktiviran "kočioni sistem", pa je "stišavanje" priče o vanrednom finansijskom doprinosu tajkuna razvoju zemlje u ovim kriznim vremenima izvedeno munjevito. No, duhovi "rata protiv bogatih" i njihove "spremnosti na otpor" pušteni su iz boce, pa je nerealno očekivati da se oni u tu bocu tek tako vrate.

Iako je svakome već jasno o čemu se ovde radi, da, za trenutak, grubo podsetimo na osnovnu anegdotu ove priče. Hoteći da deo socijalnog gneva koji generira ekonomska kriza preusmeri sa političke klase na elitu novih bogataša Srbije, predsednik Tadić je u više navrata naglasio da "oni koji su se obogatili devedesetih godina" treba da se ugledaju na američke bogataše koji pola svog bogatstva u teškim vremenima poklanjaju za humanitarne svrhe (Gejts i drugovi), da priskoče investicijama siromašnom jugu Srbije, da izgrade neki most u Beogradu, da ne računaju da će preko Kipra prilikom preprodaje svojih poslova u Srbiji izbeći naše poreske makaze, itd.

Na te tvrdnje Beko je u spomenutom intervjuu odgovorio vešto. Da mu nije jasno šta se i koliko od njih traži i da bogati ljudi iz Demokratske stranke zbog toga treba svojim primerom to da pokažu. Zatim da su naši bogatuni toliko Gejtsi koliko je Srbija Amerika. No, glavna poenta, ipak, bila je u oceni da oni nisu moćniji od Tadića, već da je on kao predsednik Srbije najmoćniji. Ergo, Beko je zapravo poručio Tadiću da ne prebacuje odgovornost na "klasnog neprijatelja".

Očigledno, Beko je lakši deo posla – da iznese tezu da ovde vladaju legitimno izabrani organi i zakonom utvrđene institucije – obavio vrlo dobro, ali mu se zbog toga, na drugoj strani, otvorio krupan problem da mora da ustvrdi da ti organi i te institucije doista efektivno deluju. Kako je celo gledalište ovog intervjua steklo utisak da Milan Beko ima i znanja, i inteligencije, tako su njegove tvrdnje da ovde sudovi dobro rade (osim što ne gone one koji imaju drugačija iskustva), te da su državne institucije nadležne za privatizaciju obavljale posao striktno po zakonu i da je iz njih uzimao kadrova tek posle obavljenih poslova, samo zbog toga što ih je zapazio kao stručnjake – delovale groteskno.

U stvari, Beko može da bude zadovoljan i policijom, i sudovima i agencijama, ali mnogi drugi nisu. Uostalom, zar nije svaka treća privatizacija već poništena od "legitimnih organa" i zar dve-tri milijarde evra ostvarenih prihoda u privatizaciji nije suviše daleko od tržišnog kapaciteta Srbije, sa osam miliona potrošača (trenutno vrlo siromašnih). A o efikasnosti i kredibilitetu sudskog sistema i sama Evropska unija je dala veoma kritičko mišljenje (a naše javno mnjenje i mnogo gore).

Možda je šteta što je kolega Ćosić tako koncipirao svoju emisiju "Između redova" da ona podrazumeva svojevrstan "istražni postupak", što može da prođe kod nespremnih gostiju, ali ne i kod prevejanih mešetara. Jednostavno, oni žive od nesavršenosti sistema (što je sistem nesavršeniji, njima bolje), pa ih je zbog tih nesavršenosti zaludno okrivljivati. Pri svemu tome, Ćosić je u igru ubacio i grubu optužbu da su Beko i Mišković uklanjali svakoga ko im je stao na put – šaljući najtvrdoglavije u zatvor ili pred tužilaštvo, pa se ljudi, navodno, i plaše da im se suprotstave. Da biografije Radulovića i Subotića (koje je Ćosić stavio u taj kontekst) izgledaju nešto bolje, možda bi se mogla konstruisati neka indicija za toliko tešku optužbu. Ako je i prema Beku, mnogo je.

U celoj ovoj krupnoj medijskoj epizodi najgore su prošle "Večernje novosti". Prvo, ispostavilo se da je Beko tu ispao "najtanji", jer nikako nije uspeo da objasni kako su "Novosti" njegove (za 18 i plus miliona evra), ako ih je kupio za Vac i to Vacovim novcem, uz saglasnost Koštunice, koji o tome ništa nije znao, ali je tražio da se to ne radi pre izbora, a bez saglasnosti Antimonopolske komisije, koju nikako da pogura Tadić. Dakle, Beko tvrdi da to nije učinio novcem Caneta Subotića, mada ne isključuje mogućnost da je Cane dao Vacu novac da mu valjda Vac kupi "Novosti"? Zapravo, Beko nema odgovor na osnovno pitanje: zašto "Večernje novosti" uopšte kriju ime svog stvarnog vlasnika?

Drugo, da sve to na kraju doista dobije i gotovo tragikomičan efe, potrudile su se same "Večernje novosti". Onaj ko je puštao u novine njihov izveštaj o značajnom intervjuu njihovog vlasnika jednom drugom glasilu, smatrao je da je upravo deo o "Večernjim novostima" nezanimljiv čitaocima "Večernjih novosti". Tako da ti čitaoci još nisu obavešteni o dve Bekove tvrdnje: da je on vlasnik njihovog lista i da on ne utiče na njihovu uređivačku koncepciju.

Na kraju, postavlja se i pitanje zašto se Milan Beko odlučio da posle pet godina izbegavanja televizijskih kamera prihvati da odgovara na pitanja Jugoslava Ćosića, baš uoči sedmice za koju je najavljeno da će Štefan File u Beograd doneti paket sa 2483 pitanja Srbiji (uz Izveštaj o napretku u procesu pridruživanja EU za 2010. godinu)? Možda je to prvi efekat famoznog "Evropskog upitnika".

Kakvo god da imam misljenje o Beku  - za stav, nastup, elokventnost. Profesionalac covek. Ovo se u politickim naukama zove - upotreba institucija principom teorije racionalnog izbora.

Cisto da pojasnim (iako ce neki reci - koga boli k**** za tvoje pojasnjenje  ):

1) Normativni institucionalizam - institucije sluze da formiraju nase ponasanje i stite odredjene vrednosti. Mi se tim institucijama povinujemo i prihvatamo ih zato sto se tako potvrdjujemo sami, posto i sami verujemo u te vrednosti. Nije bitna korist vec princip/vrednost.

2) Institucionalizam racionalnog izbora - institucije sluze da maksimiziramo nase koristi i preko njih ostvarimo sto veci licni benefit. Njihova sustina je da ih iskoristimo za nase napredovanje i ostvarivanje licnih preferenci.

Oba pristupa su legitimna i nema niceg spornog osim morala (koji je apsolutno subjektivna i potpuno nepoliticka i neekonomska kategorija).

Sustina - covek je iskoristio institucije i zakone da namlati pare. Ko je kriv politicarima sto su zakone i institucije krojili u skladu sa svojim potrebama ali ih je neko namazaniji preduhitrio i skinuo im kajmak.