Mihael Vitman (22. april 1914 – 8. avgust 1944.) je bio SS-Haupšturmfirer (SS-kapetan) u SS odeljenju teški tenkova br. 101. tokom Drugog svetskog rata i jedan od najuspešnijih tenkovskih komandira u istoriji ratovanja. Ostaće zapamćen po čuvenom napadu na delove britanske 7. oklopne divizije, 13. juna 1944. god. kod francuskog gradića Vijer-Bokaž, koji je izveo samostalno u svom tenku tipa Tigar.

Vitman je započeo svoju uspešnu vojničku karijeru u aprilu 1941. god., tokom nemačkih operacija na Balkanu. Bio je komandir jurišnog topa Šturmgešic III što je bio veliki korak unapred u odnosu na oklopne automobile kojima je bila opremljena njegova jedinica u kojoj je proveo kratko vreme tokom Poljske kampanje. Top od 75 mm kojim je bio naoružan Šturmgešic III bio je težak za upotrebu zato što je bio nepokretan, pa se nišanilo okretanjem čitavog vozila, zbog čega je vozač imao dodatnu odgovornost.

Vitmanova jedinica, SS divizija „Voljeni vođa Adolf Hitler“ (LSSAH) se posebno istakla zauzimanjem grčke prestonice i bila je, zajedno sa 9. oklopnom divizijom, deo klina koji je probio grčku odbranu. Posle samo tri nedenje borbi Vermaht je u potpunosti savladao otpor na Balkanu. Vitman je zajedno sa svojom jedinicom poslat u Čehoslovačku na odmor reorganizaciju. Međutim, odmor nije dugo potrajao i Vitman se vrlo brzo našao u istoj ulozi na Istočnom frontu gde je u čestim sukobima sa sovjetskim tenkovima usavršio svoju taktiku borbe protiv neprijateljskih oklopnih jedinica zbog čega je u zimu 1942-43 poslat na obuku za komandira tenka.

Nakon uspešne obuke Vitman je ponovo upućen na Istočni front u činu SS-Unteršturmfirera i dobio je komandu nad lakim tenkom Pancer III. U 1943. god. završio je obuku za novi nemački teški tenk Tigar, taman na vreme da učestvuje u Kurskoj bici (Operacija Citadela) u kojoj je komandovao tenkovskim vodom. 1943. god. je bila veoma uspešna za Vitmana i njegovu posadu pa je u januaru 1944. god. odlikovan Viteškim krstom za zasluge na bojnom polju. Do tada je bio zaslužan za uništenje 88 neprijateljskih tenkova i značajnog broja drugih oklopnih vozila.

U trenutku kada je prekomandovan u Francusku, u kasno leto 1944. god., nakon savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Vitman je već bio odlikovan hrastovim lišćem uz Viteški krst i unapređen je u čin SS-Oberšturmfirera. Njeogov najveći uspeh, tokom kampanje u Normadiji je svakako bilo njegovo učešće u bici kod Vijer-Bokaža, 13. juna 1944. god. Vitmanov tenk se nalazi sakriven u šumi kada je uočio delove britanske 7. oklopne divizije, koji su iz pravca Vijer-Bokaža nastupali ka sektoru nemačke linije fronta koji u tom trenutku nije bio posednut nemačkim jedinicama. Svestan opasnosti, Vitman je sam krenuo u akciju protiv brojnijeg neprijatelja. Kasnije su mu se pridružili i ostali tenkovi iz njegove jedinice. U akciji koja je usledila, uništen je veliki broj britanskih tenkova i oklopnih vozila, a britansko napredovanje je zaustavljeno. Vitman je za učestovanje u ovoj akciji odlikovan mačevima uz Viteški krst i unapređen je u čin SS-Hauptšturmfirera.

8. avgusta 1944. god. nepuna dva meseca nakon bitke kod Vijer-Bokaža, Vitman je poginuo u akciji tokom Operacije Totalize. Njegov tenk uništen je u blizini grada Sintoa, najverovatnije tokom borbe sa britanskom tenkovskom četom iz sastava 1. Northemptonširskog puka. Njegov tenk pogođen je dva puta u desni bok, iskosa, otpozadi, zbog čega je usledila eksplozija koja je odbacila kupolu. Smrtonosne granate ispaljene su u 12.40 iz britanskog tenka Šerman Fajerflaj iz sastava 3. voda, A čete, 33. oklopne brigade, kojim je komandovao narednik Gordon dok je nišandžija bio vojnik Džo Ekins. Mnogi istraživači prihvataju ovu verziju događaja jer je ona najpribližnija zvaničnim verzijama i britanske i nemačke strane.

Ipak, druge savezničke jedinice kao što su 4. Kanadska oklopna divizija i 2. Poljski oklopni puk (deo 1. Poljske oklopne divizije pod komandom generala Mačeka), koje su se nalazile u blizini, pripisuju sebi zasluge za uništenje Vitmanovog tenka. Takođe se pretpostavlja da je Vitmanov tenk uništen visoko-eksplozivnom raketom RP-3 koje su koristili britanski jurišni avioni Hoker Tajfun iz sastava RAF.

Vitmanov broj pobeda nikada nije prevaziđen. Tokom svoje vojničke karijere uništio je 138 neprijateljskih tenkova, 141 aritljerijsko oruže i nepoznat broj drugih oklopnih vozila. U trenutku svoje smrti bio je nosilac Viteškog krsta Gvozdenog krsta za hrastovim lišćem i mačevima. Sahranjen je na groblju La Kambe u Francuskoj.

Izvor: Wikipedia

Ako ima te dusu prebacite Witmana na Military medju ostale asove iz WW II .
Njegov tenk je unisten iz vazduha sto posto . To se vidi po slici olupine , a i po tome sto nema sanse da su zveri  dosli glave kanadski ili engleski tenkovi . Inace clanove posade je menjao s' vremena na vreme , ali tobdziju nikada .

1. Grob Witmana i  2 clana posade , tela su nadjena prilikom gradnje autoputa .

2.Wittmannov Tiger S04 i njegova posada sa leva na desno :
SS-Untersturmführer Michael Wittmann,
SS-Rottenführer Bobby Woll,
SS-Panzerchütze Werner Irrgang,
SS-Panzerschütze Sepp Rössner and
SS-Sturmmann Eugen Schmidt.

3. olupina tigra u kome su poginuli