Mi smo Crnogorci, sa azbukom od 33 slova

Reporteri Glasa u vojvođanskom selu Lovćenac, najvećem crnogorskom mestu u "dijaspori", gde na proleće počinje izgradnja crnogorske pravoslavne crkve, uz prisustvo mitropolita CPC Mihajla, to jest Miraša Dedeića

Otkad je poglavica Džeronimo - Crnogorac? Nije to znao ni Milorad Vujošević iz sela Lovćenac. Gledao kviz "Želite li da postanete milioner". Pitanje je glasilo: Iz kog plemena je čuveni indijanski poglavica Džeronimo - Apači, Zulu, Cuci ili Bjelopavlići! To ga je mnogo povredilo.

- Mi se Crnogorci od davnina delimo na plemena - imamo Cuce i Bjelopavliće, ali nemamo Džeronima. No se sprdaju s nama. U istoj emisiji, onaj Ivan Zeljković se toliko cinički smijao kad postavi pitanje: Koja firma nosi ime jedne grabežljive životinje - puma ili Radoje Dakić! A Radoje je crnogorski heroj iz borbe protiv Hitlerove okupacije. Ne može Radoje da bude životinja. Pitam se što ne pitaše da li je ta grabljivica onaj Karić - veli Milorad, dok ljušti rakiju s kumom Radoslavom Vujovićem u seoskoj kafani imena "Cetinje".

Na zidu kafane televizor, malo iznad i Njegoš u ramu. Ispred kafane partizanski spomenik. Uradio ga vajar po prezimenu Četnik. Spomenik u centru Lovćenca samo je jedan od apsurda bačkog sela između Feketića i Malog Iđoša. Desno od spomenika kafić "Džek". Kraj reklame kafića, na zidu, veliki crnogorski krst. Uz ulaz uramljena mapa iz 19. veka sa zaokruženom teritorijom Crne Gore.

Crnogorstvo u genima

Provedete li malo vremena u Lovćencu, bićete ubeđeni da ste putem za Suboticu zalutali direktno u Montenegro. Čak i na žutoj drumskoj tabli sa imenom sela neko je zalepio "krstaša". Odrasli u ravnici, a pričaju dijalektom ka da su ceo život proveli pod Lovćenom. Iako je dve trećine ovog najvećeg crnogorskog mesta u "dijapsori", rođeno i živelo u Bačkoj, deklarišu se kao čisti Crnogorci. Selo se pre Drugog svetskog rata zvalo Sekić i u njemu su živeli Nemci. Onda su Nemci posle rata proterani ili pobegli, ostalo ih je sve ukupno 20, a tu su naseljeni kolonisti iz barske i cetinjske nahije.

- Zadržalo nam se crnogorsko u genima. Domaće vaspitanje. Mi smo lojalni Srbiji, ali smo Crnogorci. I jesmo za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru. Srpske vlasti, ove Koštuničine kvazipatriote, negiraju nam individualnost. Kažu - Crnogorci ne postoje. Oće li nam na čelo udariti pečat kad Crna Gora postane samostalna. Već nam je Koštuničin ministar pravde najavio da ćemo biti građani drugog reda. A mi rođeni u Srbiji! Dobre ljude političari ne mogu da posvađaju. Al' neljude mogu, vrlo lako - pričaju Milorad i Radoslav, polako, a svaka im je ka Njegoševa. Mišo Mudreša, pak, to plastičnije opisuje: Ne mogu ja, ako me majka rodila u avionu iznad Kine, da budem Kinez. Nego ostajem Crnogorac. Ali sam zato oženio Srpkinju. Što vam je ljudi, pa mi smo dva oka u glavi, i ako se raziđemo. Neće valjda bit' granice i pasoša!

U Lovćencu su pre drugog rata postojala dve crkve - katolička i evangelistička. Obe su srušene posle rata. Niko od onih koji su ih rušili, kažu, više nije među živima. Lovćenčani su bili uglavnom ateisti. Pre petnaestak godina, kad i ostatak Srbije, počeli su da se okreću veri. I tu je nastala pometnja. Sad na brdašcetu, gde je bilo jevrejsko groblje, niču temelji srpske crkve. Osveštao ih vladika Amfilohije. Blizu glavne seoske raskrsnice, na mestu povijene stare vrbe, opština Mali Iđoš izdala je dozvolu i odredila plac za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve.

Planirano je da sredinom proleća počne izgradnja uz prisustvo mitropolita CPC Mihajla, to jest Miraša Dedeića, koji je već polutajno boravio u Lovćencu. Mada im je ministar vera u Vladi Srbije zapretio da tamo crkvu ni slučajno ne grade jer "nisu po kanonu". Oni, međutim, tvrde da je CPC ukinuta dekretom Aleksandra Karađorđevića, i da je u diptihu Ruske pravoslavne crkve priznata kao autokefalna. Sve crnogorske vladike od davnina, objašnjavaju, zavladičene su u Rusiji, izuzev Svetog Petra Cetinjskog.
U kafani "Dragalj" na zidu slike kralja Nikole i Če Gevare. Pije se loza i podgorički "Vranac". Crnogorske zastave okolo.

Svi vole jareće pečenje

U loncu se krčka raštan, crnogorski nacionalni specijalitet. Sličan kelju, samo ne ide u glavicu, nego u list. Uz raštan se stavi suvo meso i kobasica s kukuruznim brašnom.

Vlasnik Dragan Samardžić priča da je kafana na prometnom mestu, uz drum, te ima ponekad i nekih provokacija na račun "ikonografije". Nikad, međutim, nema provokacija oko menija. Svi vole jareće pečenje. Na slavu, Svetog Jovana, dolaze mu i prijatelji Mađari, zaigraju redovno i čardaš. Sinove mu je krstio srpski pop iz Srbobrana, a pošto ni on nije bio kršten, krstio i njega.
- Mene popovi ne smetaju ništa. Smeta mi što nam ne daju da gradimo našu crkvu - veli gazda "Dragalja".

Sveštenik CPC dolazi u Lovćenac iz Crne Gore samo na velike verske praznike - Božić, Uskrs i najveću crnogorsku slavu - Svetog Pravednog Ivana Crnojevića, koja se slavi 4. jula.
- Ja slavski kolač nosim u srpsku crkvu, i nemam nikakav problem, iako sam vernik crnogorske crkve. Od toga problem prave jedino političari - kaže Rodoljub Samardžić, član Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali Crnogorac. Priča da je ovde starosedeocima otac govorio - završi gimanziju i završio si posao. Crnogorci su, kaže, tu stizali s koferom u ruci i svi su ih savetovali - završi fakultet da ne rmbačiš ceo život i da te drugi ne "šutaju". Ispalo onda da većinu direktora u Vojvodini čine Crnogorci, i svi su hteli da budu Crnogorci.

- E, sad ti isti koji su naprasno od Crnogoraca postali Srbi najviše pljuju etničke Crnogorce i ideju da se ovde gradi naš hram - objašnjava Rodoljub.

Nije Pešćo pešo

Seća se i Dragiša Vujović kako je nekada bilo jako popularno biti Crnogorac.
- Visok, zgodan, svuda su te tražili. Otkad je ova demokratija došla, to se malo promijenilo. Nije baš toliko popularno. Politika nas podelila, pa izgubismo popularnost. Mi ovde nikad nismo imali problem zbog naglaska, akcenata i padeža. Ni u školi, ni na ulici. E, sad to postaje nekakav problem. Što govoriš maternji jezik, a ne govoriš srpski jezik. Mi kao Crnogorci imamo svoju azbuku. U njoj je tri slova više nego u srpskoj. Jedno od tih slova je, otprilike, srpsko ŠĆ. I ne mogu ja komšiju, koga sam 30 godina zvao Pešćo, sad zbog ovih podela da zovem Pešo. Pomisliće čovek da je nekakav peder - ističe Vujović.

Guslar Želimir Bijelović na stolici u ćošku svira "Mojkovačku bitku", potom "Udaju princeze Jelene" i "Pogibiju popa Mila Jovovića", kome, kaže stih - "crkva i vjera ne dadu Turke sjeći, a nositi bradu". Te se pop Milo redovno brijao pre bitke. I "Gorski vijenac" Želimir zna da odgusla, al' mu je jako težak za pevanje, jer se ne rimuje. Supruga mu je Mađarica, a govori crnogorski, banjansko narečje, tako da niko ne bi provalio šta je po narodnosti. U društvu guslara u Vrbasu Želimir ima kolegu guslara koji je Mađar! Majka mu je Crnogorka od Koprivica, a on je Bodonji. Tako da Želimir, veli, nikakav problem ne vidi među nacijama, iako ne zna kako bi se drugo izjašnjavao, no ko Crnogorac.

- Jedino ta prokleta politika, ali ja ti od političara ne znam pet nabrojat - priča u pauzi.
Lovćenac je i sedište Udruženja Crnogoraca Srbije "Krstaš". Deluju u čitavoj Srbiji ali, kako kaže Zoran Turčinović, u Lovćencu je udruženje najjače jer tu žive ljudi iz stare, podlovćenske Crne Gore.

- U Srbiji ukupno živi 69.000 Crnogoraca po poslednjem popisu. Od toga je polovina u Vojvodini, jer ovde ima 11 kolonističkih mesta gde su Crnogorci. Ostatak je najvećim delom u Beogradu. Kada Crna Gora postane nezavisna, naš predlog će biti da ambasada bude u Beogradu, a konzulat u Lovćencu - kaže Turčinović.

- Mi nismo nikakva teroristička organizacija, kakvom hoće da nas proglase. Samo se borimo da budemo ono što jesmo, dakle Crnogorci, i da nas ne asimiliraju, što je zvanična politika države Srbije poslednjih godina. Naši članovi su bili donatori za izgradnju hrama SPC u selu i mi protiv te gradnje nemamo ništa. Pravoslavci smo, ali imamo svoju crkvu. Nedavno smo imali proslavu u selu 60 godina od doseljavanja u Lovćenac, i jedan pored drugog za trpezom sedeli su pop SPC i CPC. Desilo se to prvi put u istoriji - kaže Marko Abramović, generalni sekretar udruženja. Ima slučajeva, kako objašnjava, da državljani Crne Gore kojima je prebivalište u Srbiji nemaju pravo da upisuju akcije, već im traže da uzmu srpsko državljanstvo, iako građani obe republike u SCG imaju ista prava.

Predsednik "Krstaša" Nenad Stevović je, pored toga, i prvi čovek Pikado saveza i Srbije i Crne Gore. Objašnjava da oni posle referenduma, neće tražiti ništa više od onih prava koja će za sebe tražiti - Srbi u Crnoj Gori.
- Svi Crnogorci u Srbiji jesu za nezavisnost Crne Gore. Slažem se da u Srbiji ima onih koji ne dele naše mišljenje, i koje voli srpski premijer, ali to su Srbi iz Crne Gore, i oni se lažno u javnosti predstavljaju kao Crnogorci - kaže predsednik "Krstaša".

Stevović u sred razgovora vadi novčanicu od 20 dinara: "Vidite, guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić je prvi priznao da je Crnogorska crkva autokefalna. Na ovoj novčanici on je od svih Njegoševih fotografija izabrao sliku koja se veoma retko eksponira u Srbiji. Tu je Njegoš u beloj vladičanskoj odori sa belom kamilavkom. Takvu kamilavku mogu nositi samo duhovni poglavari samostalnih crkava. Hvala Dinkiću što je to u velikom tiražu prikazao srpskom narodu".


Izvor: Glas Javnosti \ Dragoljub Petrović