Posle su se zahvalili Nedicu i Beogradjanima, tako sto su ih streljali sve od reda kao narodne neprijatelje i izdajnike.
Pokakili se na krst casni i uzeli petokraku.
Posle kad je partija rekla: Srbi, a bradata udba podrignula Ognjiste, poceli ponovo, ali ovoga puta naisli na stare izbeglice, iz kruga dvojke i Dedinja, koje su im udarile kontru: Demokracija u dupe vas jebemo blesavo.
Kako ne razumete da je konflikt u Srba, potomci starih komesara i novi, koji su culi da u BG tece med i mleko. Lala i Gedza, koji su uvek trpeli zulum, trpe ga i dan danas.Hranitelji Srba i Srbije su pod zulumom tezim od vremena Turaka. Pravi Srbi. Rani kravu, kolji kravu jeftinu mleko, rani krmka kolji krmka ne isplati se.
Sve zavisi od trenutnih zulumcara, kako god: zhutih, plavih, crvenih a svi neuki, neradni, dvolicni i sto je najgore: Veeeeliki Srbi.

Тек сваки други Аустријанац поносан на домовину

Тек сваки други Аустријанац је поносан на домовину, показало је истраживање Центра за студије о будућности у Салцбургу, спроведено поводом Државног празника, 26. октобра.
Према том истраживању, 48 одсто Аустријанаца је поносно на своју земљу.
Регионално посматрано, проценат поносних на домовину варира. У покрајинама Бургенланд и Тирол чак две трећине (по 64 одсто) анкетираних се поносе домовином, а следи Салцбург са 60 одсто. 
Најмање поносних Аустријом, 17 одсто, има у покрајини Форарлберг. У Корушкој тај проценат износи 38, у Горњој Аустрији 42, Доњој Аустрији 50, Штајерској 49 и Бечу 48 одсто.
Студија показује, што не чуди, да су старије особе поносније на Аустрију него млади.
Објашњење за велике регионалне разлике аутор студије Рајнхолд Поп нема, истичући да је, можда, реч о регионалном расположењу.
Другачија слика се приказује у вези питања да ли су становници срећни што живе у Аустрији. На ово питање потврдно је одговорило две трећине испитаних.
У Салцбургу чак 86 одсто живи радо у Аустрији, у Тиролу 75 одсто, у Доњој Аустрији 71 одсто.
На дну табеле се налази источна покрајина Бургенланд, где је тек сваки пети срећан што је у Аустрији, иако тамо има више Аустријанаца који се поносе својом земљом него на западу. Студија се бавила и питањем колико се Аустријанци осећају Европљанима, па је установљено да такав осећај има једна трећина становништва.
Регионално посматрано у Тиролу се 63 одсто људи осећа Европљанима, у Салцбургу 60, а на истоку и југу тај осећај је мањи - Бургенланд 12 одсто, Корушка 19, и Штајерска 23 одсто.

Potpuno ih shvata, ni ja nisam ponosan na Austriju.

Немачка забринута због прилива азиланата
 

БОН – Све већи број грађана Србије и Македоније, првенствено Рома, користи безвизни режим како би дошли у Немачку и затражили азил, а немачке власти су забринуте јер ускоро почиње примена визне либерализације за грађане Босне и Херцеговине и Албаније, пише немачка штампа.
Број захтева за азил држављана Србије и Македоније у Немачкој непрестано се повећава, после укидања виза тим државама крајем 2009, објавила је немачка медијска кућа „Дојче веле”.
ДW преноси писање највећег немачког политичког магазина „Шпигел”, да је захтева за азил држављана Србије у јулу било 129, а у септембру чак 800, док је у истом периоду, број азиланата из Македоније повећао са 107 на 521.
Углавном је реч о грађанима ромске националности две земље, који подносе захтев за политички азил.
Из Србије и Македоније у првих девет месеци ове године у Немачку је стигло 3000 грађана који су поднели захтеве за добијање дозволе боравка на основу азила.
Овакве захтеве немачке власти по правилу одбијају као неосноване.
ДW подсећа да је недавно у Београду министарка за европска питања у влади Баварске Емилија Милер, затражила од министра унутрашњих послова Србије Ивице Дачића да заустави талас азиланата.
Министри унутрашњих послова немачких савезних покрајина страхују да би могао да уследи појачан прилив особа ромске националности са југоистока Европе, а смештајни објекти су већ сада претрпани.
Немачка полиција је, осим тога, забележила пораст стопе криминалитета.
Експерти страхују да би проблем могао да се погорша када на снагу ступи безвизни режим за БиХ и Албанију, а немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезјер тврди да ће ситуација бити помно праћена.
Министри унутрашњих послова савезних покрајина и савезни министар де Мезјер расправљаће наредне седмице у Хамбургу о приливу азиланата из југоисточне Европе.
ДW пише да проблеме са азилантима немају само власти у Немачкој, већ је сличан тренд забележен и у Шведској, Белгији, Холандији и Аустрији.
Бета
објављено: 14/11/2010