Mentalni poremećaj roditelja

Roditelji bi trebalo da budu osobe koje vas vole i brinu se o vama, neko s kime možete da pričate i o škakljivim temama, osobe koje vas štite i usmeravaju. Nažalost, nemaju svi takve roditelje. Između ostalog, ima i onih čiji mama ili tata boluju od nekog mentalnog poremećaja. Život s takvim roditeljem je zaista težak.

Odmah da vam kažemo da bolovati od mentalnog poremećaja nije nikakva sramota. To su bolesti kao i svaka druga, nekada nasledne, nekada stečene - kao što nije sramota da su vam mama ili tata bolesni od gripa ili dijabetesa ili raka, ni mentalno oboljenje nije niti njihova krivica niti vi treba da se stidite toga. Nažalost, mnogi mentalna oboljenja ne posmatraju na taj način, već ih vide kao tešku bruku, kao nešto što se mora sakriti; zbog toga nije retkost da čak i sama mentalno obolela osoba ne zna da je bolesna, da odbija da prizna sebi da nešto s njom nije u redu i da joj je potrebna stručna pomoć. U takvoj situaciji nastradate vi.

Nastradate jer ne znate da su vam mama ili tata bolesni, samo znate da ste nesrećni. U nekim slučajevima takav roditelj može biti veoma nasilan, u drugim pak veoma hladan i potpuno nezainteresovan za vas. A vi ne znate šta se dešava, samo se pitate zašto vas vaš tata ili mama ne vole i šta ste to toliko loše uradili da se oni tako ponašaju prema vama. Osećate se krivi, ali ne znate šta ste to pogrešili niti kako grešku da ispravite. Najmanje znate šta da uradite.

Ako vam se čini da vam se mama ili tata ne ponašaju kako treba, ili ako jednostavno ne razumete njihove postupke, samo se zbog njih osećate loše, možete za početak razgovarati s bliskim prijateljima - možete pokušati da saznate kako se ponašaju roditelji vaših drugova i drugarica, pa da to uporedite s ponašanjem svojih roditelja. Ukoliko vas to poređenje samo navede na to da se još više osećate zbunjeno i uplašeno, razgovarajte sa školskim psihologom i iskreno recite šta vas muči; školski psiholog bi trebalo dovoljno da zna da iz vašeg opisa situacije može koliko-toliko da proceni šta se dešava, a sigurno će moći i da vas posavetuje.

Ono što morate da znate jeste to da, ako vaši mama ili tata i imaju neku mentalnu bolest, to nije vaša krivica. Takođe, treba da znate da, ako su zbog ponašanja vaših roditelja ugroženi vaš život i/ili zdravlje, imate pravo da budete sebični i da sebe spasavate (recimo, tako što ćete se potruditi da se što ranije osamostalite i započnete nezavistan život, ili tako što ćete preći da živite negde drugde, kod rođaka, na primer), i da zbog toga ne treba da se osećate loše. Ako se vaši otac ili majka leče od mentalne bolesti ili su pod stalnom terapijom, ako ste u stanju i ako vas oni zbog svoje bolesti ne odbacuju, pokušajte da budete uz njih, da ih volite i da ih podržavate. Ukoliko to niste u stanju, potrudite se da preživite i da izgradite sebi normalan život, u kome će biti mesta za ljubav i bliskost i sreću i, jednog dana, za novu porodicu. Ovog puta, srećnu.