Slabiji pol okrivljuje menopauzu i za prirodne posledice starenja i sopstvene propuste
Menopauza: dobro opravdanje

Muškarci i žene se u zrelijim godinama često suočavaju sa istim problemima: nesanicom, slabljenjem memorije, povećanjem težine i ozbiljnim srčanim oboljenjima. Ali dok muški svet sve ove nevolje, s pravom, povezuje s protokom vremena, žene za njih obično krive zloglasnu menopauzu. Stručnjaci zbog toga ističu da je menopauza direktno odgovorna jedino za valunge, a da su ostale zdravstvene smetnje koje žene imaju u ovom periodu posledice normalnog procesa starenja.

Prema rečima eksperata, pripadnice slabijeg pola ne bi trebalo da menopauzu doživljavaju kao zlo, već kao neku vrstu podsetnika da o svom organizmu moraju da povedu više računa. Pogledajte, šta se zapravo danas zna o ženskim tegobama u ovom životnom dobu, kao i o načinima da se one prevaziđu.
Poremećaji sna

Rezultati jednog istraživanja sprovedenog u Čikagu pokazuju da žene koje počinju da gube menstruaciju ne spavaju ništa lošije od svojih vršnjakinja. Ali kvalitet njihovog sna daleko zaostaje za onim kod žena u 20-im godinama. Dakle, pravi krivac za noćna buđenja i nesanicu jeste starenje. Pa ipak, "lek" postoji. Istraživači iz Sijetla i s Harvarda kažu da je to polučasovno jutarnje istezanje i umereno vežbanje. Ono, izgleda, pomaže da se pravilno "navije" unutrašnji časovnik, koji reguliše lučenje melatonina i drugih hormona bitnih za dobar san. Vežbanje u večernjim satima ne doprinosi da se brzo zaspi, pošto podiže telesnu temperaturu.

Slabljenje memorije. Grupa naučnika koji su dve godine proučavali 700 žena s Tajvana tvrdi da menopauza uopšte nema poguban uticaj na pamćenje. NJihova studija, u stvari, sugeriše da se, zbog stresova i rastrzanosti koje sa sobom nosi sredovečnost, ženama samo čini da im memorija popušta.
Gojenje

Utvrđeno je da posle menopauze, tačnije u narednih osam godina, žene u proseku dobiju pet i po kilograma i dosta se prošire u struku. Međutim, to je nešto što može lako da se izmeni. Dovoljno je da se vežba, i da se jede voće i povrće bogato ugljenim hidratima, a smanji unos masti.

Srčana oboljenja
Rizik od ovih oboljenja se kod žena zbilja povećava kada uđu u 40-te. Ali glavni razlog za to je holesterol, koji u poznijem životnom dobu brže začepljuje arterije. Ipak, kako otkriva studija urađena na američkom univerzitetu Džons Hopkins, žena može da snizi nivo holesterola i za 20 odsto ako, u menopauzi i posle nje, dnevno unosi dve kašike sojinih proteina. Naravno, pored toga, ona treba da jede manje crvenog mesa, koje uz protein sadrži i puno masti.
Valunzi

Oni su, kao što je već rečeno, jedina direktna posledica menopauze. Javljaju se onda kada hormonske promene izazovu "zbrku" u moždanom centru za kontrolisanje temperature. Naučnici iz Merilenda upozoravaju dame da pušenje udvostručuje njihove šanse da iskuse te iznenadne talase vreline. I da ono valunge čini intenzivnijim. Otkrili su, takođe, da do pojave valunga dovodi i gojaznost. A lekari s čuvene američke Mejo klinike smatraju da žene s jakim valunzima treba da potraže spas u hormonskoj terapiji. Oni su uvereni da ova terapija ne uvećava bitno rizik od srčanih bolesti i raka dojke, kako se tvrdilo u jednoj studiji objavljenoj pre tri godine. Ali ne preporučuju da ona dugo traje.


Izvor: Glas Javnosti \ Priredila S. Prokić