Znanje se plaća i kod nas, jedini je problem u nedostatku stručnjaka
Menadžeri u Srbiji zarade 150.000 evra

Ima 38 godina, direktor je MB pivare i zarađuje enormne svote za naše uslove. Vesko Perović je jedan od najtraženijih menadžera u Srbiji, a za njegovo znanje i iskustvo otimaju se svetski poznate kompanije. Više od devet godina je radio za belgijski „Interbru“, godinu i po dana za turski „Efes“, i značajno doprineo ulasku ovih kompanija na naše tržište.

Poslovno usavršavanje i praksu imao je u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj i Engleskoj.

Završio je Poljoprivredni fakultet u zemlji, a subspecijalizaciju na škotskom Univerzitetu Heriot Wet. Poslednjih godinu i nešto dana radi u MB pivari, najpre kao tehnički, a sada i kao generalni direktor. Iako zarađuje za naše uslove ogromne svote, o brojkama ne želi da govori. Kaže da novac nije primarni motiv.

- Da mi je novac motiv, mogao bih i negde u inostranstvu da zarađujem više jer tamo su zarade daleko bolje. Ova firma je napravljena po mojoj meri, sa ciljem da postane lider na Balkanu, a za mene je to izazov - kaže ovaj, kako tvrde upućeni, najtraženiji domaći menadžer.

Perović je samo jedan od više stotina menadžera u Srbiji koji, prema rečima Dragana Čandrlića, direktora posredničke agencije „Hil internacional“, mogu da zarade godišnje između 150 i 200.000 evra.

Bankarstvo na ceni

- Najveću mogućnost zarade menadžeri imaju u bankarstvu. Pritom ne mislim samo na platu koja je fiksna i kreće se od 2.000 do 10.000 evra mesečno, već i na godišnje bonuse koji mogu biti ogromni. S obzirom na ogromne profite banaka kod nas, njihova poslovna politika je takva da svoje menadžere na kraju godine nagrađuju. Tako neko ko je, na primer, kroz platu godišnje zaradio 30-40.000 evra, na kraju godine može dobiti bonus i do 50.000 evra - objašnjava Čandrlić, čija se firma bavi upravo pronalaženjem i selektovanjem traženih kadrova, a pre svega menadžera.

Iako ni u jednoj od banaka, a kontaktirali smo pet, nismo mogli da dobijemo ni približan iznos menadžerskih plata jer je to u domenu poslovne tajne, nezvanično se saznaje da se one kreću od 5.000 do 10.000 evra čak i u domaćim bankama.

Osim bankarstva, Čandrlić kao profitabilne za menadžere ističe i određene grane industrije, pa navodi primer cementara, čiji top menadžeri mogu godišnje da zarade i preko 200.000 evra.

Doduše, kod multinacionalnih kompanija koje su došle u Srbiju, top menadžeri su uglavnom stranci, a kako kaže Čandrlić, zarade naših ljudi su nekad i do 50 odsto niže. Problem je nedostatak stručnih kadrova zbog čega poslodavci dovode stručnjake iz svojih zemalja, ili iz zemalja u okruženju, poput Bugarske i Rumunije.

Plate menadžera u multinacionalnim kompanijama poput „Ju-Es stila“, „Filip-Morisa“ (DIN), investicionog fonda „Salford“( drže „Knjaz Miloš“, mlekare, „Bambi“), tvrdi on, na evropskom su nivou jer im je stalo da imaju stručne kadrove.

- Verujem da su u tim firmama plate višeg menadžmenta do 10.000 evra, uz mogućnost godišnje zarade od 150 do 200.000 evra - kaže Čandrlić.

Potvrdu za ove informacije nismo mogli da dobijemo ni u jednoj multinacionalnoj kompaniji u Srbiji, opet zbog poslovne tajne.

Da i domaćim kompanijama menadžeri mogu dobro da zarade potvrđuje primer koncerna „Takovo-Svislajon“, čiji tim menadžeri, prema rečima vlasnika i predsednika koncerna Rodoljuba Draškovića, mogu da zarade godišnje do 150.000 evra.

Godišnji bonusi

- Fiksne zarade menadžera idu do 3.500-4.000 evra, ali godišnja zarada zavisi od njihovog učinka. Menadžer, koji je te godine bitno doprineo razvoju koncerna, može mnogo više da dobije kroz bonus - kaže on.

Sam Drašković, koji je za petnaestak godina u privatnom poslu uspeo da proširi koncern na Makedoniju, Crnu Goru, a odnedavno Hrvatsku i Republiku Srpsku, kaže da su njegova primanja kao vlasnika neograničena, ali ih je sam ograničio na četiri do pet hiljada evra mesečno.

Iako kroz dividende ima mogućnost da uzme više novca, Drašković kaže da to ostavlja firmi jer mu je plata sasvim dovoljna.

I vlasnik „Galeb grupe“ Radoslav Veselinović, koji je 1971. godine sa 18 godina počeo privatni biznis, a danas ima kompaniju sa 800 zaposlenih i godišnjim profitom od tri do četiri miliona evra, kaže da godišnje zaradi nekoliko stotina hiljada evra.

Politika njegove firme ne potencira toliko visoka primanja za menadžere (iznose oko 1.500 evra mesečno, uz nagradne bonuse na kraju godine), koliko usavršavanje kadrova i rešavanje drugih životnih pitanja. Uz plate od oko 1.500 evra za menadžere, Veselinović im nudi i mogućnost školovanja u inostranstvu, rešenje stambenog pitanja, službene automobile ...

I u državnim kompanijama i javnim preduzećima postoji mogućnost dobre zarade za menadžere, ali ipak, dosta niže u odnosu na privatan sektor. U „Jatu“, koji važi za bolje plaćenu kompaniju, nismo mogli da dobijemo podatke o visini menadžerskih zarada. Nezvanično se može čuti da se one kreću od 1.000 do 3.000 evra, dok su u „Telekomu“ nešto niže.

Tamo se plate nižih menadžera kreću od 45.000 do 50.000 dinara(600 evra), višeg menadžmenta oko 1.200 evra mesečno, dok je plata generalnog direktora, kako nam je rečeno, oko 2.000 evra.

Katarina Preradović

Izvor: Blic