Mehanička aždaja

U jutro 19. novembra 1814. godine čitaoci najznačajnijeg lista anglosaksonskog sveta, poznatog londonskog "Tajmsa", držali su u ruci jedan od mnogobrojnih primeraka koji su prvi put štampani na mehaničkoj štamparskoj mašini.

U uvodniku lista javnosti je jasno predočena sva veličina pronalaska uz objašnjenje da je bilo potrebno da slagači samo sastave slog i stave ga u takozvani okvir, a onda takoreći nisu imali više nikakvog drugog posla no da posmatraju mašinu i kontrolišu njen rad. Mašinu samo treba snabdeti papirom. Preokret u "Tajmsu" te daleke 1814. godine bio je od revolucionarnog značaja za štampanje novina i uskoro se raširio na štamparstvo u celom svetu. Hiljade i hiljade primeraka novina sada su brže izlazile iz štamparije a tako su i vesti postajale svežije i zanimljivije čitaocima. Zasluge za epohalni izum ima Fridrih Kenig iz Ajslebena u Nemačkoj, čovek koga su životne nedaće i nedostatak novca doveli u London, gde je sa zemljakom Andresom Bauerom već 1811. godine uspeo da izradi prvu mehaničku štamparsku mašinu.

Prilikom konstruisanja Kenig je pošao od stanovišta da treba mehanizovati štamparski proces koji su dotad obavljale ljudske ruke. On je izradio takozvana kolica, koja su nosila slog i koja su se mehanički pokretala, a onda je štamparsku mašinu namestio tako da je poseban valjak prenosio na slog štamparsko crnilo. Drugi valjak pritiskao je papir na obojeni slog, dok je stavljanje štamparskih araka sproveo pomoću mehaničkih hvataljki.

Džon Volter, vlasnik i izdavač "Tajmsa", toliko se oduševio Kenigovim pronalaskom da je ostao puna dva časa u bezimenoj londonskoj radionici posmatrajući kako list za listom papira brzo nestaje u čeljustima mehaničke aždaje, da bi se na drugoj strani pojavio u obliku gotovih štampanih novina. Pronalazači su odmah dobili porudžbinu za izradu dveju mašina, jednu za "Tajms", a drugu za "Ivning mejl".

Međutim, kako to obično biva s pronalazačima, slava i uspeh bili su kratkog veka. Vešti trgovci iskoristili su pronalazak dvojice Nemaca i obilno ga naplatili. Kenigu i Baueru ostale su samo mrvice kojima su jedva izmirili svoje dugove u Londonu.

naglasak na ono jedava ali su uspeli,ali mi secini dase imena trgovaca nikad nise zapamcena,to je kao i u filmu troja kad onaj klinac pita ahila kako ga nije strah da ide da se bori sa onim dzinom a on mu kaze >jeste zato sto te je strah niko nece pamtiti tvoje ime.

nije sve u novcu i zlatu,ima nesto i samom saznanju da si postigao nesto sto niko drugi nije bio u stanju.